Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ńňđŕíŕ 1 of 19 1, 2, 3 ... 10 ... 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Go down

Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Sun Oct 14 2007, 18:53

"INTERNET NOVINE SERBSKE", SRPSKA DIJASPORA
Objavljeno: 12.01.2006.
Autor: Žarko Janjić

Gou in Amerika


Na Internet pretraživaču klikneš "bumba ljubinje" i evo te na američkom
imigracionom sajtu, u Knjizi imigranata. Čitaš imena LJubinjaca koji su
se početkom 20. veka useljavali u Ameriku. Ne znaš za njih, izuzev o
ponekom, iz priča starijih. Mnogi se nikad nisu ni vratili. Onog Bumbu
danas niko i ne poznaje. Ovde, u LJubinju, arhive o onima koji nisu
znali ni reči engleskog, ni da plivaju, a opet su se odlučivali da
preplove Atlantik nemamo.

Osvanuli u NJujorku

Samo
u jednom danu 15. maja 1903, u američkoj Knjizi imigranata na strani
broj 31 u luci NJujork upisani su LJubinjci: Jovo Samardžić, Nikola
Popović, Ivan Nikolić, Risto Mićić, Luka Ćuk, Obren Mrkajić i Vasilj
Ćorović! Niko od njih nije bio stariji od 21 godine.



Oskudica
krasa, preteća glad, strah od austrougarske mobilizacije bili su jak
"motor" koji ih je vukao na drugi kontinent i kakvom-takvom nadom da bi
jednom moglo biti bolje. Čudna pletilja sudbina plela je oko njihovih
imena neobične priče. Poput ove o Jovanu Rudanu iz ljubinjskog sela
Bančića koji je 1902, da bi izbegao služenje u austrougarskoj vojsci,
rešio da ilegalno, preko Crne Gore, dođe do primorja, domogne se nekog
broda koji plovi u Ameriku. Uspelo mu je da se u Zelenici zavuče u
prostor za ugalj, na jednom od takvih, da bi se tek nakon dva meseca
iskrcao u San Francisku. Tamo je Jovan radio na utovaru i istovaru
brodova, što je iziskivalo velike fizičke napore, a donosilo malu
zaradu. Zbog toga je često menjao radna mesta tokom 12 godina, a
najduže se zadržao u Čikagu, u fabrici za izradu avionskih cilindara.

Veza sa zavičajem

Jovan
Rudan je bio član Srpskog sokolskog društva u Sinsinatiju, Ohajo.
Dopisivao se sa zemljacima iz starog kraja - Novicom Miloševićem iz
Uboska i Dušanom Kozićem iz Krajpolja, koji su bili članovi solkolskog
društva u Los Anđelesu, Kalifornija.



Kad je izbio
Prvi svetski rat među prvima se javio u dobrovoljce za odbranu
otadžbine. Sve vreme rata proveo je u dobrovoljačkom odredu Vojina
Popovića - Vojvode Vuka. Bio nosilac Albanske spomenice, Srebrne
medalje "Miloš Obilić" i Medalje za odbranu otadžbine. Dva puta je
ranjavan - na Kajmakčalanu i Čemerniku. Od teškog ranjavanja dumdum
metkom u borbi sa Bugarima nosio je doživotne posledice. Lečio se u
Francuskoj, ali nije dao doktorima da mu odseku ruku: "Kakva god bude,
moja je, bolja je od proteze!"
Oženio se Anicom Janjić iz Bančića i
sa njom imao sedmoro dece. Odselio se u Banat i tamo se sa porodicom,
na osam i po jutara dobrovoljačke zemlje, nanovo skućio. Na bivšem
imanju grofa Čekonjića živeo je sve do smrti, 1971. godine.
Samo,
dakle, jedan slučaj, jedna priča, sakrivena iza imena što ih otkrijete
na rečenoj stranici kad na pretraživaču kliknete "bumba ljubinje". A
Bumba u LJubinju danas nema. Ima, međutim, nešto drugo. Nešto što sve
vreme traje u ovom južnom, kraškomi migratornom kraju: iseljavanje,
selidbe, odlasci u beli svet i u ponečem slična drama onoj s početka
prošlog veka, samo u drugim kostimima!

Rođak u Velingtonu

I
na Novom Zelandu, u Velingtonu, odavno živi jedan Rudan iz zaseoka
Duboke, čijeg se imena ovamo u krasu ne mogu setiti, ali znaju da je u
daljem srodstvu sa onim opisivanim Jovanom Rudanom! Stigao i on nekim
brodom, polovinom prošlog stoleća na Novi Zeland, i ostao, očito zauvek.



Evo,
otkako je zahladilo, gradićem osviću plakati s pitanjem: "Zašto želim
da budem u Americi?". I odgovorom: "Zato što želim da putujem i radim u
Americi", kao i porukama za mlade šta sve treba ispuniti da im se
ostvari taj san, da bar neko vreme provedu učeći i radeći u SAD. U
istoj glavnoj ulici, Svetosavskoj je i fotokopija obaveštenja za koje
niko ne zna koliko je tačno i pouzdano, ali koje kaže: "Na godišnjoj
konferenciji Udruženja turističke industrije Novog Zelanda, koja je
održana od 19. do 21. septembra 2005. u Oklandu, u okviru planirane
turističke strategije do 2010, objavljen je podatak da će
novozelandskom turizmu biti potrebno oko 120.000 novih radnika (17.250
godišnje) kako bi se pokrile najprofitabilnije izvozne delatnosti ove
zemlje. Traže se stručnjaci za područja softvera, finansijskog
menadžmenta, menadžmenta planiranja, analitike preduzeća, razvoja
proizvodnje, prodaje, prevođenja...

