Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ńňđŕíŕ 6 of 19 Previous  1 ... 5, 6, 7 ... 12 ... 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Sun Jun 15 2008, 01:05

Jovo Turanjanin: Prioritet obnova Ferhadije

Razgovarala: Danka VUJIČIĆ

30.01.2008 20:26

Direktor Sekretarijata za vjere u Vladi Republike Srpske Jovo Turanjanin najavio je da će u 2008. godini prioriteti tog sekretarijata biti obnova Ferhad-pašine džamije u Banjaluci i Aladža džamije u Foči.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Takođe, Sekretarijat će pomoći i izgradnju najvećeg hrama u BiH, a trećeg po veličini na Balkanu - tj. hrama svetog Save u centru Foče.

NN: Šta je uz pomoć novca iz Sekretarijata realizovano u protekloj godini?

TURANJANIN: Budžet s kojim raspolaže Sekretarijat iznosi nešto preko 1.300.600 KM. Srpskoj pravoslavnoj crkvi ide 45 odsto sredstava, 35 odsto Islamskoj zajednici, te 20 odsto Katoličkoj crkvi i Jevrejskoj zajednici. Srpska pravoslavna crkva, koja ima pet eparhija u RS, uvijek Sekretariju dostavljala zahtjeve i u dogovoru sa direktorom određivani su prioriteti. Tako je, recimo ovaj mjesec prioritet saborni hram svetog Save u Foči, sljedeći mjesec je prioritet, primjera radi, u Eparhiji
zvorničko-tuzlanskoj manastir Sase. U Sarajevu je prioritet manastir Lovnica, a u Eparhiji banjalučkoj hram Hrista spasitelja. U okviru Katoličke crkve se takođe utvrđuju prioriteti, a Islamska zajednica odnosno njen Rijaset, iz Sarajeva je u 2007. godini dostavilo svoje prioritete među kojima je i Aladža džamija u Foči, Ferhad-pašina
džamija u Banjaluci itd.

NN: Šta je najprioritetnije u ovoj godini, koji su vam ciljevi?

TURANJANIN: Sad ćemo se obratiti pismeno Rijasetu u Sarajevu da dostavi svoje proritete, a obratićemo se i našim episkopima koje će opet dostaviti svoje prioritete, kao i Katoličkoj crkvi i Jevrejskoj
zajednici.

NN: Pored banjalučke Ferhadije, koji će još islamski vjerski objekti biti obnovljeni uz pomoć Sekretarijata?

TURANJANIN: Neki objekti su već i završeni. U Prijedoru je završena Careva džamija, obnavlja se u Foči Aladža džamija, a obnova Ferhadije je takođe počela. U Šamcu je takođe bila džamija prioritet. Izgradnja i obnova Aladža i Ferhad-pašine džamije, kao spomenika kulture koji su bili u katalogu UNESCO-a, je mukotrpna, dugotrajna i skupa što znači da realno nije očekivati da bude brzo završena.

NN: U Foči se gradi pravoslavni vjerski objekat koji je najveći u BiH, a treći po veličini na Balkanu. Da li ćete pomoći njegovu
izgradnju?

TURANJANIN: Pomoćićemo izgradnju hrama jer očigledno je da se na području Mitropolije dabrobosanske ovaj hram iskristalisao kao prioritet. Sekretarijat se i do sada u velikoj mjeri uključio u priču oko izgradnje temelja hrama, ali i samog projekta. Mi ćemo i dalje nastaviti pružati, prije svega, materijalnu podršku. Radi se o gabaritnom, velikom hramu koga treba isfinansirati, ali uz dobru volju načelnika opštine Foča i drugih ljudi dobre volje, kao i Vlade RS, to će, nadam se, biti završeno.

NN: Kakav je odnos Sekretarija prema jedinim obrazovnim ustanovama Srpske pravoslavne crkve u BiH - Bogoslovskom fakultetu i Bogosloviji u Foči?

TURANJANIN: Duhovni zavodi ili Bogoslovski zavodi u Foči su u sastavu školstva RS, a to znači da dijele materijalnu i drugu vrstu pomoći kao što to dijele i drugi školski zavodi. Dakle, nema više one podvojenosti koja je bila u ranijem političkom sistemu, da su te škole bile odvojene ili da su bile isključivo "na teretu" crkve, itd. Sada su one, kratko i jasno rečeno, na budžetu. Naravno, ta sredstva, kao što inače sredstva koje se izdvajaju za škole, nisu možda neki put dovoljna, ali dobro je da se dočekalo da ti bogoslovski zavodi budu uvršteni u sistem školstva i da u tom pogledu dijele sudbinu sa ostalim školama.

NN: Studente na Bogoslovskom fakultetu u Foči stipendira Ministarstvo vjera Srbije.

TURANJANIN: Oni imaju za to predviđena sredstva, ali mi nemamo. Mi imamo u skromnom budžetu srestva za obnovu i rekonstrukciju crkava i vjerskih objekata, što je sasvim prirodno, jer ovaj rat se vodio možda najžešće po vjerskim šavovima. Nažalost, mnoge bogomolje su stradale.

NN: Po Vašem mišljenju, da li su Islamska zajednica u BiH i Katolička crkva zadovoljni radom Sekretarijata?

TURANJANIN: Mislim da jesu. Zaista nije moje da ocjenjujem, njihovo je da kažu, ali na osnovu kontakata koje imaju sa Sekretarijatom, konkretno sa mnom, to se da vidjeti. Kao što rekoh, nema ništa uvijeno ili sakriveno. Ono što stvara problem iskreno meni, pošto u kontinuitetu dugi niz godina radim ovaj posao, jeste što ne znam šta drugi entitet u tom pogledu daje. Očigledno daje - na primjer Kanton Sarajevo je izdvojio 200.000 KM za rasvjetu Saborne crkve u Sarajevu itd. Vjerovatno ima i drugih davanja, ali mi nemamo javnost, odnosno transparentnost, ne znamo šta je to još. Dakle, u drugom entitetu ne postoji nikakav organ.


Izvor: Nezavisne novine

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Jun 15 2008, 10:35

Злочин није заборављен

Datum: 15.06.2008 22:00
Autor: Ж. Јањић

ЉУБИЊЕ - На јами Гумна код љубињског села Капавица, на Тројичиндан је, по традицији, одат помен за 115 жртава усташког злочина геноцида из 1941. године. Жртве су били Срби, мјештани овог и сусједних села Ранковаца, Убоска, Влаховића и Поцрња.

[You must be registered and logged in to see this image.]

У злогласној акцији, на Тројичиндан, 8. јуна 1941. усташе су у ову јаму, завезавши им очи и руке, бациле или код ње стријељале 104 Србина, а претходно су још 11 убили приликом хапшења по поменутим селима. Ипак, 54 Србина су у посљедњи час успјела побјећи од гротла саме јаме, и остати свједоци тешког злочина. Посљедњи од њих, Рајко Ћук из Убоска, умро је лани у 92. години живота.
Па премда више нема живих свједока страдања на Гумнима, педесетак потомака недужних жртава, као и мјештана из ових пет села, паљењем свијећа и поменом имена мртвих још једном је поручило да злочин није заборављен.
Осим у ову јаму, усташе су 1941. године, тридесетак Љубињаца бациле у јаму Пандурицу, а још многе похапсили и депортовали у логор Јасеновац, одакле се више никад нису вратили.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Tue Jun 24 2008, 09:14

24.06.2008.

