Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ńňđŕíŕ 2 of 19 Previous  1, 2, 3 ... 10 ... 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Fri Mar 14 2008, 21:49

Pa i meni se cini... Nije se sa tim petljati...

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sat Mar 15 2008, 00:36

polemospater ::smelo i mudro cobance taj chedo,ali ja bih rekla da covek ima vise srece nego pameti....sve do jednom...
nije on nikakvo chobance nego jedna chobanchina.ne bih to radio neznam ni za kakve pare.prije koju godinu,njegov komsija je nazalost izgubio zivot zbog takvih zajebancija.

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Sat Mar 15 2008, 00:58

wolf sagash ::nije on nikakvo chobance nego jedna chobanchina
ako si hteo reci da je hrabar grdno se varas.treba razlikovati hrabrost od nepromisljene smelosti,tako da se ispravljam ovom prilikom jer sam rekla da je mudar....jer ne moze se istovremeno biti i mudar i nepromisljen

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sat Mar 15 2008, 01:40

polemospater ::
wolf sagash ::nije on nikakvo chobance nego jedna chobanchina
ako si hteo reci da je hrabar grdno se varas.treba razlikovati hrabrost od nepromisljene smelosti,tako da se ispravljam ovom prilikom jer sam rekla da je mudar....jer ne moze se istovremeno biti i mudar i nepromisljen
mislio sam na njegovu vizuelnu predstavu.

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Sat Mar 15 2008, 02:06

hahahahahahaha
wolfe kralju!!!

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Sat Mar 15 2008, 12:03

wolf sagash ::mislio sam na njegovu vizuelnu predstavu.
...a pa to je onda druga stvar...mada,kako sam ja to mogla znati kad nikad nisam videla coveka..

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Apr 17 2008, 07:41

Фабрика сточне хране "Фармавит" из Љубиња

Datum: 18.02.2008 00:00
Autor: Глас Српске

Главни производи су нам смјесе за перадарство, а производимо и смјесе за краве музаре, тов телади, јагњади и свиња, рекла Aнгела Барбарез
[You must be registered and logged in to see this image.]
ЉУБИЊЕ - Са годишњом производњом од седам хиљада тона разних смјеса и премикса, "Фармавит" из Љубиња данас је највећа фабрика сточне хране у цијелој Херцеговини. Фабрика успјешно послује од 1999. године, када је отворена. У њој ради 12 запослених, а од прије двије године "Фармавит" посједује и систем управљања квалитетом ИСО 9001. - Главни производи су нам смјесе за перадарство, односно за коке носиље, приплодне пиленке и тов пилића. У знатно мањим количинама производимо и смјесе за краве музаре, али и за тов телади, јагњади и свиња - каже директор "Фармавита" Aнгела Барбарез. Она је истакла да већину поменутих производа пласирају перадарима у Љубињу. - Највећи купци су нам фарме "Кока продукт" и "Aграр", које се баве производњом конзумних јаја и приплодних пиленки. Дио хране трошимо и на сопственој фарми, гдје сада имамо 50 хиљада товних пилића, мада су јој капацитети двоструко већи. Но, и њих ћемо знатније попунити тек од марта, када и почиње "права сезона" када је о овој врсти производње ријеч - нагласила је Барбарезова. У "Фармавиту" се слажу с тим да су цијене сточне хране сада високе у цијелој РС, а говорећи о свом искуству, наводе да је искључиви разлог за то пораст цијена житарица које увозе из Србије, Мађарске, Италије, Словеније и Хрватске. И поред тога, нагласили су у овој фабрици, они су у прошлој години чак повећали обим производње, а у овој нису повећавали цијене производа. - Цијене улазних компоненти и даље расту, али, бар за сада, успјешно се сналазимо - тврде у "Фармавиту" и напомињу да су од прошле године почели да извозе смјесе за товне пилиће у Црну Гору и да има назнака да би тај посао могли и да прошире.
Ж. ЈAЊИЋ

Остали произвођачи Поред "Фармавита", сточну храну у Херцеговини, али у знатно мањим количинама, производе и продају "Фарма ланд" из Посушја и "Aгро-еко" и "ДД микс" из Требиња.


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî space äŕíŕ Mon May 12 2008, 10:05. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Apr 17 2008, 07:42

POSAO TEŽAK,AL ZARADA DOBRA

28.03.2008
Od proizvodnje se može solidno živjeti. Jeste da je posao težak, ali garantuje dobru zaradu! U ovoj naoko jednostavnoj optimističkoj rečenici sublimirano je osamnaestogodišnje iskustvo Milana Pupića, vlasnika firme za proizvodnju metalnog namještaja za ugostiteljstvo "PMP -2000" iz Ljubinja.
Firma sve to vrijeme radi pod istim imenom i proizvodnim programom, praveći baštenske i druge stolice, stolove raznih dimenzija i oblika, ljuljaške u vrtne garniture - i svake godine povećava fizički obim proizvodnje.
Pa važi za najuspješniju malu firmu u Ljubinju i jednu od najuspješnijih u istočnoj Hercegovini. Ali put do ovog zaključka, priznaje 52-godišnji vlasnik Milan Pupić, nije ni jednostavan, ni lak.
- Još dok su bili državni poslovi i sigurne plate, kao diplomirani ekonomista, odlučio sam se za ovaj posao, jer me je izazivao. Napustio sam mjesto zamjenika generalnog direktora Radne organizacije "Soko" u Ljubinju, otišao u Stolac, osnovao privatnu trgovačku firmu, a posjećujući tamošnju fabriku baš ovakvog namještaja, "Metal", javila mi se želja da s takvim programom pokrenem svoju proizvodnju. S prijateljima, Vitom Tamindžijom i Božom Peceljem, pokrenuo sam je u mojoj kući u Ljubinju - priča Milan.
Tokom rata, dodao je, oni su odselili iz grada, a ja sam to, sa porodicom, nastavio, bez naročite opreme, bez značajnijeg novca. - Znao sam da nas jedino istrajnost, odricanja i upornost mogu izvesti na pravi put, da proizvodi moraju biti kvalitetni, ali i jeftiniji od konkurentskih! U prvi mah nismo imali nikakvog reklamnog materijala. Ništa, sem nade u kvalitet - i priču koja se širila od usta do usta... Na kraju se upornost isplatila. Sad imamo prospekte, sajt na internetu, tržište po cijeloj Bosni i Hercegovini, sa posebno dobrom prodajom u Čapljini, Mostaru, Konjicu i Sarajevu, cijene i dalje niže od konkurencije, pa i sreću da se u ovoj zemlji nove kafane i restorani još otvaraju - kaže on.
Iako su ulazne komponente za njihovu proizvodnju za posljednje tri godine dvostruko poskupjele, cijene njihovih proizvoda su ostale na starom nivou:
- Rezerve smo - objašnjava Pupić - nalazili u povećanju proizvodnje i smanjenju moje zarade po komadu. Tako opstajemo na tržištu. A gledano na duži rok, tako ćemo, ipak, ja i moja četiri radnika više zaraditi. Te, kao i do sad, sve dažbine na vrijeme platiti.
Milanova supruga Zdravka je direktor preduzeća, sin Dejan, mada je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu na Palama i nedavno upisao postdiplomske studije - ovdje je "običan radnik". Ha, svi smo mi "obični radnici" kad posao treba završiti na vrijeme, osmjehuju se Pupići. I tako na najbolji način potvrđuju Milanovu prvobitnu namjeru da ova proizvodnja treba da ostane, glavnim dijelom, u porodičnim okvirima.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Apr 17 2008, 07:43