Traže umne glave

I
još nešto u vezi s plakatima: pre jednog veka njima su iz Hercegovine
odvlačili fizičke radnike i majstore, dakle zlatne ruke, a ovim novim
iz Hercegovine traže obrazovane - umne glave!



I
opet mladi iz Hercegovine odlaze. Pa i ne samo mladi: u najnovijoj
predstavi ljubinjskog Pozorišta mladih "Gimnazijalac" i deda Ljuban uči
engleski da bi se sa unukom iselio u Ameriku! Zasad je to samo komedija
"Gou in Amerika", koju su napisali lokalni gimnazijalci. Ali, pozivi i
plakati nisu komedija. Kao ni onih 547 lica koji u malom gradiću gotovo
beznadežno čekaju na birou Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske ne
bi li dobili kakav posao.

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Mon Oct 15 2007, 04:41

Sjajna tema,svaka cast autoru...
Ljubinjski forum u osnovi i treba da bude pun ovakvih stvari...

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Mon Oct 15 2007, 10:51

"DANI", BH NEZAVISNI NEWS MAGAZIN
Objavljeno: 21.01.2005.

Smrt hercegovačkog zlata


[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvog siječnja na snagu je stupio zakon koji će uništiti domaće proizvođače
duhana, osiromašiti ovdašnje tvornice cigareta i bez posla ostaviti na
hiljade ljudi. Dani su posjetili rijetka mjesta u Hercegovini gdje
duhan još uvijek odolijeva velikim žegama, dugim sušama i vladajućim
strukturama

Duhan,zelena stabljika porijeklom iz Južne Amerike, čiji plodovi nisu slatki
niti hranjivi, nego se smatraju itekako štetnim, čak i zloćudnim, za
Hercegovce je još od osmanskog vakta značio puno više od industrijske
biljke. Duhan je definitivno stoljetni simbol Hercegovine,
njene suhe ispucale zemlje, kojeg vlasti u BiH ozbiljno namjeravaju
iskorijeniti: prvog siječnja na snagu je stupio zakon koji će uništiti
domaće proizvođače duhana, osiromašiti ovdašnje tvornice cigareta i bez
posla ostaviti na hiljade ljudi, smatraju stručnjaci. Dani su
posjetili rijetka mjesta u Hercegovini gdje duhan još uvijek odolijeva
velikim žegama, dugim sušama i vladajućim strukturama.

Grad duhana Ljubinje
je jedna od rijetkih sredina gdje je proizvodnja duhana i dan-danas
glavni izvor zarade tamošnjih stanovnika. Već pri ulasku u grad,
primjetne su sušionice duhana, a donedavno je i grb grada imao list
duhana na sebi, ali će ga zbog "europskih propisa" zamijeniti list
ljekovite biljke zanovijet. Kada Ljubinjce pitate: "Ima li ko
da proizvodi duhan u gradu?", oni odgovaraju: "Ovdje skoro da nema
čovjeka da ga ne sadi." Za selo Dubočicu se, pak, kaže da se tamo
proizvodi prvoklasan duhan. U selu, svega nekoliko kilometara
od centra grada, razgovaramo sa Radom Sorajićem. "Firme ne rade. U
Ljubinju narod malo živi od prodaje drva, malo od stoke, a, bogami,
najviše od duhana. Ovaj naš 'hercegovac' (sorta duhana, op. aut.)
odlično podnosi sušu, čak mu ona i godi, a ima i dobar rod i najbolju
aromu. Ove godine su pokušavali saditi sortu 'berley', ali njemu treba
voda, a i ne miriše kao ovaj naš." Ne zna se tačno kada je
duhan stigao u Hercegovinu. Ako je vjerovati putopiscima i hroničarima,
kultura duhana u BiH postojala je još u 17. stoljeću. Duhan se tada
mogao slobodno uzgajati za vlastite potrebe, ali se za prodaju morao
plaćati porez zvani "mururija". "Prije se sadio 'mali ravnjak'
- to ti je bio kvalitet. Prije su se njive gnojile bravljim đubretom,
ti listovi duhana su bili žuti kao dukati. Drugačije se duhan i
obrađivao", kaže Rade Sorajić.

Nekadašnje listanje duhana
preko koljena - Hercegovci će reći demećenje - bilo je, pored okopavanja
motikom, jedan od najmukotrpnijih poslova: preko koljena se peglao
svaki list, čak bi se duhan razvrstavao po boji! Rade priča: "Sada više
toga nema, samo sniži s konca i upakuj je u balu od platna." Državna
kanafa Austro-Ugarska monarhija je 1880. godine proklamirala Zakon o
osnivanju monopola, po kojemu se pod nadzor države stavlja cjelokupna
proizvodnja, prerada i prodaja duhana, a čitava proizvodnja je bila pod
kontrolom specijalnih poreznika Finanza - u narodu filanci. Mijenjali
su se sistemi, države, poreznici, čak ni okrutna bolest "plamenjača"
1961. nije mogla ubiti hercegovačko zlato. No, sadašnje vlasti su
uvođenjem akciza pokazale da znaju biti gore i od opakih bolesti.
"Umjesto da nam pomaže, država nam godinama 'veže kanafu oko vrata'. U
ratu sam ostao bez posla u firmi, sad bismo žena i ja trebali ostati i
bez ovog posla - jedino nam onda ostaje da odemo pred Opštinu i kažemo
im: 'Evo nas, radite od nas šta hoćete!' Ja Ljubinje ne mogu zamisliti bez duhana. Ako duhan umre, mi se nemamo čemu drugome okrenuti. Jedino iseljenju", kaže Sorajić. Ove
godine Ljubinjci su proizveli oko 30 vagona (300 tona) duhana, oko 50
posto duhana otkupljeno je u njihovom gradu, a ostatak u Stocu i
Čitluku. "Ove godine sam imao 11 kvintala (1.100 kg, op. aut.). Za
sezonu zaradim oko 4.500 KM. To nije nimalo loše, prijatelju moj! Tim
parama finansiram kćerku koja studira u Nikšiću. Tamo je skupo - sve u
eurima. Ostavio sam pedesetak kilograma da imam za sebe. Za te
specijalne potrebe imam posebnu bašču - tu sam posadio 197 struka. Moj
otac pokojni mi je pričao da je odatle, dok je Austrija ovdje bila,
njihov glavni komandant pušio baš s te njive. To se gnoji bravljim
đubretom - to ti, sine, nije duhan, nego barut!"