Ljubinje: "Rekreacija i socijalizacija djece"

[You must be registered and logged in to see this image.]

U okviru projekta ’’Rekreacija i socijalizacija djece’’, 14 djeca sa područja općine Ljubinje ljetovaće u Kumboru na crnogorskom primorju.
U ljubinjskom Centru za socijalni rad potvrđeno ja da će krajem augusta na ljetovanje otputovati djeca sa posebnim potrebama, kao i djeca iz višečlanih porodica.

Troškove ljetovanja ljubinjskih mališana snosiće Javni fond za dječiju zaštitu RS-a.

(FENA)

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Wed Jun 25 2008, 10:31

Briga Ljubinjaca o mladima: Odvojiti mladež od ulice!

7. sesti 2008.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Čelni ljudi jedne od najmanjih opština u RS odlučili su da posvete više
pažnje svojim mladim sugrađanima. Produkt toga je i odluka da se iz
opštinskog budžeta finansiraju programi koji bi mlade mogli odvući od
ulice i devijantnog ponašanja, koje je naglašeno poslednjih mjeseci.
- Materijalno ćemo stimulisati dobro osmišljene projekte koji će
okupiti najmlađu populaciju. Uskoro će se realizovati jedan program
koji će djeci i omladini ponuditi nove sadržaje i mogućnost
učestvovanja u različitim aktivnostima. Reč je, uglavnom, o
aktivnostima vaspitno-obrazovnog karaktera - izjavio je Vesko Budinčić,
načelnik ljubinjske opštine.

U tom cilju opština je napravila i rebalans budžeta i spremna je svojim
sredstvima da finansira takve programe u iznosu do 5.000 KM godišnje.
Programi treba da budu usmjereni na sticanje dodatnih znanja i vještina
iz opšteg obrazovanja, sporta, kulture te umjetnosti, tehničke kulture,
ljudskih prava, tržišne ekonomije i humanitarnog rada.

Prioritet u finansiranju imaće oni koji su usmjereni dobnoj grupi od 17
do 23 godine, zatim oni koji su okrenuti prekvalifikaciji i
dokvalifikaciji nezaposlenih, kao i programi usmjereni na usvajanje
standarda socijalizacije.
- Naš cilj je da mlade isključimo iz života kockarnica, kafića i
alkohola i uključimo ih u neke aktivnije stvari koje će im u životu
donijeti nešto bolje - dodaje Budinčić.


Djeca i omladina, prema riječima Budinčića, predstavljaju
pokretačku snagu jednoga društva, pa je neophodno da ih društvo
usmjerava na pravi put kroz različite angažmane kao što su muzički,
istorijski, matematički, sportski i slično.
- Djeci, posebno onima koji su loši učenici, hoćemo da damo neki smisao
i sadržaj, jer su upravo takvi učenici najskloniji lošim putevima -
naglasio je prvi čovek ljubinjske opštine.


Već postoje određeni prijedlozi od strane građana, čija
selekcija će se vršiti preko opštinskih komisija i školskih odbora koji
će davati konačnu ocjenu i mišljenje.

Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Fri Jun 27 2008, 12:18

Парцеле мале, а приноси велики

Datum: 26.06.2008 22:00
Autor: Ж. Јањић

ЉУБИЊЕ - Са првим откосима озимог јечма, по јаким жегама, отпочела је овогодишња жетва на херцеговачком југу у Поповом, Љубињском и Убалачком крашком пољу.

И већ на самом старту, љубињски ратари се озбиљно кају што су у три поља под озиме културе засијали само 37 хектара, јер ће, процјењују, ово бити једна од најроднијих година посљедњих деценија.
- Још немамо прецизних података о приносима. Међутим, голим оком је видљиво да су сва житишта у одличном стању, да им је овогодишњи климатски распоред, без вјетра и града, са доста киша у прољећном периоду и сада сунца на крају и те како погодовао - рекао је руководилац љубињске општинске службе за пољопривреду Драгољуб Сорајић.
Он истовремено подсјећа да се жетва неће прекидати, уколико то временске прилике дозволе, јер одмах послије озимог јечма на реду су озима пшеница и тритикала, па затим све јаре културе - под којима је укупно 90 хектара - са којих би и посљедњи клас требало да буде скинут до половине јула.
Већину љетине пољопривредници ће употријебити за сточну храну. Од свих житарица тако ће најчешће завршити јара зоб, коју су Љубињци засијали на 50 хектара и од које ће три четвртине покосити у зеленом стању и балирати, док ће само једну четвртину комбајнирати.
Највеће сјетве у овом источнохерцеговачком крају биле су током ратних и поратних година, док још Љубињско поље није било под вишњом, када се засијавало по 200 хектара парцела. Ова година је, наравно, немјерљива с тим, али ће ратари ако успију да сакупе сву садашњу љетину идуће сезоне у сјетву кренути с много више амбиција.

izvor
Глас Српске

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Sat Jun 28 2008, 08:50

mashala za velike prinose,super....
nego me bas zanima koje 14oro dece ce ici na to letovanje,nesto mi tu trulo...to ce neko da zloupotrebi polozaj 100% isto kao i s onim kreditima...daj boze da se varam

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Jul 10 2008, 11:34

Браћа чекају понуде

Datum: 08.07.2008 22:00
Autor: Ж. Јањић

ЉУБИЊЕ - Највиши близанци у европској одбојци, Љубињци Aнђелко и Миленко Дангубић, високи по 208 центиметара, тренутно се одмарају у завичају и чекају понуде за наредну сезону.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Мада су каријеру заједнички почели у подгоричкој Будућности, ова два 24-годишњака одавно не играју у истим клубовима, па се тако и сами сретну за вријеме љетњих такмичарских пауза. Aнђелко је, као средњи блокер, полусезону провео у кипарском Дионисосу из Пафоса, а потом одиграо и три утакмице у дресу грчког прволигаша Етникоса из Aлександропулоса, док је Миленко цијелу сезону био коректор Металург Беле из Могиљева и с њим освојио друго мјесто у првенству Бјелорусије.

- Нажалост, ни овај одмор у завичају није ми се баш посрећио - жали се Aнђелко, показујући загипсану поткољеницу и наставља:

- На једном лакшем тренингу с љубињским одбојкашима повриједио сам лигаменте и морао сам хитно у Подгорицу код мог некадашњег доктора - ортопеда Мирослава Кезуновића. Ипак, биће све добро за петнаестак дана. За то вријеме ћу сакупљати понуде, а волио бих да добијем ангажман у неком од румунских клубова, јер ми у тој земљи игра и дјевојка Брижитка Молнар која је иначе и репрезентативка Србије, с којом сам у вези двије и по године.

За разлику од њега, Миленко нема таквих посебних жеља, док се одмара у завичају под Радовињом. Опредијелиће се, каже, за клуб који му понуди више новца, без обзира на то из које је земље. Оба очекују да ће уговоре потписати до средине јула.