VODA SREĆU DONIJELA

04.04.2008
Nakon što su se prije dvije godine na Orlju priključili na vodovod Berkovići - Ljubinje, u ljubinjskoj mjesnoj zajednici Ubosko su se potpuno probudili iz letargije, kakva i dalje zaokuplja većinu hercegovačkih sela.
Čvrsto su riješili da uz pomoć Jedinice za koordinaciju poljoprivrednih projekata Vlade Srpske, opštine Ljubinje, kao i uz sopstvena ulaganja, dosadašnji život promijene iz temelja.
- Već smo podigli zgradu mjesne zajednice, u kojoj su mjesna kancelarija, sala za sastanke i obuke i prodavnica mješovite robe naše poljoprivredne zadruge "Sloga" - objašnjava Draženko Banđur, predsjednik Mjesne zajednice i direktor zadruge sa 15 zadrugara, napominjući da će na spratu iste zgrade izgraditi i trosoban stan za budućeg veterinara, koji će sasvim sigurno biti neophodan ovom stočarskom selu sa tridesetak domaćinstava.
Nedaleko od nje u punom jeku su radovi na gradnji igrališta za mali fudbal i košarku. I oni bi trebalo da budu završeni do polovine aprila. Mogli bi, kažu, i prije, da se mještani u međuvremenu ne moraju angažovati na asfaltiranju puta kroz samo selo, dugog dva kilometra, od Banđurovih do Medanovih kuća. Čim asfalt prođe kroz selo, asfaltiraće se i igralište. Zato su akcijašima iz Uboska i njihovim prijateljima iz Ljubinja u pomoć preko vikenda priskakali i seoski mališani.
- Sa odzivom ljudi ni u jednom slučaju nemamo baš nikakvih problema - s ponosom ističe Banđur. - A i zašto bi bilo, kad ćemo se svim tim zajedno koristiti? Niko nema razloga da se ne uključi ni u naš sljedeći posao: razvođenje mreže za navodnjavanje po sistemu kap po kap kroz naše kraško Ubalačko polje u dužini od dva i po kilometra, gdje bismo do prve koševine, dakle do početka maja, trebali dovesti vodu na svaku njivu. Tim više što nam je Jedinica za koordinaciju poljoprivrednih projekata već obezbijedila cijevi, šahtove, vodomjere i drugi materijal, a na nama je da iskopamo kanale i to instaliramo. Nakon niza loših sezona duvanjarstvo smo posve napustili, a oni agilniji se okreću povrtarstvu - uzgoju paprike i paradajza - pa im je ovaj sistem neophodan.
U selu, koje ima 240 krava i oko 2.000 ovaca, gdje su, uz našeg sagovornika, istaknutiji stočari Miloslav Đogo i Dragoljub Bukvić, s najvećom pažnjom se prate radovi na budućoj mljekari. Za nju je ozidana zgrada na lokaciji nekadašnje ubalačke četvororazredne osnovne škole. Procjenjuje se da će za objekat s površinom od 270 kvadratnih metara i opremu trebati obezbijediti oko 500.000 maraka.
- Jedinica za koordinaciju poljoprivrednih projekata obezbijedila nam je opremu vrijednu 220.000 maraka. Lani nam je pomogla i Vlada Republike Srpske sa 30.000 maraka, a toliko očekujemo i ove godine. Takođe, opština Ljubinje nam je lani izdvojila 10.000, a ove godine izdvojiće 12.000 maraka, dok smo mi zadrugari do sada uložili 20.000 maraka. Zato s razlogom očekujemo da će mljekara profunkcionisati već krajem ove godine - kaže predsjednik Mjesne zajednice Ubosko, konstatujući da će ona stočarima garantovati otkup mlijeka, ali i stalno zaposliti osam radnika.
Mala crkva
Bude li im sve teklo prema planu, u Ubosku žele da podignu i malu crkvu kod zgrade Mjesne zajednice, da prošire i poprave put od sela do Pocrnja, kao i da dovrše javnu rasvjetu kroz cijelo selo.
Drugim riječima, da, kao što već rekosmo, iz temelja preobraze dojučerašnji način života s malim ambicijama i malim motivima, kakav je bio dok onaj vodovod sa Orlja nije stigao. I, sigurni su, ističu, da će u tome uspjeti.