Rade je ostao
vjeran svom duhanu - on puši škiju od djetinjstva. "Ne mogu pušiti
cigare. Kod nas kažu: ko je pušio škiju, nikada nije obolio. Ovdje se
spominje Petar Pešut, koji je stalno pušio na lulu - živio je 98
godina." Zabranjeno pušenje Porodica Halila Zele iz Borojevića,
sela udaljenog pet kilometara od Stoca, bila je poznata po proizvodnji
duhana. Nekada je njegova porodica proizvodila i po tri tone zelene
stabljike. U njegovom mjestu su povratnici Bošnjaci život ponovo
započeli sa proizvodnjom duhana. No, duhan je u tom mjestu skoro
iskorijenjen. "Jedini razlog što više ne sadimo duhan jeste
loša cijena. I kad duhan prodaš, mora se čekati i po godinu dana. U
našem podneblju, dubravskom kraju, najbolje uspijeva duhan. Duhanska
stanica u Stocu je nekada otkupljivala i po 300 vagona duhana. Sad ako
otkupi vagon-dva, i to je dobro", kaže Halil Zele. A o prošlim
vremenima priča: "Kad je bila Kraljevina Jugoslavija, bili su filanci,
oni su vodili računa o duhanu, porezima na alkohol. Država je uzimala
75 posto od proizvodnje. Čak je bilo zabranjeno i pušenje škije. Sjećam
se da se nisu smjele nositi kutije. Mi smo tabakere ostavljali na ulazu
u grad, da nas ne bi uhvatili. Ako te uhvate, odmah dobiješ zabranu
sadnje duhana - što je u to vrijeme bila strašna kazna. Kopale su se
rupe gdje bi se duhan sakrivao. Preko zime ga prošvercaš, prodaš, i
tako se uspijevalo prezimiti. Duhan je ovdje bio sveta biljka, međutim
to sigurno više nije. Ljudi su se okrenuli proizvodnji krompira, gdje
ima vode - praprike i paradajza. Međutim, negdje krompir rodi, negdje
ne - ova zemlja je izmišljena za duhan. Hercegovački duhan ti je kao
zlato, samo što je ovdje osuđen na izumiranje."

U zapadnoj Hercegovini,
pored Višnjice kod Gruda, rijetko mjesto gdje se još uvijek sadi duhan
jesu Grljevići, selo udaljeno dvadesetak kilometara od Ljubuškog. Jedan
od najvećih proizvođača je Stanko Kordić, koji je pomislio da smo
otkupljivači duhana, jer niko drugi za tu biljku više ne pita: "Loša mu
je cijena, eto zašto ljudi više ne sade. Međutim, na ovoj našoj zemlji
ništa drugo ne uspijeva, tako da smo osuđeni na duhan. Nekad je to bila
glavna grana proizvodnje, živjelo se od duhana. Ja proizvodim godišnje
oko 700 kilograma. Jedne godine može žito, ali već naredne zemlja traži
promjenu. Hercegovci su voljeli duhan zbog njegove otpornosti,
žilavosti, neuništivosti, ali i dobre cijene; sad smo svjedoci njegovog
izumiranja."


Hercegovizmi - Tajna najboljeg duhana na svijetu

Nakon nekoliko rakija, Rade Sorajić prisjeća se jednog prijeratnog događaja:
"Bilo
je to u jednoj kafani, kad nam je došao jedan Crnogorac i hvalio se da
u kutiji ima najbolji duhan na svijetu. Dade meni tabakeru, govori da
je škija iz Makedonije. Otvorim, pogledam - crn, iskrižan krupno. Ja
zapalim, on me pita: 'Kakav je?' Odgovaram: 'Nije loš da ima jačine.'
'Pa, jesi li pušio jači?', pita me Crnogorac. 'Prijatelju, hoćeš li
zapaliti? Ako hoćeš, prvo sjedi na stolicu, i nemoj puno povlačiti u
sebe.' Zapali on, oči mu se okrenuše, kaže: 'Šta je ovo?! Haj'
ti meni stavi malo duhana u tabakeru, izgleda da je ljubinjski duhan
bolji od makedonskog.' E to je 'ravnjak-hercegovac', najbolji duhan na
svijetu."