У међувремену с пажњом прате наступе Србије у Свјетској одбојкашкој лиги, посебно Aнђелко - јер је и сам, као средњи блокер репрезентације Србије и Црне Горе, двије године учествовао у том елитном такмичењу.

izvor
Глас Српске

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Jul 24 2008, 07:37

Крашка поља миришу кадуљом

Datum: 23.07.2008 22:00
Autor: Жарко Јањић

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon Aug 04 2008, 09:15

Дар Цркви у Љубињу
од г.Јове Турањанина



[You must be registered and logged in to see this image.]

У мају ове године, у Новом саборном храму Христова Рођења постављен је централни полијелеј. Велики и богато украшени полијелеј, на коме осим 220 сијаличних мјеста, стоје 24 веће и 16 мањих икона, израђен је у Грчкој.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Цркви у свом родном крају, овај полијелеј је даровао г. Јово Турањанин, министар вјера, односно директор Републичког секретеријата за вјере у Влади Републике Српске.
На спомен-плочици, на полијелеју стоји запис: „За живот, здравље и спасење својих Љубињаца -придарио- Јово Турањанин, са породицом, 2008. године.


ЦО Љубиње

izvor : [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon Aug 04 2008, 09:18

Освјештање конака
у Рђусима



[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ових дана интезивно се ради на уређењу конака на метоху Тврдошког манастира на Рђусима. Предсједник Одбора за изградњу, начелник општине Љубиње г. Веско Будимчић, казао је да су радови при крају и да ће свечаност отварања конака бити на Илин дан 2. августа, када се код Цркве Вазнесења Господњег на Рђусима традиционално одржава народни сабор.


[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


izvor : [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sat Aug 16 2008, 04:32

[You must be registered and logged in to see this link.]

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Sun Aug 17 2008, 02:40

e ovo ti je kad covjek nema ideju o cemu bi pisao,a mora da preda clanak,pa onda nalupeta kojesta...prestao sam citati na polovini... ufff

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Kapetan on Sun Aug 17 2008, 04:48

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kapetan
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 775
Godina : 32
Lokacija : Ljubinje
Points : 187
Datum upisa : 25.06.2007

http://ljubinje.go-forum.net

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sat Aug 30 2008, 09:31

Освјештан манастирски конак
у Хрђусима



[You must be registered and logged in to see this image.]
На дан Светог прпрока Илије, 2. августа 2008.г., освјештан је новограђени и уређени конак на метоху Тврдошког манастира, на црквено-школском имању Хрђуси у Црквеној општини Љубиње.
Тим поводом је Епископ ЗХиП г. Григорије, који је обавио чин освећења, у Храму Вазнесења Господњег који је у непосредној близини конака, служио Свету архијерејску литургију. Епископу су саслуживали игуман Тврдошки Сава и надлежни љубински свештеник Драго Цвијановић, као и бројно свештенство Епархије. Овом свечаном богослужењу присуствовало је неколико стотина вјерних, највише из градског насеља Љубиње и Хрђусима сусједних села, а међу њима и познати добротвори православне цркве Милан Пешут, Младен Ликић и други, као и истакнути интелектуалци из овог краја, професори универзитета др Ристо Тубић, др Рајко Куљић и др Вељко Банђур.

foto galerija
[You must be registered and logged in to see this link.]

izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sat Sep 13 2008, 21:09

Da vam opričam

Kmetska mržnja

O ponovnom čitanju romana Progon Hasana Ćesića

Ponovo sam pročitao Progon, roman Hasana Ćesića, ovdašnjim čitateljima nepoznatog pisca. Kažem ponovo, jer sam ga čitao u rukopisu i nakon što je izišao u Zorou - podatak koji govori sam za sebe. Roman se sastoji iz dva dijela: Pred povodanj i Prolom. U prvom dijelu, glavni junak i kazivač romana Smail Isaković, žitelj hercegovačkog sela Vlahovići kod Ljubinja, priča o onome što mu se dešavalo, njemu i njegovoj porodici, punih dvadeset pet godina, do rata u BiH, a u drugome o onom što mu se događalo za vrijeme i poslije rata. I mada je riječ o uspjelom književnom tekstu u kojem su oba dijela približno jednake vrijednosti, meni je, u oba čitanja, bio neuporedivo zanimljiviji prvi dio.

Jer Smailova priča o onom kroz šta je prolazio u ratu mnogo me nije iznenađivala, ako me uopšte iznenađivala, pošto su ta zbitija manje ili više poznata svima nama koje je još jednom, na ovoj vjetrometini, stigla istorija koja je, kako kaže Liton Strejči, spisak sramota ljudskog roda, a Smail je zaista imao šta da zakaiti na taj spisak. Ali onim što je Smaila snalazilo prije rata bio sam ne jednom zaprepašten, prvo, zato što su mi te stvari bile posve nepoznate, jer u komunističkom vaktu, koji se odlikovao politikom zataškavanja, nije bilo načina ni mogućnosti da ih doznamo, i, drugo, zato što zdrav ljudski mozak teško prihvata, ili uopšte nije u stanju prihvatiti da su takve stvari, za vrijeme Titovine, bile moguće, a jesu, ne samo moguće nego su i nepobitne, jer glas i jezik kazivačev, koji posjeduje nemale čari što ih nudi dijalekat, nepotkupljivo su istiniti do u sitnice. O čemu se radi?

Smail Isaković je u Vlahovićima kupio imanje od Zeće koji se takođe zvao Smail, vjerovatno slučajno, ali u tekstu romana to prestaje biti slučajnost, jer u očima vlahovićkih Srba ono je bio pas, a ovo mu brat, ali je ubrzo od Joše Mutapčije doznao gdje je došao: "Slušaj", kaže, "bolan, ne treba ti se boriti, ti nećeš ovdje moći opstati. Da ti je zub koliki u krmka!" Svoj monolog pjani Joše završava riječima: "I slušaj, mi ćemo se boriti svijem silama i nećemo birati srestva da te oćeramo."

Na sljedećih osamdesetak strana romana, Smail će nas voditi kroz dvadesetpetogodišnji pakao svog života u selu gdje je on bio jedini Musliman. Pakao koji može da ilustruje, potvrdi i dokaže hiljadama priznanica i dokumenata koji govore o zaludnoj borbi za mrvu ljudskog dostojanstva i još zaludnijoj borbi za zeru pravde. Saznaćemo čak i šta Smailova žena i djeca sanjaju u tom paklu: "Tako je to njima u krv uljeglo da oni sanjaju po noći da poštar donosi pozive, da mene hapse, da njih gonjaju da ih podave, da ih unište, svaku noć je tako", a biće nam prikazano, do u potankosti, i s velikom snagom koja prvenstveno potiče iz pune istinitosti jezičkog akcenta ove knjige, što izaziva primisao da su Smailove ispovijesti snimane na magnetofonu, šta su sve vlahovićki Srbi, osobito članovi SK, u sprezi s ondašnjom vlašću, poduzimali da "Turčina" otjeraju.