GLAS SRPSKE

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Apr 17 2008, 07:43

ĆAMIL VJERAN GAZDI

11.04.2008
Toplo je proljećno popodne u Gornjem Gradcu kod Ljubinja. Beharaju džanarike, a i crni trn se osipa bijelim cvijetom
Na brijegu, na zvoniku kamene crkvice Svetog Ilije, zaštitnika stočara, lijeno ćuti par vrana, zagledan u Pelinkovac i nebesku plavet sjevera sa dva-tri bjeličasta oblaka. I ovce su mirne, zauzete svježom, sočnom pašom, dolje pod brijegom, na Braćevcu.
Iz pepela davno zgasnule vatre, što ju je bez stvarne potrebe, više po pastirskoj navici, založio između dva kamena, pod šuštavim starim lišćem hrasta, povremeno se prene i digne pramenčić dima, pa rastoči u mlakom vazduhu... Čučeći, Ćamil štapom šara samo njemu vidljive krugove po mladom travnjaku, i priča:
- Ime mi je Ćamil Ljubijankić, trideset i četiri su mi godine, iz Konjodora sam kod Bužima, tamo iz Cazinske Krajine. Za Bužim ste možda čuli, za Konjodor sigurno niste, a u njemu, u tom Konjodoru, završio sam osam razreda osnovne škole... Onda se zaratilo. Zaprijetila glad. Odem u susjedno selo Bajramoviće da čuvam ovce, ali nađoše me i mobilisaše... Prođe rat, ostadoh živ, što je najvažnije... Poslije prihvatih ponudu da idem u Sarajevo, da budem profesionalni vojnik u Federaciji BiH - i ostadoh tri godine. Onda, kako ne imadoh škole, ni šanse da dalje ostanem, uzmem otpremninu od 10.000 maraka, pa nazad u Konjodor. Dobro kažem: bićeš stočar, ali svoj. Kupim dvadesetak ovaca od otpremnine. Međutim, ne dade se... Majka Hajra težak dijabetičar, stric Smail koji živi s nama star, nemoćan, otac Rašid mi je umro prije 18 godina, braća se razišla po svijetu; zapadoh u teškoće, ostatak otpremnine se začas istopi - a nevolje me natjeraše da prodam i ono moje malo stado! I, hajd opet od kuće, kod drugog, pa čuvaj... Skrasih se prvo kod nekog gazde Zijada Hodžića u selu Hodžićima. Čuvao sam mu 200 ovaca po planinama između Petrovca i Bihaća. Bio dobar čovjek, isplatio me po dogovoru... Ali kud ću, u Bužimu je teško, preteško doći do ma kakvog posla... A nevolje kod kuće tim priznanjem ne možeš otkloniti. Saznadoh, preko poznanika, da farmer Zdenko Vlahinić iz Hrvatske Kostajnice traži čuvara goveda i ja pravo u Hrvatsku. Ne bojim se, naravno, nema ni razloga - nikome zla nisam učinio... Ostao sam 11 mjeseci, čuvao mu 21 kravu... Rastadosmo se, poslije isteka dogovora. Zdenko zadovoljan što sam posao obavio i bolje nego što se nadao, ja zabrinut - kud dalje...
I tako se doznajemo pod svodom plavog hercegovačkog neba Ćamilov život i dalje odvijao od stada do stada, od jedne do druge bosanske planine.
- U Hercegovini - dodaće nakon što obiđe stotinjak ovaca i sedamdesetak jaganjaca - nikad prije nisam bio! Iz ono malo škole znao sam da je krševita, sunčana. O ljudima, ništa... Ali, kad mi je komšija Sead Kišmetović, zvani Lauda, koji je radio u Trebinju kod Dragana Turanjanina, kazao da Draganov prijatelj Radenko Pešut iz Gornjeg Gradca kod Ljubinja traži ovčara, odmah sam pristao. Ni u ovom poslu danas nema čekanja, ni oklijevanja... Nećeš ti, hoće drugi. Odmah sam zaključio da je gazda Radenko ozbiljan: poručio mi je da uzmem taksi od Stoca do njegove kuće, 25 kilometara, da će on platiti! Dogovorili smo se za tri mjeseca čuvanja, a, evo, već jedanaest mjeseci sam ovdje.
Kako?
Prvo su dogovor produžili. A kad je Radenko Pešut u oktobru morao u Beograd, na liječenje, brinulo ga je i kako će njegova sestra Danica sačuvati krave i veliko stado ovaca. No, Ćamil je kazao:
- Neću vas ostaviti. Biću sa stadom, sve dok ne ozdraviš... U stvari, dok me trebate!
Zbog ovog se među njima razvio znatno drukčiji odnos, pa i Radenko Pešut o svom ovčaru govori biranim riječima, s puno hvale i ljudske zahvalnosti. Zadovoljan je i Ćamil:
- Plaća me redovno: 500 maraka mjesečno, plus hrana i spavanje. Umjesto cigareta pušim ljubinjsku škiju - za cigare mi tako ode najviše 15 maraka mjesečno! Odveze me gazda gdjekad do Stoca, pa ušteđevinu stavim na knjižicu. Nemam nekih posebnih želja, međutim, htio bih da se jednom, kad se vratim u Konjodor, okušam u kozarstvu... Znate, da budem svoj... Imam ja i udatu sestru Nurfiju i dva brata, oba zidara: Nurija je sa ženom i djecom odavno u Kopru u Sloveniji, Mumin, neoženjen, u Zadru...

U Pešuta me čeka večera...
Svako živi svoj život... Ja sam vam na neki način, eto, internacionalni pastir! Nisam tužan zbog toga što ustajem u šest ujutro i vraćam se u sumrak, što mi ponekad kiše i vjetrovi napakoste. Znam: u Pešuta me čeka večera, poslije večere kafa. Onda legnem, razmišljam kud sam sve ovuda čuvao; ponavljam imena: Rulići, Čavaš Do, Plana, Kulave, Trlova Glavica, Zuruše, Bukovi Do... I sanjam... Da, to zaista sanjam: vidim sebe sa stadom koza u Konjodoru, nasmijanog... Bude mi toplo i prijatno...
...I, nadam se da će jednom to biti - moja stvarnost. Da ću biti srećan, i svoj.
GLAS SRPSKE

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Thu Apr 17 2008, 12:47

e siroti camil...za srecu uvek samo malo fali...
vrlo optimisticni tekstovi

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by asha on Thu Apr 17 2008, 20:19

jbt, kakava prica (ova poslednja)...

asha
Veteran

Female
Broj poruka : 1238
Godina : 32
Lokacija : BG
Points : 255
Datum upisa : 27.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Fri Apr 18 2008, 02:30

Ej,nacisto sam se skenjao...sjajna prica... mada sam cuo o ovom liku pricu,kazu za njega da zna svaki klanac po brdima...