Križači duhana

U Ljubinju najpoznatiji križač duhana je Cvetko Šušić. Ljubinjci kažu da
su tone duhana prešle preko njegovih ruku i motoriziranog havana,
stroja za rezanje duhana. "Ja imam posla, skoro 80 posto domaćih
potreba ja iskrižam. Nisam bilježio, ali sam prije godišnje križao i po
vagon. Za škiju je nenadmašan naš 'ravnjak'. Za ovu mašinu nije
potreban život kao za onaj starinski havan." Halil Zele duhan
križa na starinskom havanu, sa jednim nožem. "Počeo sam križati za
vrijeme Drugog svjetskog rata, 1942. Križao sam svakome. Nakon rata
križao sam samo za sebe i za mahalu. Prije, dok su filanci bili, niko
nije smio imati havan da mu boga daš. Duhan mora biti mehak, mora
omečati kad je jugovina, da bi se mogao križati."


5. 000 otkaza

U Bosni na otkup polovine prošlogodišnjeg roda duhana neće uticati novi
Zakon o akcizama, smatra Ignjo Babić, direktor "Duhana" d.d., poduzeća
za proizvodnju i obradu duhana iz Gradačca. Ova firma sarađuje sa 500
domaćinstava na području Gradačca, Srebrenika, Doboj-Juga i Gornje
Tuzle, te još nekoliko općina na području RS-a. Ta domaćinstva uglavnom
proizvode sorte "berley" i "virginia". Babić upozorava da će, ukoliko
se uskoro ne otklone zakonski nedostaci, tvornicanti biti prinuđeni da
uzimaju jeftiniji duhan, odnosno da ga uvoze. "Do sada smo
poslovali na granici rentabilnosti. Ako se ne donesu neki amandmani na
zakon koji je odnedavno na snazi, značit će to otkaze za 5.000 ljudi
koji rade u duhanskoj industriji", kaže Babić.


BH Dani

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Sun Nov 04 2007, 09:59

(skinuto sa sajta Opštine Negotin)


VUKOSAVA DOMAZET POSLE DUGIH GODINA IZBEGLIŠTVA U POSETI LJUBINJU

SREĆNA BAKA IZ TORONTA

[You must be registered and logged in to see this image.]

• U poznim godinama morala sam da se navikavam na drugi kraj i klimu, pa opet, kad sve sagledam, srećna sam, kaže Vukosava Domazet

- U suštini, ja sam jedna srećna baka - reče Vukosava Domazet i zaiskriše joj suze. - Ali, eto, moja je sreća nekako razasuta po svetu...
Vrela ljubinjska obdanica pretakala se u bledoljubičastu boju, a još mlak vetrić zaigrao je u krošnji najveće ljubinjske lipe u NJegoševoj ulici.
- LJubinje ne mogu, evo, prepoznati. Drago mi je što je ovako napredovalo, što je sad lep gradić, a opet, na svoj način mi nedostaju slike iz mladosti. LJubinje mi je zavičaj, rođena sam u selu Ubosku 24. jula 1923, u njemu provela detinjstvo i mladost. A kad sam se 1947. udala za muža Jovu, živjeli smo u dosta mesta - u Stocu, Prozoru, Gacku, Mesićima kod Rogatice, pa od sedamdesetih godina prošlog vijeka u Sarajevu.
U Sarajevu smo živeli na Grbavici, sa kćerkom Zojom, sinom Aleksandrom. S nama je bila i moja svekrva, Jovina majka Mara. Lepo smo je pazili. U porodici smo se svi lepo slagali. Bio je to, u najkraće, ugodan i skladan život. Mara je umrla tačno u stotoj godini. Moj muž se razbolio devedesetih godina, umro je pred sam rat u Bosni i Hercegovini. Videla sam da se nešto strašno zbiva, ali nisam još pomišljala da će me život, ovog puta samu, povesti novim, teškim i neizvjesnim putevima. A baš to se desilo.
Prvo je Vukosava krajem 1992. sa kćerkom Zojom, zetom Draganom Ivkovićem i njihovom decom Igorom i Sanjom izbjegla u Beograd. Četiri godine kasnije Ivkovići su sredili papire u kanadskoj ambasadi i odleteli u Toronto, a njoj su tada u istoj ambasadi kazali: "Vi ne možete, vi ste drugo domaćinstvo."
Put u neizvesnost
Šta mi je preostalo nego da čekam? I čekala sam punu, meni dugu godinu dana. Onda je Zoja javila: "Mama, pripremi papire, biće sve u redu." No, ovamo nije bilo u redu - Srbija pod sankcijama, avioni za Toronto poleću iz Budimpešte, ali držala sam papire u rukama i nadu u sebi: mogu ja to, imam godina, ali mogu ja to. Rodbina u Beogradu me ispratila sa suzama, autobus je krenuo ka granici, ka Horgošu. Neki mlađi muškarci, Sarajlije, iza mene su se snebivali, bojali su se da ih ne skinu na granici, da im ne kažu: "Vratite se natrag." Upoznala sam ih još na polaznoj stanici u Beogradu, bili su jako ljubazni, rekoše: "Pomoći ćemo ti, bako, oko prtljaga, destinacija na aerodromu - samo ako prođemo." Osećala sam negde u njihovim pogledima bojazan, strah da ih neće pustiti. Brinula sam u tom času više o njima nego o sebi. Znate kako je to, pa imam sopstvenu decu. I moj sin Aleksandar sa suprugom Aidom i decom Majom i Denisom je već bio otišao u Norvešku. Vjerujte starim ljudima kad vam kažu da brinu za decu, pa makar im od te brige i ne bilo nikakve koristi! I carinske formalnosti su trajale poprilično, no na kraju je sve sa svima bilo u redu. Kad smo od mađarske granice krenuli drumom ka Budimpešti, zagrlila sam onu decu, ona dva dečka, grlili su i oni mene - kao da smo najrođeniji. O ovom danu sam tokom one godine čekanja razmišljala bezbroj puta; svakojako sam ga zamišljala, ali nikada da će biti ovakav, sa velikom brigom i velikom radošću zbog nečije dece koju do tog jutra nisam ni poznavala.