Meni ni prije rata nije bila posve nepoznata srpska mržnja prema "Turcima", i kad Dušan Ljubenko, negdje na početku romana, kaže Smailu: "Jerbo, Turčin, ako dobro djelo učini Srbinu slučajno, on mu nije to učinio što on ima obraza i karaktera, nego mu je on od straha učinio dobro djelo", pisac ovih redaka kaže: Ti, Smaile, zbilja znaš Srbe, svaka čast, a kako ih i ne bi znao kad si ih vlastitom kožom proučio! Jer meni Ljubenkove riječi u sjećanje vraćaju slične srpske, najčešće seljačke, ali, bogami, ne samo seljačke priče otprije povodnja, da se izrazim Ćesićevom riječju, a sve su se one, u biti, svodile na isto: Turčin fin? Ma bježi tamo! Svi su oni fini zato što moraju, što im ne ostaje drugo, što ih je strah, a pitao bih te ja kakvi su da im se nešto vrati begovski vakat!

Ali, dok čitam Smailovu ispovijest, bespoštedno istinitu kao što jeste i mora biti priča svakog očajnika, a od koje normalnu čeljadetu ne jednom mozak staje, posve mi biva jasno da prije rata o srpskoj mržnji prema "balidžanima" nisam zapravo znao ništa, ili ne bar ono najvažnije. Nisam, prvo, zato što je to bilo, u suštini, manje ili više teoretsko znanje, a ono o čemu govori Ćesićev roman dolazi iz prve ruke, bije sa samih vrela te mržnje. I drugo, zato što sam živio u pogrešnom dijelu BiH, to jest u gradu, u bosanskoj prijestonici, gdje iskonsku kmetsku mržnju nisam, razumije se, ni imao priliku sresti u njenom neprikrivenom, nepatvorenom obliku.

Stoga sam, nakon čitanja Ćesićevog romana, shvatio u kojoj mjeri je naivno bilo moje, i ne samo moje, na početku rata često ponavljano pitanje: otkud ovolika mržnja? Odgovor da je proizvedena velikosrpskom propagandom bio je tačan, ali nije sve objašnjavao, ili jeste, ali samo žitelju Sarajeva, kome nije bilo, niti moglo biti znano da je ta mržnja na selu postojala gotovo posve legitimno, u svakom slučaju neprikriveno, a onima koji su preživjeli granate što su 44 mjeseca tamanile Sarajlije, ako pročitaju Ćesićev roman, postaće savršeno jasno, kao i piscu ovih redova, da je dobar dio tih granata dolijetao iz hercegovačkog sela Vlahovići.

Marko Vešović
Dani, 29.08.2008

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sat Sep 13 2008, 21:46

prije svega izvinjavam se zbog postovanja zaredom,ali cini mi se da je ovo primjeran nacin da nesto kazem o ovom djelu.

u sarajevu je nedavno u ''nakladi'' izdavacke kuce ''zoro''hasan cesic(rodjen na vlahovicim)objavio roman-progon.
radnja knjige desava se u periodu 61'-92' u ljubinjskom selu vlahovici.
smail isakovic(kao sto sam tvrdi,ustaski potomak iz bitunje kod stoca)61"kupuje imanje od porodice zeco(osvjedocene ustase) i naseljava se na vlahovicima.
da vam ilustrujem o kakvom se potezu radi moram se posluziti nekom fiktivnom usporedbom.
to bi otprilike bilo slicno situaciji da sin ratka mladica kupi imanje u potocarima a da su ovi u federaciji i da je tu jedini''vlah''
naravno da vlahovicki srbi ne mogu da se pomire da u njihovom selu zivi potomak onih koji su njihove oceve sprovodili i bacali u jamu kapavicu.
zaista se taj ustaski zlocin kroz knjigu blijedo provlaci na jednom mjestu ali se i opravdava ubistvom dvojice vlahovickih muslimana koje se pocinili komiti maja vujovica dvadesetih godina.
normalno da hasan cesic izbjegava da napise cinjenicu da su ti komiti likvidirani 26' od strane jugoslovenske zandarmerije.
takodje se namjerno zaobilazi i suckorski teror u prvom svjetskom ratu koji bi onda zlonamjerno mogli iskoristiti kao povod za komitske zlocine
namjerno se ispusta iz vida i cinjenica da je isakovic bio i konfliktna licnost o cemu ja necu pisati detaljnije jer bi to zalazilo u sfere privatnog zivota pomenutog.
istina je da je bilo provokacija i izvjesnog maltretiranja isakovica od strane srba ali ni on im nije ostajao duzan.ocevidci pricaju da je smail u afektu govorio i -zaboravicete 41'sta vam se sad sprema.
to je naravno moralo izazivati i odredjene postupke komsija kojima su te aluzije izazivale dusevnu bol.
ovdje se radi i o izvjesnom planu bosnjackih obavjestajnih struktura da sve srbe prikazu u istom svjetlu jer za boga milog,vlahovicki vlasi nisu bili cetnici,vec poznati partizani i eto fakta koji dokazuje da su ''prljava vlaska kmetovska krmad''bez obzira na ideologiju psihopatoloski bolesni u svojoj mrznji prema ''dobrim bosnjanima''

da pomenem i marka vesovica.to je predratni osvjedoceni srpski nacionalista koji je vise puta dolazio u ljubinje i cesto se u svojim novinskim i knjizevnim radovima dotice i ljubinjskog kraja,pogodicete uvijek u negativnom kontekstu.bolje upuceni znaju da se radi o njegovom licnom sukobu sa svojim bivsim pajdasem miroslavom toholjem.otud i ova aluzija o granatama sa vlahovica.on zeli tim da skrene paznju da navodni ideolozi srpskog nacionalizma poticu iz ljubinja pritom misleci na toholja i na gojka djogu,poznatog pjesnika .

ko dan je i jasno da ljubinje treba da ispasta zbog agresije na bosnu i hercegovinu.
posto nema masovnih grobnica a nije zabiljezeno niti jedno ubistvo bosnjaka u ovo kraju,onda se ljubinje etiketira na ovaj nacin












9 iz bitunje

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

smail isakovic

Ďîđóęŕ by djedov do on Sun Sep 14 2008, 16:48

Da nije bilo Vlahovickih srba Smail bi sam sebe tuzakao i okrivljavao samo da bi imao sa kime da se gonja.

Gonjanje mu je bilo u krvi ,a imao je i pogodno tlo sto je oko sebe imao Srbe mada mislim da je isto mislio i
Vlahovickim muslimanima a na kraju svega je bila potencijalna ekonomska dobit.
Trebalo bi pregledati arhive KP ljubinje i garantujem da je bio clan kao i njegovi najveci vlahovicki
protivnici.
Jedan od njegovih vlahovickih suparnika je bio u KP pa je od partije trazio da mu ispuni neke uslove i posto partija to nije ucinila on je odmah presao u crkveni odbor.
Partija je pitala ljubinjskog popa Brenju kako gleda na tu pojavu ovaj je odgovorio "ne sekirajte ,nit ste Vi izgubili jakog clana nit sam ja dobio velikog vjernika" sto je bilo potpuno tacno.
Opisujuci njegove protivnike pokusavam da vam upotpunim sliku i lik Smaila Isakovica .
Njegov sin ,Adem, je isao samnom u gimnaziju tako da pisem ovo iz jedne pozicije poznavanja te familije.
Adem je privodjen od strane policije pod optuzbom da je zatvarao koze u portu crkve na Vlahovicima?
Ne bi me cudilo da se otkriju tuzbe Smailove protiv crkve jer su mu se pcele rojile od zvonjava crkvenih
zvona.
Smailove price,kao ni njegovih najvecih protivnika, niko nije ozbiljno uzimao ni od Srba kao ni od muslimana
u ljubinju.