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Apr 27 2008, 01:41


O HERCEGOVAČKOM
AMERIKANCU SPASOJU ĆUKU



[You must be registered and logged in to see this image.]
Živ čovek može sve. Otkriva to biografija Spasoja Ćuka (1892 -1973), siromašnog čobančeta iz ljubinjskog sela Ograde, koje je umesto da stane u stroj austrougarske vojske, uteklo iz zavičaja, ukrcalo se na brod "Ultoniju" u Trstu, i na dokove NJujorka zakoračilo 10. juna 1909. godine. Nepismeno, sa samo 15 dolara u džepu! A, rešeno da uspe. Čuvši da mu se ujak doselio u DŽekson, vozovima se usmerio prema Kaliforniji... Ali, nije to bila ona plodna Kalifornija, nije se zadržao kod ujaka. Spasoje nije ni slutio da ga i s druge strane Atlantika čeka glad, ista ona od koje je iz Hercegovine bežao skoro koliko i od mobilizacije. Bio je drugo po starini, od jedanaestoro dece, oca Mihe i majke Anđe. Znao je samo da povratka u Ogradu nema!


Nakon nekoliko noći prospavanih po parkovima južne zemlje, zaposlio se kao miner u rudniku zlata. Izdržao je jedva šest nedelja! Onda je produžio do San Franciska gde je postao perač posuđa u jednom restoranu, gde su rado svraćali treneri lokalnog bokserskog kluba. Požele i Spasoje, ili Sem Čuk, kako su ga oni skraćeno zvali, da boksuje. Odvedoše ga do ringa... Međutim, već na drugom treningu pesnica sparing-partnera pogodi ga u vrh brade. Pao je kao pokošen. Probudivši se iz nesvesti, samo je klateći se, mrmljao: "Boks donosi dolare, ali nije za mene!" Te reči na srpskom Amerikanci nisu razumeli, ali je izraz njegovog lica bio vrlo jasan. Od Spasoja bokser neće biti!


Večiti spomenik

U predgovor priručnika porodice Ćuk, sa velikom Spasojevom slikom, koji neki njegovi bratstvenici i sad čuvaju u LJubinju, episkop Irinej je, 1974. godine zapisao i: "Po njihovoj želji, čist prihod od prodaje knjige uložiće se u fond za školovanje bogoslova. Familija mu ovim podiže večiti spomenik u srpskom narodu. Srpska će omladina mnoge sveće upaliti za pokoj njegove duše, a budući srpski sveštenici biće mu neprestani molitvenici pred Gospodom. Neka je večni pomen bratu Spasoju."



• I njegove naredne mesece, najslikovitije bi opisala hercegovačka rimovana uzrečica (skovana doduše mnogo kasnije): "Ah, šta je čovek u tuđem svijetu, do li lopta u vječnom nogometu!" Sledeće, 1910, bio je već u Polo Altu, s drugačijim pogledima na život. Radio je teške poljoprivredne poslove, ali je počeo da štedi i kupuje nekretnine - prvo parče zemlje na kojem je napravio čatrnju. No, kako mu to nije bilo dovoljno za samostalan život, nekadašnji ovčar s Ilinog brda kod LJubinja, postaje kauboj, a na ranču novog gazde noći često provodi dremajući u sedlu, na konju, gdegde ispod stabala na imanju jer za kauboja ni noću često nema odmora.


Za pokolenja

Spasoje Ćuk preminuo je 29. marta 1973. u osamdesetoj godini života. U spomen na njega, njegova familija finansirala je u Americi štampanje knjige "Srpski za omladinu", autora Dragoslava Đorđevića, Dragana Puškara i Gordane Vulović. Za buduća pokolenja Srba u SAD.



Ali, bolji dani još nisu na pomolu. Uortačivši se sa nekim Vukanom Javorom, 1915, kupuje komad zemlje na kom su zasadili krtolu. Suša odnosi sve, pa ni troškove za seme nisu izvukli. Razišli su se bez reči... Ni desete godine boravka u Kaliforniji, glad ne ode iz Spasojevog života. Kupio je 15 hektara zemlje u Kupertinu, danju je radio za druge, a noću čistio korov i smeće po svom imanju. Ložio je vatru pod drvećem i spavao pod vedrim nebom na toj svojoj zemlji. Hleb je koštao samo dva centa, a on ga je jeo polako, natenane, da bi mu trajao što duže! Očistivši zemlju, zasadio je kajsije, nabavio dve kamp-kućice i od njih napravio dom za sebe. I, pošto se u međuvremenu opismenio, pisao je roditeljima: "Sad bih se najradije oženio mladom iz rodnog kraja!"


• Osvrćući se na taj deo Spasojeve biografije, njegova bratstvenica iz LJubinja Persa Klimenta, rođena Ćuk, priča nam: "Ubrzo je u Ameriku, tim povodom, stigla kršna devojka iz našeg kraja. Spasoju se, ipak, nije dopala da bi s njom sklopio brak. Brinuo se o njoj, školovao je, zaposlio i udao". A silno je zavoleo Danicu Gaćinić, čiji je otac došao iz banatskog sela Mokrina. Venčali su se 1929. NJemu je bilo 37, a Danici 17 godina! Bio je oktobar te čudne godine, Ameriku je potresala velika recesija, cene voća su strmoglavo padale. Umesto dobre zarade, još jednom je Spasoju ostala samo zemlja, i mlada žena.


Dve godine posle rodiće im se sin Danilo, a kad je dve godine posle Danila na svet došla kćerka Anđa zemlja je bila u velikoj krizi, sam Spasoje u još većoj. Posudio je 30 dolara da plati bolničke troškove porodilje. Ipak, njihovo drugo dvoje dece, Aleksa i Milica, rodiće se u mnogo smirenijoj atmosferi. A njega san o dobrim mogućnostima zemlje još neće napustiti, pa će prikupiti još 10 hektara, te će tako postati vlasnik ukupno 35 hektara.