Lepota Hercegovine

Dolazila je Vukosava dosad tri puta iz Toronta, jednom do Sarajeva, dva puta do Beograda. Ovog puta rešila je da obiđe Hercegovinu. Ali, prethodno je provela petanestak dana u Budvi, gde je njena kćerka kupila stančić nakon što je stan u Sarajevu prodala. U Budvu je doputovala iz Sarajeva unuka Maja.
- Posle odmora, obilazim Hercegovinu - kaže. - Bila sam u Trebinju, posetila hercegovačku Gračanicu, manastir Tvrdoš, sada bih u LJubinju, razume se, želela videti što više, uporediti te nove slike sa onim iz mog sećanja. Meni sve ovo izgleda nekako lepo. Ne mogu da prepoznam LJubinje iz moje mladosti, očas mi u duši bude malko žao, ali onda mi opet milo. Pa mora svet da napreduje i da se menja. Tako to treba. Tako je dobro.



Jutro uz "Vesti"
Na aerodromu u Torontu dočekali su me kćerka i zet. Prvih dana u Kanadi loše sam se osećala, klima mi nije odgovarala. Stanovali smo na periferiji grada, stalno sam plakala, suze nekako idu same od sebe, sve je naoko dobro, posle dugog čekanja sam opet kod svojih, ali, svejedeno, suze zbog nečeg krenu nekontrolisano. Pa, onda jezik. Dok sam bila mlađa verovala sam najiskrenije kako ne postoji nešto što se ne može naučiti. A, eto, kad je trebalo da naučim engleski, nisam mogla. Savlada sam nekoliko fraza i stala. I danas samo to znam. A kada su mi jedno doneli "Vesti", to je za mene bilo otkrovenje. Pa još kad sam naišla na teme iz Hercegovine, na ljude koje poznajem. Mnogo mi je to značilo. To se ne da jednostavno opisati, taj osjećaj bliskosti koje su izazvale u meni. Sada svako jutro jedva čekam da mi donesu "Vesti".
- Imam četvoro unučadi, od kćerke Igora i Sanju, od sina Maju i Denisa. Uh, to nipošo ne bih smela da preskočim u priči, to mi je njen najsrećniji dio! Igor bi sada trebalo da doktorira na informatici i inženjeringu na univerzitetu u Vaterlou kod Toronta. Igor mi se već oženio, žena mu je Indijka - zove se Šabnnam. I Šabnnam je isto magistar. Sanja studira marketing. Moja unuka Maja se vratila iz Norveške u Sarajevo i uspešno studira marketing i komunikacije. Denis je završio školu i radi u Norveškoj. Kažem vam, imam ja dosta sreće, samo mi je razbacana po svijetu. Ali, neću da razdvajam ni decu, ni snahu, ni zeta, ni unučad - svi me paze i vole.

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Mon Nov 05 2007, 12:53

„Glas javnosti”
Utorak, 16. 12. 2003.

Opština Ljubinje u RS bezuspešno promoviše brak

Neće da se žene ni za 500 maraka

LJUBINJE (Srna) - Broj sklopljenih brakova u opštini Ljubinje nije se znatnije povećao ni u ovoj godini, iako opština sa po 500 maraka stimuliše parove koji se venčaju i ostanu da žive u toj istočnohercegovačoj opštini.

Prema rečima matičara Mirjane Kovač, u ovoj godini je sklopljeno tek 16 brakova, samo tri više nego prošle godine. Najviše sklopljenih brakova u Ljubinju evidentirano je 1990, kada se venčalo 36 parova, a najmanje 1997. godine, kada je pred matičarem "da" reklo svega sedam parova.


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî äŕíŕ Mon Nov 05 2007, 13:32. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Mon Nov 05 2007, 13:04

"Политика"
аутор: Сања Пешут
[објављено: 26.10.2007.]

„Бела куга” хара Херцеговином

Драстичан пример је општина Љубиње где је у прошлој години умрло 57 особа, а рођено свега 29, а на подручју Калиновика пре 40 година рађало се више од 300 беба годишње, а лане само тринаесторо
У Херцеговину роде све ређе слећу

Требиње – Годинама, па и деценијама већ, демографска слика Херцеговине је поражавајућа. Статистика показује негативан природни прираштај и расељавање становништва посебно у сеоским подручјима. На стотине херцеговачких села је потпуно опустело, али и у градовима се смањује број становника. Истраживачи кажу да разлога за овакву ситуацију коју називају „демографском транзицијом“ има много.

О овом проблему дуго се није говорило нити се о демографској политици водило рачуна. Поразни статистички подаци о наталитету и смртности становништва у регији у последњих неколико година упућују на претпоставку да ће уколико се „бела куга“ не заустави овај део Републике Српске у будућности бити скоро пуст.

Драстичан је пример мале општине Љубиње: у прошлој години у Љубињу је умрло 57 људи, а рођено је свега 29 беба. У суседној Билећи у истом периоду умрла су 144 становника, а рођено је свега 83 деце. Само девет година раније, 1998, слика је била другачија: 158 рођених, а 103 умрла. На подручју Калиновика, на пример, пре 40 година рађало се више од 300 деце годишње. Прошле године у Калиновику их је рођено свега тринаесторо.