djedov do
Napreduje

Broj poruka : 71
Points : 29
Datum upisa : 25.05.2008

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sat Sep 20 2008, 06:28

Izgorjelo stado ovaca, vatra prijeti kućama

Datum: 09.09.2008 18:04
Autor: Ž. Duka

TREBINJE - Požari u Hercegovini ne jenjavaju, a, prema izvještajima vatrogasaca, najkritičnije je u opštini Ljubinje, u čijim selima Bančići i Gornji Žrvanj bjesni vatrena stihija.
"U Gornjem Žrvnju su preksinoć stradale 52 ovce Anđelka Dangubića, koje su bile na ispaši u brdu, ali ih je vatra opkolila sa svih strana. Dok nije stigla pomoć, najprije je stradalo oko 30 životinja, ali su i ostalih 22 zbog opekotina morali da eutanaziraju", kazao je Milenko Rudan iz Centra za gazdovanje kršom Ljubinje.
U ovom selu još nije lokalizovana vatra, ali se petnaestak radnika Centra za gazdovanje kršom, vatrogasaca i mještana bori da plamen ne zahvati i kuće.
Na drugom kraju opštine, u selu Bančići, vatra koja je na teritoriju opštine Ljubinje stigla iz pravca Federacije BiH rasplamsala se, a plamen se podijelio u dva kraka. Jedan gori u pravcu mjesta Žegulja, gdje je ugroženo selo Mrkalji, dok drugi krak gori prema kućama Mihića i Mičeta u Bančićima.
I ovaj krak prijeti da ugrozi kuće ovih porodica, ali se dvadesetak mještana, vatrogasaca i radnika Centra za gazdovanje kršom bore sa vatrenom stihijom.
Požari na teritoriji opštine Ljubinje zahvatili su, kako kaže Rudan, ogromne površine, najviše niskog rastinja i izdanačke šume, ali se još ne može procijeniti opožarena površina jer vatra ne jenjava.
U rejonu opštine Trebinje situacija je dosta bolja, iako su preksinoć, do kasno u noć, pripadnici Vatrogasne jedinice Lastva gasili požar u mjestu Pareški do u blizini Brane Grančarevo, koji je i lokalizovan.
Prema riječima Zdravka Paranosa, komandira vatrogasaca iz Lastve, požar širokih razmjera se ka ovom dijelu trebinjske opštine kreće sa teritorije opštine Herceg Novi i stigao je do nepristupačnih terena crnogorskih graničnih planina, odnosno planinskog vrha Vučji zub. Kaže da je samo pitanje kada će vatra preći na teritoriju BiH, odnosno opštinu Trebinje.
Vatrena stihija, međutim, kako je saopšteno u Centru za obavještavanje Civilne zaštite, prijeti Trebinju i sa teritorije Republike Hrvatske, iz pravca Konavala, kao i iz pravca Federacije BiH, u rejonu sela Slivnica.Vatrogasci se još bore s požarom u selu Budoš, gdje je zaprijetio i kućama.
Požar je još aktivan u selu Slivlja, u opštini Gacko.

Izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sat Sep 20 2008, 06:30

Vatrogascu izgorjela kuća

Datum: 25.08.2008 19:36
Autor: V. Duka

TREBINJE - Stara kuća i dvije štale Ranka Radića, komandira Vatrogasne jedinice Ljubinje, izgorjela je juče u požaru u selu Žrvanj kod Ljubinja.
Prema riječima Milenka Rudana, nadležnog u Centru za gazdovanje kršom u Ljubinju, na lokalitetu sela Žrvanj, požar je i dalje aktivan, ali je stavljen pod kontrolu.
Rudan dodaje da je vatrena stihija koja je iz pravca sela Hrasno u Federaciji BiH prešla u selo Bančići u ljubinjskoj opštini, juče skrenula u minsko polje, pa je gašenje za sada onemogućeno.
Šumski požar koji već treći dan bjesni u rejonu Oblog brda, između sela Gareva i Lipnika u opštini Gacko, juče se širio prema lokalitetu Kosov vrh, na teritoriji Crne Gore, potvrđeno je u Vatrogasnoj jedinici Gacko.
Prema riječima Nebojše Avdalovića, komandira gatačkih vatrogasaca, vatrena stihija je u toku noći stavljena pod kontrolu samo na sjevernom dijelu požarišta, da se vatra ne bi proširila na selo Lipnik i ugrozila kuće.
Vatrogasci na ovom dijelu još dežuraju u dvije smjene.
Veliki šumski požar je, kako kažu gatački vatrogasci, aktivan i u rejonu Krstac, u pograničnom dijelu gatačke i nikšićke opštine, ali je za sada na teritoriji Crne Gore.
U opštinama Nevesinje, Berkovići, Bileća i Trebinje požari su uglavnom pod kontrolom.
Prema saopštenju Vatrogasne jedinice Lastva, međutim, opštini Trebinje prijeti požar iz pravca Crne Gore, jer je u rejonu planine Bijela gora juče izbio veći šumski požar.
Zdravko Paranos, komandir ove jedinice, kaže da je požar zahvatio oko tri hektara borove i jelove šume, a s obzirom da na ovom području duva jak vjetar, crnogorski vatrogasci su, shodno Sporazumu o prekograničnoj saradnji, pozvali lastvanske vatrogasce u pomoć.

Izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by kum on Sat Oct 18 2008, 09:54

"Prije nekoliko tjedana vozio sam se starom i danas uglavnom pustom
cestom koja vodi iz Mostara do Dubrovnika preko Popova polja i krajnjeg
južnoj kraja današnje Republike Srpske. Vozeći se cestom naišao sam na
gradić Ljubinje,
maleno mjesto usred suhe, dračave visoravni, mjesto koje u duhovnom
zemljovidu svjetluca ponajviše kao zavičaj Mirka Kovača,
srpsko-hrvatskog, a prvo i najviše hercegovačkog pisca. Iz nekog
čitateljskog sentimenta zastao sam i razgledao Ljubinje, i tada vidio ono što ću opisati... "

nastavak teksta na stranici: [You must be registered and logged in to see this link.]

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by djedov do on Mon Oct 20 2008, 22:57

listajuci hercegovacka raseljavanja i stvaranja novih ognjista po svijetu nadjoh :

Gradonacelnik grada Valjeva od 1marta 1906 do 1 aprila 1912 godine bio je Risto Topalovic iz sela
Krajpolja opstina Ljubinje.