• I život, uz dosta rada svih članova porodice, napokon kreće onako kako ga je Spasoje Ćuk u najlepšim snovima i čežnjama zamišljao. Podižu plantaže kajsija, šljiva, krušaka. Uz to kupuju voćnjake, uzimaju u zakup zemlju od prijatelja. Deca dobro uče i svako završava škole u rangu visokog obrazovanja. Cena zemlje raste, pa prodajući pojedine komade imanja Ćukovi dolaze do kuća. I sam Spasoje će kupiti sebi jednu novu kuću. I to gde? Upravo na mestu gde je proveo najlepše godine svoje mladosti spavajući ispod drveća. Da bi mogao da gleda to drveće iz tople sobe, sećajući se tih dana i svojih davnih snova, koje je napokon ostvario!
On i Danica će kumovati prvoj srpskoj pravoslavnoj crkvi, crkvi Svetog Arhangela Mihaila, u Saratogi, koja je 1964. godine izgrađena na njihovom imanju! Onaj nepismeni mladić iz ljubinjskog sela Ograde, koji je sa 15 dolara u džepu jednom davno kročio na dokove NJujorka, sa mnogo strepnji i nada ,ni u najsmelijim snovima ovakvu stvarnost nije mogao sanjati.Pa će tako živeti Spasoje sve do svoje smrti 1973, okružen voćnjacima, brigom dece i pažnjom unučadi. A o toj lepoj stvarnosti, ispričaće nam priču njegov sin Aleksa koji je posetio očev zavičaj i selo Ogradu.








Izvor: Vesti


Ďîńëĺäśč ďóň čçěĺíčî space äŕíŕ Thu May 15 2008, 11:36. čçěĺíčî óęóďíî 2 ďóňŕ.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by REBELDE on Sun Apr 27 2008, 02:14

Uuuuuuuuuuuhhhh!!!
Dobra pricha.
Malo mi je falilo da zaplachem!Stwarno!!!

REBELDE
Veteran

Female
Broj poruka : 1015
Godina : 22
Lokacija : Na sedmom nebu.......
Points : -11
Datum upisa : 15.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Apr 27 2008, 02:27

Priče najpoznatijeg hercegovažkog lovca na zmije

ULOVIO SAM 16.000 ŠARGANA



"Da šesnaest hiljada otrovnica", ponavlja djuro Djuka Turanjanin (74) iz ljubinjskog sela Vođena, "a da me nijedna nije pecnula!" Od rata ih više ne otkupljuju. Međutim, priče i iskustva lovca koji se bavio najopasnijim lovom na području bivše Jugoslavije i dalje ne gube čar. Šta, dakle, još niste znali o otrovnicama, a niste imali koga da pitate?



[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedan je Đuka! Svako koga zanima opaki životinjski svijet ljutog krasa od Ćićarije do Rumije, a ne poznaje djuku, uskraćen je za čudesnu priču!

Danas skromni 78-godišnji ratar i stočar djuro djuka Turanjanin iz ljubinjskog sela Vođena, čovjek izrazito blage naravi i spore, razvučene rečenice - sve je što je ostalo od nekadašnjeg legendarnog lovca na zmije otrovnice, kune bjelice, jazavce, vukove i divlje mačke...



Ostala je, naravno, i priča koju više niko neće nadmašiti, jer takvog lovca, posebno kad su u pitanju smrtonosne šarke i poskoci, niko nigdje ne pamti!

- Ako se to može nazvati karijera, onda sam tokom te lovačke karijere ulovio i na otkup predao 16.000 (šesnaest hiljada!) najotrovnijih kraških zmija, a da me pri tom nijedna nikad nije pecnula - priča djuro, prisjećajući se:

- Lovačka strast zaokupila me po završetku Drugog svjetskog rata. Još 1946. zapinjao sam gvožđa po Gorici, Radovinji, Iliji, Oblom Brdu i Ivici, a ujutro bih u njima zaticao uhvaćene divlje mačke, kune bjelice, kune zlatice, lisice...Najviše bih se obradovao kuni bjelici; za krzno si joj mogao uzeti 25.000 ondašnjih dinara. Pravo malo bogatstvo, u inače sirotinjskim vremenima! Punih deset godina sam se nadmudrivao s njima, pokušavao da im proniknem u ćud, da naslutim kuda bi mogla naići pa da baš tu postavim zamku. Znam, sada bi me društva za zaštitu životinja zbog takve okrutnosti razapela. Međutim, takva su to vremena bila, tako se to radilo: zatekneš živu zvijer, kojoj su gvožđa prikliještila nogu, kocem je mlatneš po glavi, usmrtiš - onda joj odereš kožu!



Prvu lovačku pušku, polovnu dvocijevku, "italijanku", kupio sam 1960. od Ivana Cvrčevića iz Zatona kod Dubrovnika; podgojio keru Lisu, pa postao lovac u današnjem pravom smislu te riječi.

No, nešto se važno prije toga dogodilo. Naime, Zemljoradnička zadruga iz LJubinja je 1956. objavila da počinje s otkupom zmija otrovnica za Imunološki zavod u Zagrebu. Kao lovac, poznavao sam teren, te odlučih: okušaću se i kao zmijolovac! I, dobro me krenu! Nisu oni te zmije baš dobro plaćali, otprilike pet-šest današnjih maraka po komadu. Trebalo je dosta komada da stekneš neku korist; trebalo je danima tumarati po najjačoj žegi, po surovom kamenjaru: po Ivici, Krtinju, Bodirogama u trebinjskoj opštini, po Žabici, Broćniku, Kruševici, po ovoj našoj Lastvi prema Popovom polju... i da paziš gdje staješ. Posebno sam morao paziti ja, koji sam, pošto mi se ljeti noge mnogo znoje, uvijek nosio samo sandale!!!

E, baš tako u sandalama imao sam dva svoja najuspješnija dnevna lova: jednom sam u Krtinju, od zore do sumraka, ulovio 60 šarki, odnosno šargana, kako mi kažemo. Drugi put mi je to pošlo za rukom na Ržanom Dolu, onamo kraj puta Ljubinje - Trebinje, oko jame Jagodnjače, u koju su ustaše 1941. godine pobacale Srbe. Uhvatih isto - 60 komada! I, nikad više toliko... Sve sam ih potrpao u poveću kantu od "Ininog" motornog ulja, što sam je na jednom mjestu probušio ekserom, kako bi mogle da dišu... Bilo je sezona kad sam ih uhvatio po 600 (šesto)!!! Kod kuće sam ih, do otkupa, držao sve skupa u jednom drvenom sanduku, u prostoriji nedaleko od moje spavaće sobe. Nisam ih se bojao dok su tu; nikad ih noću nisam sanjao!