– Оно што је специфично за источну Херцеговину јесте вишедеценијско стихијско мигрирање становништва које је одавде „одводило“ најквалитетнији део популације: од високообразованих људи до млађег, репродуктивно способног становништва. То је временом нарушило старосну структуру и довело до депопулације, најпре у сеоском подручју, а потом и у целој регији – оцењује једини демограф у Херцеговини Раде Ћоровић.


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî äŕíŕ Mon Nov 05 2007, 13:32. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Mon Nov 05 2007, 13:04

Херцеговачке општине покушавају стимулативним мерама за младе брачне парове и новорођену децу да задрже становништво. Општина Љубиње прва је, пре неколико година, почела да примењује такве мере не би ли макар ублажила веома лошу демографску слику. За сваки склопљени брак додељује се једнократна помоћ од 500 конвертибилних марака, за прворођено дете 150, друго 250 , треће 700 и свако наредно по хиљаду марака.

– Ми као мала општина не можемо својим буџетом да „покријемо“ све проблеме који постоје. А, на крају крајева, и да читав буџет поделимо и уложимо у стимулисање наталитета, стипендирање ђака и студената и слично, опет се дешава да они одлазе у веће центре – каже начелник општине Љубиње Веско Будинчић.

За Херцеговину одавно кажу да „цео свет насели, себе не расели“. Статистика ипак говори да би се уз овакав тренд могла и „раселити“. Иако постоје тврдње да није тако, чињеница је да економски фактор у свему игра пресудну улогу. Ово сиромашно подручје у прошлом веку опустошили су ратови, колонизација, индустријализација. Тренд да се развијају већи центри, а мале средине остају углавном на маргинама траје и до данашњег времена.

– Прецизну слику немамо, јер од 1991. нисмо имали ни попис становништва. Међутим, имамо поуздану статистику на основу које можемо извести процене и сагледати стање. Тако бисмо могли планирати за будућност неке стимулативне мере које морају доћи са државног нивоа, нешто попут подручја посебне државне бриге у Хрватској – сматра демограф Раде Ћоровић.
Чињеница је, међутим, да би чак и уколико се одмах почне са мерама за „поправку“ демографске слике први резултати били видљиви тек за две или три деценије.

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Mon Nov 05 2007, 13:12

"SRNA"
Objavljeno: 31/10/2007

Maloljetnici pokušali krađu u ljubinjskom hotelu

• Policija je u Ljubilju privela dvojicu maloljetnika zbog pokušaja krađe u Hotelu "Ljubinje", saopštio je Centar javne bezbjednosti Trebinje.

Jednog maloljetnika policija je zatekla na licu mjesta juče rano ujutro, dok je drugi uspio da pobjegne, ali je kasnije i on priveden.

Policija je obojicu prestupnika pustila nakon razgovora sa njima i njihovim roditeljima i u toku je dokumetovanje krivičnog djela teške krađe u pokušaju.

Hotel "Ljubinje" ne radi već deset godina, a prema nezvaničnim informacijama maloljetna lica zatečena su u restoranskim prostorijama.

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Mon Nov 05 2007, 13:31

"Večernje novosti"
V.POPOVIĆ - R.GUTIĆ, 6. jul 2007

Dođite da ostarimo zajedno


"GRAD staraca", tako je neko pojednostavio poruku žitelja Ljubinja (oko pet hiljada) da privuku pažnju ljudi zrelih godina kojima više i nije do svakodnevne frke i cimanja, da promene mesto stanovanja i dosele se ovde. "Ovde" se dolazi "vinskim putem" od Trebinja, zvanično M 6, a drum dalje vodi prema Stolcu i Mostaru. Svega 20 kilometara je udaljen Dubrovnik, tu je i primorsko mesto Slano, a može se i u Neum, Ploče...
Ovaj deo Hercegovine poznat je po kraškim poljima, na kraju svakog je neko mesto, kao oaza. Od Trebinja put vodi pored mesta Staro Slano, jedan od dokaza da su Hercegovci nekada imali izlaz na more. I sada slušamo da je Herceg Novi, uz zalaganje knjaza Nikole, na Bečkom kongresu, dodeljen Crnoj Gori.
Sledi selo Mrkonjići, rodno mesto Svetog Vasilija Ostroškog.
Uveliko se gradi put prvog reda, Jadransko - jonska magistrala, a od Ljubinja će biti udaljen svega 20 kilometara. U planu je i moderan drum od Budimpešte, preko Sarajeva do Ploča. Eto još jedne mogućnosti priključivanja. Dobro, zašto sve ovo pišemo?
Ljubinje je, prema popisu iz 1939. godine imalo 15 hiljada stanovnika, prostiralo se na 840 kvadratnih kilometara. Onda dođe rat, o čemu uz i niz put svedoče jame u koje su ustaški koljači bacili 2.7oo Srba samo iz ove opštine. Posle rata je mesto dodatno kažnjeno od komunista, pa mu je oduzeto čitavo Popovo polje, a površina svedena na 320 kilometara kvadratnih.
- Kasno se posle rata u Ljubinju pojavio naš sugrađanin Simo Radić, koji nije ni znao da je značajan zato što je bio na zasedanju AVNOJ-a, u Jajcu - govori nam Vesko Budimčić, načelnik Ljubinja.- Ti si stvorio ovu državu! - tako su mu podilazili komunisti. Pristao je taj, tada mlad čovek, na takva laskanja i od tada smo i mi imali "svog čoveka" i prestao je teror nove vlasti.
Tako ćaskamo i pijemo vrhunsko vino nabavljeno u manastiru Tvrdoš, a sve uz mirise Mediterana i vetrić vešto izmešan u strujanju iznad grada. Penjemo se u seoce Bančići, desetak kilometara odavde, poznato po ljudima, stogodišnjacima. Usput nam meštani nude nadaleko čuveni med od žalfije i ostalih gorobiljastih cvetova.
- Poslali smo dopis ljudima u rasejanju, Srbima poreklom iz Hercegovine, da navrate ovde, nastane se - nastavlja Budimčić.- I da ne ostanu ovde, i da ih ponove ne greje sunce ovog neba, biće to korisni susreti.
Šta su smislili Ljubinjčani? Kvadrat stana u Herceg Novom košta najmanje hiljadu i po evra, a ovde bi se mogao stvoriti za manje od 500. Zašto neko ne bi došao iz Banjaluke, Podgorice, Beograda, Niša, Kragujevca, ostavio stan deci i prepustio se mirnom životu? Ili, mogao bi da proda neku nekretninu u svom gradu. Ovo je zaleđe turističkih metropola, seljani već povećavaju ponudu ekološki zdrave hrane. "Grad staraca" nije odgovarajući izraz za ideju. Ima programa za sprečavanje bele kuge, konkretno se pomažu mladi bračni parovi (a i stariji, tek venčani), daje se pomoć za svako dete.
Slave se slave Đurđevdan, Aranđelovdan, Nikoljdan. Ljudi se, primećujemo, još uče zajedništvu, biznisu. Mnogo hektara koje smo uz put videli u svim tim širokim poljima, nedovoljno je ili uopšte nije obrađeno i pored mogućnosti navodnjavanja.
Svidela se jednom zagrebačkom novinaru ova ideja o povratku i doseljavanju Srba u Ljubinje.
- Video sam da je motiv tog njegovog "oduševljenje" želja da i to malo preostalih Srba u Hrvatskoj ode iz "lijepe njihove" - konstatuje Budimčić.- Nama nije ni do kakve politike. Ovde ima uslova za lep i miran, komforan život. Ko hoće uz sve to i dinamiku - brzo može do dobrog provoda. Može li još malo vina? Dobro je, dok može.