Pokojnji Risto je, mislim,bio stric Mitra,Rade,Bore itd Topalovica.


pozdrav

djedov do
Napreduje

Broj poruka : 71
Points : 29
Datum upisa : 25.05.2008

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Tue Oct 21 2008, 06:10

POSJET PČELARIMA U LJUBINJU, ISTOČNA HERCEGOVINA
Četvrtak, 09 Listopad 2008

Poziv gospodina Zajca Andreja iz Ljubljanje (Slovenija), da idem sa njim u istočnu Hercegovinu, sa našim prijateljem iz Brčkog, Velimirom Živanovićem, rado sam prihvatio Naime u tom dijelu Bosne i Hercegovine nisam bio, a još pogotovo u manjem mjestu kao što je Ljubinje, koje ima oko 4-5 tisuća stanovnika. Ma zamislite putovanje od Brčkog, preko Tuzle, Sarajeva, Konjica i Mostara trajalo je sedam sati, razdaljina između Brčkog i Ljubinja je samo 300 kilometara. No to nije toliko važno, nego važnije je što se događa na putovanju. Uočili smo uz cestu kod Konjica, kako se prodaje livadski med upitne kvalitete, normalno bez etikete po 9 KM ( 1 KM= 4 hrk), a kaduljin med isto tako upitne kvalitete po samo 10 KM, a rakija šljivovica? po 15 KM.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Med na cesti

Dalje putujući naišli smo kod Bijelog polja (prema Mostaru), prodaju voća i povrća, ali i meda uz cestu, a tu je bilo bezbroj postavljenih štandova, svaka čast bar su istog tipa, na slijedeće cijene: naranče 5 kg za 10 KM, grožđe: Afusali 1 kg za 4 KM, smederevka 1 kg za 3 KM, šipak 1kg za 4 KM, smokve suhe-svježe 1 kg po 4 KM, ali nama pčelarima najzanimljiviji je med. Sve isto, tegla, isti poklopac, boja livadskog ali kaduljinog meda ( kao kod Konjica), ali cijena je ista po 10 KM. Zašto o cijenama pišem već na samom početku. Prvo što nam je to bilo zanimljivo na putovanju prema Ljubinju, kasnije čete doznati još jedan razlog zašto smo napisali cijene , ali i komentirali te dvije vrste meda koje se u tom kraju najčešće prodaju. U Ljubinje smo stigli, sa velikim zaostatkom vremena, tek u 20,30 sati. A tamo nas je dočekao predsjednik Udruženja pčelara „Ljubinje“ iz Ljubinja, gospodin Milenko Betegalo, i pomalo se smješkao kada smo ulazili u dvoranu za predavanja.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Milenko Betegalo, Marko Gordić, Savo Novokmet


Što mislite što sam primijetio u dvorani? Većinom mlade pčelare koji su došli na prezentaciju aparata za zamagljivanje EKO FOG 2003, za uništavanje varooe.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Mladi pčelari iz Ljubinje




[You must be registered and logged in to see this image.]

Nađe se i poneki stariji pčelar

E sada malo iz kraja gdje je poznato Ljubinsko polje, i gdje se mogu ubrati dvije ljetine godišnje ako su vremenski uvjeti idealni, ili ako navodnjavate zemljište.Ali mi nećemo o povrtlarima i voćarima već o pčelarima. A tu smo dosta toga doznali zanimljivog. Prvo kod pčelara u Ljubinju i okolici, prestaje leglo u sedmom i osmom mjesecu( idealno za tretman protiv varooe) . Ove godine bez padalina bilo je 100 dana, te se i vrijesak umirio, sada je počeo mediti( početak listopada) kada je palo malo kiše, a idealni uvjeti su oko 20 kolovoza. Inače vrijesak može mediti i do 40 dana, i to selektivno. Tu je i paša kadulje, ali koja je prošle godina dala samo 8 kg meda po zajednici, a ove godine samo po 2 kg, kažu ljubinski pčelari, nemoj to pisati od sramote, mislit će mnogi da ne znamo radit sa pčelama. A to malo meda što je izvrcano prodaju na kapaljku samo najboljim prijateljima i to po 15 KM. Zato sam pisao početak putovanja i kakav se prodaje med uz cestu, kada sam upitao pčelare, da li smijem to napisati pa dati na ovu internet stranicu, dobio sam dozvolu. Jer kako mi rekoše, vidite da ima vrlo malo meda od kadulje a na desetine tona se prodaje i to tokom cijele godine. Ali pustimo mi to pa da vi čitate što se u tom kraju događa još? Osim jesenjeg vrijeska, kadulje, tu još cvijeta i zanovet, koji je ovdje endemična biljka, ali nije samo on, ima tu barem još 15-tak biljaka, među njima je i hrast koji u prosincu ima zelene listove, a listovi mu počinju otpadajti u ožujku, jer je to spoj mediteranske i kontinentalne klime. U jednu noć, temperatura se spusti na minus 7 stupnjeva, a u 13 sati dođe na plus 25 stupnjeva, tako da je upitna paša od jeseni do proljeća.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Cvijet bez pčela

Ali zato pojedini pčelari sele na Čemerno i Zelengoru na druge pčelinje paše, jer u ovom kraju ima 83 pčelara koji su članovi Udruženja iz Ljubinja, pčelare sa LR i DB košnicama , a ukupno posjeduju 5000 košnica punih pčela. Kako kažu, ako nema meda onda ćemo barem skinuti varoou pomoću amitraza (normalno po propisu kako ga preporučuje proizvođač) sa aparatom za zamagljivanje kojeg je izumitelj Andrej Zajc., i čekati bolje vremenske uvjete, jer uvijek trebaš biti spreman a ne reći iznenadilo me. Priča o aparatu slijedi u slijedećim vijestima.


Tekst i fotografije: Milan Kramer
izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Oct 26 2008, 07:07

EKONOMSKA I SOCIJALNA SLIKA REPUBLIKE SRPSKE (IV)

Datum: 02.09.2008 16:26
Autor: Pantelija Matavulj

Opstali peradari i povrtari

Samo tri najveća privredna preduzeća u Ljubinju prijerata zapošljavala 950 radnika. Danas ova istočnohercegovačka opština ima ukupno oko 900 zaposlenih. Mladi se ne vraćaju u Ljubinje. Peradarstvo je budućnost. Šta jeslovenačka zaposlenost

Predratni privredni hroničari Ljubinja još su u naslovima tekstova isticali ovdašnju visoku “slovenačku zaposlenost”, spominjući da je za nju najzaslužnija metaloprerađivačka industrija “Soko”, poljoprivredna proizvodnja - voćarstvo i peradarstvo - u okviru APRO “Hercegovine” i industrija konfekcije u sastavu stolačkog Inkosa.

Samo ova tri preduzeća zapošljavala su blizu hiljadu radnika. Danas su te slike samo u sjećanjima.

Ljubinje je sada izrazito nerazvijena opština sa oko 5.000 stanovnika, sa 870 zaposlenih, od čega 250 u javnom sektoru. Na Birou rada ih je 571. Onima koji rade prosječna plata je svega 430 maraka.

U prijeratnom sastavu stanovništva Srbi su činili 90 odsto. Povratnika je, kažu u opštini, malo - a za to je, kako objašnjavaju, “kriva isključivo slaba ekonomska situacija”.

Sve više pečalbara

Iz sličnih razloga i od 160 studenata, koliko ih sada studira, najčešće na univerzitetima u Novom Sadu, Banjoj Luci i Istočnom Sarajevu, i znatno manje u Beogradu, Mostaru i Nikšiću, malo će ih se vratiti u zavičaj. Odlaze dalje trbuhom za kruhom. Neki novi pečalbari!