Ipak, kad bi se djuka u ovakvim lovovima po pet -šest sati hoda udaljio od Vođena, u bespuća kamenjara i kržljave makije, ponajčešće sam, nosio bi sa sobom injekciju i protivotrov. Ponovićemo: zbog toga što su mu se noge jako znojile, u lov ni najčešće išao u sandalama. Gotovo bosonog, znači, među otrovnicama! O zmijama je znao štošta što prosječnom Hercegovcu u životu nikad ne padne na um. Recimo, da se one zbog žega i vrućina u zemlji, između 28. avgusta i 20. oktobra penju na drveće!!!

- Nalazio sam ih po sedam na jednom stablu! - nastavlja. Najviše vole hrastove, posebno ako su istureni ka kakvoj čistini ili su usamljeni u dolini; mili su im takođe grabovi, pa i poneki žbun zanovijeti. U gustoj gori malo ih ima... Najopasnije su u proljeće i početkom ljeta, tad su pune otrova!!! No, i ljudi su tad oprezniji, pa paze kud staju. Inače, zmije ne napadaju, čovjeka ugrizaju samo u samoodbrani. Što se tiče naših kraških poslova i ugriza, najrizičnije je kresanje grma; gledaš koju ćeš zelenu granu odsjeći, ne gledaš kuda se uz drvo penješ, ni gdje se držiš drugom rukom... a smrtonosna otrovnica često zna biti tu. Još nešto trebaš znati u našem kamenjaru: zmije zbog nečeg neobično vole vodu! Zaticao sam i po četiri-pet oko kamenica i drugih većih ili manjih rezervoara za vodu, posebno kad je vrelo i suvo vrijeme...

O hrabrom djuki, još 1975. pisao je turizmolog dr Ljubo J. Mihić u velikoj monografiji "Ljubinje sa okolinom", a i djukina fotografija (koju je snimio baš ovaj vaš reporter) uz to objavljena zauvijek je sačuvala uspomenu na najopasniji lov na područjima ondašnje Jugoslavije.

- Jednom sam pomagao filmadžijama, moje zmije su se vidjele, a ja nisam. Bilo je to 1968. kad je Stole Janković u Ravnom snimao "Odlazak dečaka u Ameriku". Pustim ja deset zmija, oni snimaju, pa odjednom "stop - rez"... Onda zagalame na mene: "Kupi to djuka, nastradaćemo!". Pokupim ih velikim drvenim štipaljkama, vratim u kantu, a Stole će: "Ove kadrove ćemo snimati ponovo". I, ponovimo, pa opet... Na kraju, ostadoše zmije u filmu, a od moga lika ništa.

Ipak, djuro djuka Turanjanin nije doživio sudbinu mnogih drugih hercegovačkih lovaca da bude zaboravljen. Ne. NJega i danas pamte i pozdravljaju kao velikog lovca na zmije. Kao nekog ko je dobrano spašavao ove krajeve od te pošasti. I u odnosu prema njemu obični ljudi su zadržali ono nekadašnje divljenje i poštovanje.

Pamti ovaj lovac i jednu neobičnu krađu, o kakvoj do sada sigurno nigdje niste čuli: krađu zmijskog otrova.

- Jednom sam gledao jednog čovjeka, mislim iz Sarajeva, porijeklom Hercegovca. Uzeo bi tako vješto ulovljenu otrovnicu iz vrata da je ova morala zinuti, onda bi joj prinio zub ivici čaše: i mogao si vidjeti kako joj iz onog zuba otrov kaplje. Veli, ovo se zove, muža zmija... Kad je nekolicini tako iscijedio otrov, onda je uzeo stonu lampu, uključio je, a sijalicu stavio nekako do pola one čaše - da iz onog uzetog otrova ispari voda. Kad je i to obavio, čašu je dobro poklopio jednim poklopcem i stavio je u mali priručni frižider, što ga je donio sa sobom. Pričalo se da se taj otrov, tako upakovan, švercuje preko granica do Zapadne NJemačke i da Nijemci za njega daju basnoslovnu sumu maraka! Nit sam čuo, niti pročitao da je policija neku takvu pošiljku ulovila, niti znam da su ikad novine o tome pisale, ali, velim vam, znam, vidio sam svojim očima čovjeka koji je "muzao" zmije, i siguran sa da je to bio neki šverc za razvijenu Evropu. Ne znam jeste li vi, možda, čuli da je kakva evropska policija nešto tako otkrila, ja, pravo da vam kažem, nikad nisam. I danas bi me zanimalo da znam ko su bili kupci i naručioci onog posla i kako se onaj čovjek našao u tom lancu...


Zvanični krugovi Đoku za opasni lov nikad nisu nagradili. Čak štaviše:

- Hm, ne samo da me nisu nagradili, nego su mi pojedini opštinski ljudi u Ljubinju prijetili: ne smiješ to da radiš, kad nemaš dozvolu za takav lov... A ko je to, molim vas, ikad igdje izdavao dozvole za lov na zmije otrovnice?

Uprkos svemu, Đuka je ostao jedinstven čovjek u Hercegovini, znamenitost ljubinjskog kraja, rijetka kraška zvijezda koja ne blijedi, premda zmije odavno ne otkupljuju, i premda, kako nam reče, ovog ljeta, kad se, zbog bola u nozi, manje kreće po sjenokosima i brdu, još nijednu nije sreo...


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî space äŕíŕ Sun Apr 27 2008, 02:34. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Apr 27 2008, 02:27

"INTERNET NOVINE SERBSKE", SRPSKA DIJASPORA
Objavljeno: 17.06.2004.
Autor: Žarko Janjić

Aljaska je sada mnogo bliže
[You must be registered and logged in to see this image.] EPISKOP NIKOLAJ PRVI PUT BORAVIO MEđU BRATSTVENICIMA U HERCEGOVINI

ALJASKA JE SADA MNOGO BLIŽE

• Jedini vladika u pravoslavnom svetu poreklom iz Hercegovine posetio postojbinu posle uspostavljanja veze internetom sa rođakom Borkom Sorajićem • Opet ću doći, poručio episkop aljatsko-sitski Ruske pravoslavne crkve na polasku iz LJubinja U Bjutu je bilo barem 300 kuća Srba s korenima iz Hercegovine, seća se vladika svog detinjstva Prvi put posetio Mrkonjiće, rodno mesto svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca