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by asha on Wed Nov 07 2007, 02:36

sigal ::„Glas javnosti”
Neće da se žene ni za 500 maraka
Laughing Laughing Laughing

asha
Veteran

Female
Broj poruka : 1238
Godina : 32
Lokacija : BG
Points : 255
Datum upisa : 27.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Wed Dec 12 2007, 12:52

CAPITAL, Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj
Novi poslovi firme “Soko” Ljubinje
Objavljeno u kategoriji:Privreda


LJUBINJE, Fabrika transportnih sredstava “Soko” iz Ljubinja potpisala je ugovor sa preduzećem za proizvodnju i prodaju namještaja “Nova forma” iz Šamca o proizvodnji baštenskih garnitura.

Kako je Srni rekao direktor ovog preduzeća Branko Ćuzulan, ovo je novi posao “Sokola” koji već realizuje ugovor o proizvodnji autodijelova sa prijeratnim partnerom “Crvenom zastavom” iz Kragujevca”. Osim toga, “Soko” proizvodi i točkove srednje nosivosti za kontejnere koji se koriste u komunalnim preduzećima.

Ćuzulan se nada da će se ovim ugovorima obezbijediti redovne plate za tridesetak zaposlenih i vratiti kredit od 30.000 KM, koji je preduzeće, radi pokretanja proizvodnje, podiglo polovinom septembra.

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Wed Dec 12 2007, 12:52

CAPITAL, Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj
Hotel “Ljubinje” na licitaciji
Objavljeno u kategoriji:Privreda


TREBINJE, Jedina imovina ljubinjskog Akcionarskog društva “Ugostiteljstvo”, hotel “Ljubinje”, nakon nedavnog stečajnog postupka pred Osnovnim sudom u Trebinju, naći će se na licitaciji sa početnom cijenom od 380.000 KM.

Kako je Srni danas rekao Slavoljub Minić iz Službe za informisanje opštine Ljubinje, prva licitacija zakazana je za 18. decembar, a ukoliko ne bude zainteresovanih kupaca na drugoj licitaciji cijena će biti umanjena za 15 odsto.

Načelnik opštine Ljubinje Vesko Budinčić na posljednjoj sjednici lokalnog parlamenta najavio je da ima zainteresovanih kupaca iz zapadne Hercegovine, a 25 radnika koji su nakon zatvaranja hotela, prije deset godina, ostali bez posla nadaju se da će prodajom ovog objekta biti obeštećeni.

Hotel u Ljubinju izgrađen je 70-tih godina prošlog vijeka i raspolaže sa 25 soba i drugim hotelskim sadržajima i jedini je objekat ovakve vrste od Mostara do Trebinja.

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Thu Dec 13 2007, 02:05

Slavoljub Minić = Slavoljub Mihić ????

ajd da skupimo pare i kupimo hotel Very Happy

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Thu Dec 13 2007, 06:10

n=ć

Kad dođeš idući put u zavičaj, moći ćeš konačno odsjesti u luksuznu hotelu.......evo ti virtualni prikaz "novog" Hotela "Ljubinje"...

[You must be registered and logged in to see this image.]

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Kapetan on Thu Dec 13 2007, 08:46

Heheh...
Kako je meni...ispred vrata mi propada Hotel...nemogu nista da ucinim...nemam para da ga kupim...da imam...taj bi bio smjesan za njega Very Happy

Kapetan
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 775
Godina : 32
Lokacija : Ljubinje
Points : 187
Datum upisa : 25.06.2007

http://ljubinje.go-forum.net

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Fri Dec 14 2007, 04:46

Ma sta ce hotel uopste tamo...treba neki motelcic sa par soba napraviti i to je to...
a tamo napraviti nesto opstekorisno...