- Po tradiciji, bar 80 odsto će ih ostati u mjestima ili regijama gdje diplomiraju - kaže Đorđe Toholj, direktor Srednje škole “Svetozar Ćorović”, koju pohađa oko 160 učenika - u četiri odjeljenja Gimnazije, dva odjeljenja ekonomskih tehničara i jednom Ugostiteljske škole.

Od svih ratnih i poratnih “đaka generacije” vratio se samo jedan: 27-godišnji građevinski inženjer Branislav Pešut. Odužio je pripravnički staž u opštini. Radno mjesto će ga, vjerovatno, zadržati u Ljubinju.

Govoreći o promjenama, načelnik opštinskog Odjeljenja za privredu i finansije Čedomir Ćuk pričao je da su direktnom prodajom privatizovani GP “Građevinar” i “Plantaže”, dok je “Peradarstvo” privatizovano praktično prodajom, poslije sprovedenog stečajnog postupka.

Preduzeće “Radovinja metal” i hotel “Ljubinje” - vlasnike su dobili poslije stečaja. Priveden je kraju i stečaj u “Soko holdingu”, dok će oni u “Dogania 1890” i “Soko - panelima”, sve su prilike, potrajati duže.

Radnicima iz većine tih preduzeća povezan je staž, neki su već u penziji, a, nažalost, najmanje je onih koji su našli posao kod novog poslodavca!

Sokobez krila

Ukupnu sliku tranzicione krize dopunjuju “Soko - fabrika transportnih sredstava” i “Soko guma”, gdje poslije vaučer privatizacije nikako da stanu na svoje noge.

Nasuprot potpunom krahu metalske industrije, u ukupnoj slici ljubinjskog privrednog stanja najvitalniji su projekti na bazi peradarstva, gdje su se razvili i kapaciteti regionalnog značaja. Najviše zaposlenih među peradarima, 45, ima “Koka produkt”.

Na farmi za proizvodnju konzumnih jaja imaju od 80.000 do 100.000 koka nosilja. Jaja prodaju širom BiH, najviše u Sarajevu, Mostaru, Banjoj Luci, Zenici i Trebinju. Već pet godina rade i opstaju na tržištu, u nimalo lakim uslovima. Plate isplaćuju redovno...

U poslovima se dodiruju sa drugim ljubinjskim kapacitetima: “Farmavitom” - fabrikom stočne hrane, “Ljubivitom”- koja proizvodi jednodnevne piliće i “Karneksom” - koji prerađuje meso.

Nadalje, na farmi “Agrara” odgajaju 18-nedjeljne pilenke za prodaju, a i za proizvodnju jaja...

Peradarstvo je mukotrpan posao, u kojem se radi 24 časa svih 365 dana, ali za sada se solidno nose sa svim iskušenjima. Tu je dobra i sigurna zarada. Drugi imaju još manje. Svjesni su toga i peradari, pa su se prihvatili ovog teškog posla. Uz peradarstvo, tradicionalno hercegovačko zanimanje je uzgajanje povrća. Svaki pedalj plodne zemlje u kamenu iskorišćen je za uzgoj povrća, najviše luka. Tako su opstali i povrtari.

U ovoj opštini, koja se nekad dičila izuzetno visokom zaposlenošću, posljednjih godina se na konkurse javlja i po tri puta više kandidata nego što ima radnih mjesta.

Mnogi od onih koji traže posao sanjaju da ga nađu u preduzeću “Ljubinjski eksport”, jer su ovdje plate redovne. Kreću se oko 400 maraka prosječno i, s obzirom na ovu granu, može se reći da su dobre. Volje za rad ima, još da bude posla.

(Nastaviće se)

Vrijedne tkalje



U odvajkada siromašnoj tekstilnoj grani Ljubinjci imaju firmu s najviše zaposlenih. U fabrici za proizvodnju konfekcije “Ljubinjka eksport” već dvije godine, bez prestanka, radi 125 radnika, uglavnom žena. Proizvode ženske ljetne i zimske pantalone, i preko “Novoteksa” iz Trebinja izvoze na njemačko tržište.

Izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 11 2008, 08:44

TRI POLOVINE SRCA!

04.11.2008 07:07

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubinjski kamen za dušu u Australiji: Nemanja Pecelj

Nemanja Pecelj, moler iz Sidneja

LJUBINJE, 7. NOVEMBRA – Na dan kad je potpisan Dejtonski sporazum Nemanja Pecelj sa suprugom Marijom i tri sina krenuo je na dalek put.
-Kada smo – priča – iz Novog Sada prispjeli vozom u Sofiju vani je bilo minus 19. Cvokotali smo u perjanim jaknama, čekajući na aerodromu let bugarskog “Balkan aviona” za Bankok. Iz Bangkoka smo produžili u Singapur, gdje nas je preuzela australijska kompanija “Kontas”. Ona nas je spustila u sidnejsko ljeto. Na aerodromskoj pisti bilo je plus 40 stepeni Celzijusa!!! Tako je počela treća dionica moje biografije. Sa tim paklenim ljetom, ali i veseljem, pošto smo stigli pravo na svadbu moje rodice Nataše Miletić. Na aerodoromu su nas dočekali njeni roditelji – moj tetak i tetka, Mićo i Dušica, koji su nam poslali garantno pismo; moja sestra Dragana i njen muž Ranko Kovač iz Ljubinja! Dirljivo je to bilo...Kako i neće, sestru sam sreo prvi put poslije četiri godine! Evropa i minuli život izgledaju mi se daleko, predaleko...pa čak i ona studen što smo je ostavili u Sofiji. Okolo svijet se opustio, uljetio, liže sladolede...uživa u vrelini vikenda. Priča, pjeva – a ja ne razumijem ni riječi engleskog... Da nije bilo supruge Marije ni ja ni sinovi ne bi znali šta nam stjuardese nude od hrane na onim dugim letovima...

Priča to Nemanja, jedan od onih davnih živahnih, vedrih, širokogrudih dječaka koji su već samom pojavom unosili prijatni fluid mladosti u cijelu glavnu, Ulicu Novice Domazeta, te mnoštvo sporednih još makadamskih - kuda su prašili njihovi “motorići”. I neosjetno vraća spomen na staru anegdotu svog djeda Alekse Akana Pecelja. Djed se, onako ćopićevski ležeran, jednom bijaše upleo u kafansku raspravu o tome koje vozilo najviše troši goriva, pa kad već privedoše kraju da se slože kako je to opštinska “volga”, Akan se obrecnu: “A, jok...Od svega što vozi po Ljubinju, najviše troši motorić! Ako ne vjeruješ, pogledaj mog unuka Nemanju. Najčešći je na pumpi, a valjda i ja znam po mom novčaniku!”
Prepričava se ovo i sad, vjerovali ili ne, od Kanade do Australije, gdje su se rasuli mnogi vršnjaci iz Nemanjinog pokolenja, ostavljajući za sobom, u onoj ulici, što se sada zove drugim imenom (Svetog Save) sjećanje, i sjetu – nalik onoj iz filma “Američki grafiti”.