Ono što sam ovde doživeo u familiji i crkvi sto puta je više nego što sam i mislio da može biti, rekao je pred polazak iz LJubinja, opraštajući se s bratstvenicima, episkop aljasko-sitski (Ruske pravoslavne crkve) Nikolaj (Sorajić), jedini vladika u pravoslavnom svetu poreklom iz Hercegovine.
A ovo "poreklom" je tim zanimljivije kad se zna da je vladika prvi put bio u Hercegovini. Ono je, u stvari, zasebna priča.
- Moj najstariji stric Sava Sorajić, iz ljubinjskog sela Dubočice, stigavši u Ameriku omogućio je i mom ocu Nikoli da tamo dođe. Nikola je planirao da će ostati samo nekoliko godina, sakupiti pare i vratiti se nazad. Nikad se nije vratio... Iskrcao se u NJujorku, produžio do čikaga, odselio u Arizonu, iz Arizone u Vajoming, iz Vajominga u Montanu - gde je, radeći kao rudar, živeo u Bjutu. Tu je oženio moju majku, koja je rođena u Americi, ali je poreklom iz Kamenog u Boki Kotorskoj... U Bjutu je, pamtim to dobro, bilo barem tristo kuća Srba, s korenima iz Hercegovine!
Ja sam tu rođen 1949, a ove godine krajem jula biću ponovo u tom gradu, gde se priprema velika proslava povodom 100-godišnjice crkve Svetog Tihona. Podsetiću vas da je u vreme njenog podizanja cela Amerika pripala Ruskoj crkvi, a Tihon je u Bjutu bio episkop, da bi se posle 1907. vratio u Rusiju i bio patrijarh Ruske pravoslavne crkve!
Toliko je potrebno da se shvati otkud je i sam Nikolaj episkop ruske crkve, kao i zbog čega će na pomenutoj proslavi biti još tri pravoslavna episkopa.

PAŽNJA NA SVAKOM KORAKU


Dočekivan s pažnjom i poštovanjem na svakom koraku u Hercegovini, pojasnio je i kako je tek sada prvi put u zavičaju svog oca.
- Bio sam u Jugoslaviji pre 25 godina. Boravio sam u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori, najavio da ću stići u Hercegovinu. No, tada se dogodio onaj aprilski zemljotres na Crnogorskom primorju (1979) i morao sam otputovati u Ameriku, a da ne svratim u LJubinje... Godinama onda nisam imao veze ni sa kim ovde, sve dok me putem Interneta nije našao unuk moga strica Save, Borko (dr Borko Sorajić iz LJubinja, zaposlen kao vodeći inženjer zaštite životne sredine u Elektroprivredi Republike Srpske u Trebinju i predavač na Poljoprivrednom fakultetu u Srpskom Sarajevu). Razmenjivali smo poruke skoro dve godine. Dva puta sam mu čak pisao "uskoro dolazim", pa bi nešto iskrslo da bih morao odustati... Ovog puta nisam se posebno najavljivao, i, evo, sreli smo se...

Sećanje za ceo život

Priča dr Borka Sorajića je takođe vrlo zanimljiva.
- Moj pokojni otac Milovan dopisivao se sa stricem Nikolom u Americi. Poslednje pismo stiglo je 1971. godine. Onda, nekako kao božjim proviđenjem, tačno 30 godina posle toga, kad smo krečili kuću i sređivali podrumske prostorije, među starim stvarima moja starija kćerka Aleksandra našla je to pismo. Videvši da u adresi pošiljaoca stoji ono "Soraić", počeo sam po Internetu pretraživati ko se sve krije iza tog prezimena i naiđem na vladiku Nikolaja. U biografskim podacima pročitam da je rođen u pravoslavnoj porodici od oca Nikole i majke Vere O Bilović u Bjutu, u Montani. Poslao sam mu moj imejl i dobio odgovor. Zatim sam došao do broja telefona, te smo se i čuli. Bio sam iznenađen kad je progovorio srpski. Ostali smo, naravno, u prepisci. Lane je poručio da će doći, ali su ga obaveze odvukle u Rusiju. Ove godine dao je čvrsto obećanje, samo je napomenuo da mora dobiti blagoslov vladike Grigorija. I dobio ga je, ne samo blagoslov, negoi počasti na kojima sam, evo, i ja zahvalan vladiki zahumsko-hercegovačkom i primorskom. Dočekali smo ga moja supruga Branka, ja, naša deca Aleksandra, Stanislava, Aleksandar, moj rođak Miladin i njegova supruga Vera, te još jedan moj rođak, Mišo iz Srpca sa suprugom Borkom i sinom Aleksandrom. S nama je proslavio našu krsnu slavu đurđevdan, a onda je u Dubočici održao parastost svojim pradedi Savi, dedu Lazaru, rođaku Milovanu... Da skratim, svim umrlim Sorajićima.
Tom prilikom okupilo se 37 Sorajića iz sela, od četverogodišnje Saške do 81-godišnjeg Spasoja.
Svako od njih će, kao što nam to reče 34-godišnji Bogdan, pamtiti taj događaj celog života..


Na ovome mestu sjaj očiju otkriva više od ma kakvih reči kojima biste taj i sve njegove druge susrete po Hercegovini opisali, pa, opet, ni neke reči nisu suvišne:
- Na đurđevdan sam služio u staroj crkvi Svetog đorđa u Dubrovniku. Vladika Grigorije me zamolio da idem tamo i da služim. Onda sam držao parastos na groblju u Dubočici, služio sam u Sabornoj crkvi u Trebinju, zatim u LJubinju, pa sam potom bio na Vračaru (u Beogradu) sa vaseljenskim patrijarhom, patrijarhom Pavlom i još pedeset arhijereja. Zatim sam se ponovo vratio u LJubinje i na Vasilijevdan, 12. maja, služio sam u Mrkonjićima (Popovo polje), u rodnom mestu svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca... Uvek se setim kako mi je otac pominjao svetog Vasilija i dodavao "slava mu i milost"... Bio sam ja i ranije kod njegovih moštiju pod Ostrogom, kad sam dolazio u Jugoslaviju, ali u mestu gde se rodio nisam, i to je poseban doživljaj...