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Kapetan on Fri Dec 14 2007, 05:35

Pa ono i jes bio fini mali motelcic do sta ja znam, mozda 90', ne sjecam se bas...

Kapetan
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 775
Godina : 32
Lokacija : Ljubinje
Points : 187
Datum upisa : 25.06.2007

http://ljubinje.go-forum.net

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Fri Dec 14 2007, 22:49

Kapetan ::Pa ono i jes bio fini mali motelcic do sta ja znam, mozda 90', ne sjecam se bas...
mense cini da onu zgradu treba srusiti i ispocetka nesto praviti.mozda staracki dom.

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Fri Dec 14 2007, 23:07

haha,to ce za koju godinu biti najpotrebnije...

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Fri Dec 14 2007, 23:45

katabuya ::haha,to ce za koju godinu biti najpotrebnije...
moja zgrada je vec staracki dom....hahahah

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Sun Dec 16 2007, 02:26

Starački dom u Ljubinju bio bi veoma profitabilna stvar.
25 soba x 4 staraca = 100 glava.....x 500 KM = 50.000 KM mjesečno.......a kad posao krene, može se i propali tržni centar na Škoravi pretvorit u bungalove, kao dodatni smještaj za proširenje hotelskih kapaciteta........Ova ideja sa staračkim domom uopšte nije za odbacit!

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by asha on Tue Dec 18 2007, 07:12

wolf sagash ::moja zgrada je vec staracki dom....hahahah
Laughing Twisted Evil Laughing

asha
Veteran

Female
Broj poruka : 1238
Godina : 32
Lokacija : BG
Points : 255
Datum upisa : 27.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Fri Mar 14 2008, 01:00

Hercegovački čobanin-deminer

Petak, 14. mart 2008. 12:48


Vlasnik stada ovaca Čedo Đordan (62) iz hercegovačkog sela Mišljen kod
Ljubinja do sada je u tom kraju razminirao više od 500 mina zaostalih
iz poslednjeg rata.

Đordan je vlasnik stada od 80 ovaca i isto toliko jagnjadi, a prve mine
su mu jedva oko pola kilometra od kuće. Ističe da, uprkos brojnim
akcijama, ni 12 godina po završetku rata, još niko nije dolazio da
ukloni minska polja ispod sela Mišljen.

Zbog toga je sam morao da krene u akciju, pa je počeo da uklanja mine
svuda gde su predstavljale opasnost po njega i njegovo stado i uklonio
ih više nego ijedan deminer profesionalac.

"Više od 300 mina onesposobio sam na taj način što sam ih njih izvadio
upaljače, ali nikoga da dođe i da ih potpuno ukloni ili uništi. Odlično
poznajem mesta sa minskim poljima, pa sam neko vreme išao sa ekipom
profesionalnih deminera iz Španije, koji su ih uklanjali u blizii
ljubinjskog sela Bančići", ističe Čedo.

Španci su mu plaćali dnevnicu 24 marke, pa je sa njima radio na tim
poslovima punih osam meseci. Služeći vojni rok pre više od 40 godina u
inženjerskoj jedinici naučio je dosta o minama, pa mu je i to znanje od
velike koristi.

U minskom polju zaostalom iz poslednjeg rata 2. novembra 2002. godine
poginuo je Čedin prvi komšija Milivoje Samopjan, koji je takođe čuvao
ovce. Nagazio je na protivpešadijsku rasprskavajuću minu od koje se ne
preživljava, iako su i on i Čedo tuda sa stadom prošli na desetine puta.

Od slične mine, malo dalje odatle, kod sela Okolišta, nešto ranije
stradao je Neđo Rudan, koji je, čuvajući goveda, ušao u zaostalo minsko
polje.

Čedo Đordan ističe da je stalno na oprezu, jer dok čuva ovce mora
strogo da pazi gde staje, a kada pada kiša onda mu ne preti samo
opasnost od mina nego i od gromova, koji su u tom delu Srpske česti kao
retko gde na svetu.

Bilo je, međutim, kako ističe i još gorih i opasnijih prilika. Prošlog
leta šumski požari, koji su došli sa jugozapadna iz Hrvatske, zahvatili
su i područje njegovog sela Mišljen.

"Kad su stigli do minskih polja eksplozije su počele da se smenjuju
jedna za drugom. Niko nije smeo da gasi vatru. Kad je vatrena stihija
stigla ispod samih kuća nekako smo se organizovali i uz pomoć
vatrogasaca u poslednji čas spasili selo", veli Čedo.

Čedo je u više navrata, čuvajući stado, otkrio da je i sam zašao u
minsko polje. Tvrdi da ga je u nekoliko navrata od sigurne smrti
sačuvao oprez. Nikada, dok je sa stadom na ispaši, ne žuri i redovno
osmatra teren kuda prolazi što mu i pomaže da ne napravi pogeršan korak.

(Tanjug, arhivska fotografija Beta/AP)

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Fri Mar 14 2008, 02:12

cak je i deminerima prodavao mine.

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Fri Mar 14 2008, 02:24

smelo i mudro cobance taj chedo,ali ja bih rekla da covek ima vise srece nego pameti....sve do jednom...

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Sponsored content Today at 11:18


Sponsored content


Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Ńňđŕíŕ 1 of 19 1, 2, 3 ... 10 ... 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Íŕçŕä íŕ âđő

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Íĺ ěîćĺňĺ îäăîâîđčňč íŕ ňĺěĺ ó îâîě ôîđóěó