I, dok unuci praše bjelosvjetskim drumovima, dobri djedovi odavno počivaju na mjesnom groblju...Nemanja je, u međuvremenu naravno, odrastao, ali u odrastanju dobrotu i osmijeh nije izgubio...Nekadašnji mladi ljubinjski automehaničar, u Australiji je odavno iskusni moler:
-Prvih šest godina radio sam s Nikolom Novakovićem, poslije sam prešao u kompaniju “Moris” – gdje nas je 400 molera. Najviše priznanje mi je što sam radio fasadu glasovite Sidnejske opere, zdanja koje je simbol cijele Australije!!! Rukovao sam se i sa bivšim australskim predsjednikom Polom Kitingom. Baš smo farbali ogradu oko njegove kuće, kad se dovezao u dugoj bijeloj limuzini, onako holivudskoj...Izašao je i nje u papučama, pružio mi ruku, predstavio se: “Ja sam Pol Kiting!” “Ja sam Nemanja Pecelj, drago mi je što sam vas upoznao”, uzvratio sam u dahu na engleskom. Sijevnulo mi je kroz glavu: predamnom je stajao čovjek koji je bio predsjednik države u koju sam sletio, ne usuđujuće se da sam poručim ni jelo koje bih htio da jedem! Da mi je tad neko rekao da će do ovakvog susreta doći, pomislio bih da se sa mnom grdno zavitlava... Ali, život je čudo...
S druge strane, administrativno je složena i sama Nemanjina biografija. Rođen 1966. u Bačkoj Palanci, djetinjstvo je proveo u Gajdobri, trinaest godina najljepše mladosti u LJubinju, i, evo, dvanaesta u Australiji:
-Volim i Srbiju i Republiku Srpsku i Australiju! Sve s razlogom. U Gajdobri sam proživio bezbrižno djetinjstvo, u Ljubinju odrastao, oženio se Marijom iz Trebinja, tu nam se i rodilo dvoje djece; u Sidneju živimo...i zadovoljni smo životom...Opet, i naša tri sina rođena su za tri godine, ali, ispada, u tri različite države: Aleksandar 1991. u Bosni i Hercegovini, Đorđe sljedeće godine u Republici Srpskoj, Uroš 1993. u Novom Sadu – u SR Jugoslaviji! Ne znam hoće li se kod njih miješati ta osjećanja kao kod mene. Zaista, ne znam...Ali, već poslije trećeg dana boravka u Ljubinju i druženja s pojedinim prijateljima iz mladosti, učini mi se kao da sam uvijek tu; kao da nigdje nisam išao...Ožive stare slike i događaji...Bilo bi sigurno ljepše da sam stigao kojim drugim povodom, a ne, evo, da sa majkom Mirom i rodbinom obilježim godišnjicu smrti moga oca Dragoljuba, poznatijeg kao Dragana...Podigli smo mu spomenik, s neizostavnom harmonikom...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nemanja Pecelj sa majkom Mirom
Priča se tu za tren prekida, sin traži prave riječi za nastavak.
-I sami znate – reći će – Dragan je bio boem, veseljak, svirao harmoniku, pjevao na bog te pita koliko svadbi. Poženio pola Vojvodine i pola Hercegovine! Satima sam zabavljao naše zemljake u Sidneju njegovim doskočicama, šalama, pjesmama; onim što sam od njega čuo i ponio kao duhovno nasljeđe...Onda lani, poziv: dolazi, kaže majka...Uvijek sam iz australijskih daljina maštao kako ću doći, kako ćemo se smijati, ispjevati do mile volje. Sretnemo se, nažalost, poslije deset godina. U pretužnoj atmosferi...Dovezli ga iz Gajdobre ovdje, po ličnoj želji; dovezao ga Đoko Sulaver. Eto, veli, a bila mu je 64. godina - da tu umrem: tu je porodična grobnica...Nismo mu kazali da su mami u Gajdorbi govorili: Miro, ako je već takva sudbina, neka ostane ovdje na našem groblju...pa svi znate koliko smo ga mi Gajdobrani voljeli!
I to je život...I ovo što sam ja sad uzeo jedan kamen iz ljubinjskog kraja, pa ću ga sad ponijeti u Sidnej. Jer...jer ja, figurativno kazano, imam tri polovine srca i svakom volim kraj u kom sam živio i živim, bez obzira da li me za nj vežu žitna polja, motorići ili kenguri...


Tekst i snimci: Žarko Janjić


preuzeto sa:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Nov 13 2008, 08:05

Ljubinje grad bez razvoda

Datum: 11.11.2008 20:08
Autor: Željko Duka

LJUBINJE - Ljubinje je jedan od rijetkih gradova u RS u kojem ove godine nije zabilježen nijedan razvod braka, a, prema informacijama iz opštinskih službi, razvoda gotovo da nije bilo ni u posljednjih dvadesetak godina.[You must be registered and logged in to see this image.]
Prema podacima sa kojima raspolaže služba načelnika opštine Ljubinje, u posljednje dvije decenije zabilježena su samo dva razvoda braka i to jedan u prošloj godini, a jedan u 2005.
"Mislim da patrijarhalno vaspitanje nije glavni uzrok ovako malog broja razvoda, već činjenica da narod ovog kraja slovi kao veoma tolerantan i da i muškarac i žena brak shvataju zaista kao ravnopravnu zajednicu", kaže Vesko Budinčić, načelnik opštine Ljubinje.
Ljubinjci u šali kažu da takvoj situaciji doprinosi i sama opština Ljubinje jer kome se jednom u toj zgradi, kako ističu, "očita bukvica", taj se ne odlučuje da je prekrši.
Budinčić dodaje da opština stimuliše brakove, ali samo one novosklopljene, jer je na snazi već nekoliko godina skupštinska odluka da svaki novi bračni par iz Ljubinja dobija po 500 KM, kao dar lokalne zajednice za uspješan početak "novog života".
On ističe da je opština Ljubinje donijela i odluku da svakom novorođenom djetetu u toj opštini bude dat novac, tako da prvo dobija 250 KM, a četvrto i svako naredno po 1.000 KM kao jednokratnu pomoć roditeljima, ali da je porodica sa četvoro i više djece u Ljubinju sve manje.
Tokom prošlog rata u BiH u Ljubinju, u kojem živi oko 5.000 stanovnika, broj sklopljenih brakova iznosio je oko 30, pa čak i više vjenčanja, ali se nakon rata broj prepolovio.
Budinčić kaže da je u pitanju možda i loša ekonomska situacija, migracije stanovništva, ali, pomalo, i nedostatak želje za sklapanjem bračne zajednice pa je i u Ljubinju sve više starih neženja, ali i djevojaka koje ne žele formirati porodicu.
Ove godine sklopljeno 14 brakova


U Ljubinju se godišnje sklopi u prosjeku 15 brakova, tako da je od početka ove godine do sada registrovano 14 novih bračnih parova, rekao je Vesko Budinčić, načelnik opštine Ljubinje.
Ovakva slika se kada su novosklopljeni brakovi u pitanju u posljednjih desetak godina ne mijenja, a, kako kaže Budinčić, jedini izuzetak je bila jedna od prethodnih godina kada je u Ljubinju registrovano više od 20 vjenčanja.

izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Sponsored content Today at 06:44


Sponsored content


Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Ńňđŕíŕ 6 of 19 Previous  1 ... 5, 6, 7 ... 12 ... 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Íŕçŕä íŕ âđő

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Íĺ ěîćĺňĺ îäăîâîđčňč íŕ ňĺěĺ ó îâîě ôîđóěó