DVADESET SATI LETA


Govoreći o svojoj eparhiji na Aljasci, episkop Nikolaj kaže:
- Sedište Aljaske je bilo Sitka. Tu je 1794. iz Rusije stiglo deset monaha i počelo da širi pravoslavnu veru. Danas imamo 97 parohija, imamo školu, bogosloviju, 54 sveštenika; više nego što je ikad do sada Aljaska imala. I idemo napred.
Odlazeći iz LJubinja (odakle su njegovog oca davne i gladne godine s početka prošlog veka odvukle u "beli svet"), gde ga na putu do eparhije čeka skoro 20 sati avionskog leta, dodao je:
- Nemojte shvatiti da sam došao jedanput kod vas, nemojte ni misliti da mi je ovo zadnji put. Nego, ovo mi je prvi put kod vas, i doći ću opet...
Sve je to, kao i u toku celog razgovora, izgovorio na odličnom srpskom jeziku.


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî space äŕíŕ Sun Apr 27 2008, 07:55. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Apr 27 2008, 05:55

ovo je definitivno najstariji novinski clanak o ljubinju za koji ja znam Smile

[You must be registered and logged in to see this image.]
evo i prevod zahvaljujuci zavrtnju Smile


ZAKAŠNJELI MIR NA ORIJENTU

AUSTRIJSKA BORBA SA BOSNOM

TZV. POBUNJENICI TVRDOGLAVO PRUŽAJU OTPOR – MISIJA MEHMET-ALIJA PROVINCIJAMA – AUSTRIJSKE SUMNJE OKRENUTE KA SRBIJI I PANSLAVIZMU – UGARSKE RESTRIKCIJE PRODAJI ORUŽJA

Dubrovnik, 14. august – Austrija je okupirala Ljubinje u Hercegovini. 5000 pobunjenika se nalazi u Plandolu, južno od Ljubinja, kao i još jedna jedinica blizu Bileće. Šest hiljada turskih trupa su ječe krenule ka Avlonu u Albaniji, na parnim austrijskim Lloyd brodovima, praćene dvjema austrijskim frigatama.
Beč, 14. august – Divizije Wurtemburga i Tegethoffa Jovanovićevih trupa se očekuju da uđu u Sarajevo u naredni četvrtak ili petak bez ikakvog otpora, s obzirom da su stanovnici već predali obavještenje o predaji austrijskoj okupaciji. Zaustavljanje Generala Szpary pred Tuzlom se dogodilo zbog brojne nadmoći pobunjenika. Austrijanci su onesposobili svoje dvije puške i napustili ih. Sukobi sa ovim pobunjenicima su se vrlo teško kontrolisali.
Navedeno je i da su se javile nesuglasice među pobunjenicima u Livnu u Hercegovini i na drugim mjestima fronta sjeverno od rijeke Neretve, što je izazvalo raspad nekoliko grupa bandi, čiji je komandant, u pratnji Hadži Loje, navodno pobjegao za Albaniju.
The New Free Press potvrđuje izjavu da je osnova za sporazum izmđu Austrije i Porte već dogovorena. Press navodi da će sporazum biti potpisan u Sarajevu između generala Filipovića i Mehmed-Ali Paše.
London, 14. august – Dopisnik Times-a iz Pariza iz pouzdanih izvora saznaje da je Car Franjo Josif vrlo pogođen otporom koji su turske provincije pružile austrijskoj okupaciji. Otpor ne dolazi samo od muslimana; iza njih se krije revolucionarni panslavizam, bez nade da će pobijediti okupaciju, ali sa ciljem da se održi nelojalnost kako bi se Bosanci i Hercegovci tako približili Srbiji, tom velikom fokusu panslovenske agitacije. Srpska vlada izražava da se najozbiljnije i lojalno pridržava svojih konvencija sa Austrijom, ali se ovim izjavama implicitno ne vjeruje u Beču, gdje je iritacija prema Srbiji u porastu; stoga i izvještaj od sinoć da će austrijske trupe biti poslate da motre na Srbiju sa naređenjem da u tu zemlju i uđu na prvi sumnjiv znak.
London, 15. august – depeša Standardu iz Pešte glasi da je ugarska vlada zabranila izvoz oružja i municije Srbiji i Crnoj Gori.



The New York Times

Objavljeno: 15.08.1878.


Ďîńëĺäśč ďóň čçěĺíčî space äŕíŕ Mon Apr 28 2008, 06:49. čçěĺíčî óęóďíî 2 ďóňŕ.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Tomplatidis on Sun Apr 27 2008, 07:27

gdje si ovo nasao?

Tomplatidis
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 258
Godina : 23
Lokacija : Negde tamo daleko,na kraju svijeta,u mislima svojim...........
Points : -4
Datum upisa : 15.10.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Apr 27 2008, 07:38

iz interneta Smile

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Tomplatidis on Sun Apr 27 2008, 07:39

pa znam da je sa neta,ali gdje

Tomplatidis
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 258
Godina : 23
Lokacija : Negde tamo daleko,na kraju svijeta,u mislima svojim...........
Points : -4
Datum upisa : 15.10.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by zavrtanj on Sun Apr 27 2008, 08:52

Nije arhivski tekst, ali je ipak medijski momenat Smile
sinoc je na banjaluckoj atv bila emisija o Ljubinju, tacnije o Rankovcima i Vitonji. ja sam nazalost kasno upala i nisam je pregledala cijelu, ali je emisija bila divna. iz jednog prostog razloga - kad se prave emisije o selima, autori ocekuju da ce komunicirati sa polupismenim svijetom koji nista pod kapom Bozijom ne zna. Ovaj put je intervjuisani bio bar 5 puta elokventniji od autora Smile zaista za primjer!

zavrtanj
Postuje redovno
Postuje redovno

Broj poruka : 197
Points : 5
Datum upisa : 29.03.2008

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Apr 27 2008, 08:57

Ljubinje rulles!!!

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by zavrtanj on Sun Apr 27 2008, 09:04

Moramo biti posteni, pa kazati da se to uglavnom desava sa svim emisijama u kojima se bave hercegovcima Very Happy

zavrtanj
Postuje redovno
Postuje redovno

Broj poruka : 197
Points : 5
Datum upisa : 29.03.2008

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Sun Apr 27 2008, 09:13

ma jeste hercegovci su najmudriji i najlepsi narod pod kapom nebeskom.. Very Happy

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Sponsored content Today at 13:52


Sponsored content


Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Ńňđŕíŕ 2 of 19 Previous  1, 2, 3 ... 10 ... 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Íŕçŕä íŕ âđő

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Íĺ ěîćĺňĺ îäăîâîđčňč íŕ ňĺěĺ ó îâîě ôîđóěó