Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ńňđŕíŕ 16 of 19 Previous  1 ... 9 ... 15, 16, 17, 18, 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Go down

MOI 2011 u FUDBALU

Ďîđóęŕ by space on Thu Apr 28 2011, 09:27

MOI 2011 u FUDBALU


U nedjelju 10.04 2011 godine u Berkovićima u organizaciji OŠ "Njegoš", Berkovići pod pokroviteljstvom Ministarstva za porodicu, omladinu i sport RS održane su Male olimpijske igre u fudbalu za osnovne škole hercegovačke regije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvo mjesto i pobjednički pehar osvojila je ekipa osnovaca iz Ljubinja,
Drugi su bili fudbaleri iz Gacka, dok je treće mjesto osvojila ekipa iz Nevesinja.

Najbolji igrač MOI u Berkovićima proglašen je Risto Nožica iz pobjedničke ekipe OŠ ,,Sv. Sava ,, iz Ljubinja



Učesnici :
1.Domaćin OŠ "NJEGOŠ" Berkovići,
2.OŠ "SV. SAVA" Ljubinje,
3.OŠ "VASILIJE OSTROŠKI" Trebinje,
4.OŠ "RISTO PROROKOVIĆ" Nevesinje,
5.OŠ "SV. SAVA," Gacko,
6.OŠ "SV. SAVA" Bileća i
7.OŠ "SV. SAVA" Foča




ponedeljak, 11 april 2011
Zoran Šukić.
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Apr 28 2011, 09:31

Sajonara sa tugom u srcu

LJUBINJE - Odbojkaš Anđelko Ćuk, dvadesetsedmogodišnji korektor japanskog prvoligaškog Odbojkaškog kluba Tojoda iz Nagoje, sa tugom u srcu je, nakon zemljotresa, napustio Japan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Još u avionu u kojem sam putovao za Peking, pa odatle u Pariz, a onda u Zagreb, pomislio sam sa tugom u srcu - sajonara (zbogom) Japanu", kaže Ćuk, koji od 18. marta u roditeljskoj kući u Ljubinju čeka novi angažman.

Dodaje da je ovo "zbogom" za njega bila teška odluka, ali da više ne planira igrati u Japanu, ne zbog zemljotresa i cunamija, već zbog zračenja i nuklearnih elektrana. Kako kaže, ne može a da ne pomene do kraja pošten i fer odnos sa kojim se u Japanu susretao na svakom koraku i u svakoj sferi svoga boravka u ovoj zemlji. Ali, s obzirom na to da mu sa Tojodom ugovor i formalno ističe početkom maja, karijeru će nastviti negdje drugdje.

"Kada se taj katastrofalni zemljotres dogodio, ja sam, srećom, bio sa timom u Hirošimi, gdje se, doduše, osjetilo podrhtavanje tla, ali ni izbliza onako jako kako je to bilo u drugim krajevima, pa tada nismo ni mogli naslutiti kakve će katastrofalne posljedice kasnije izazvati", prisjeća se odbojkaš.

Tek kasnije, kada su se sagledale sve razmjere tragedije, prekinute su sportske aktivnosti u zemlji, pa su i odbojkaši bili obaviješteni da se prvenstvo obustavlja, a njemu su u klubu dali odobrenje da, ako želi, može otići.

Prije nego je napustio Zemlju izlazećeg sunca, Ćuk je, kaže, redovno komunicirao sa rodbinom i prijateljima, od kojih je, svakako, najzabrinutija bila njegova majka, iako joj se odmah javio telefonom. Tih dana su bile usijane njegove telefonske i internet veze sa prijateljima, među kojima su i proslavljeni fudbalski as Dragan Stojković Piksi i fudbalski trener Boško Đurovski, koji je sa fubalerima koje je vodio u Sendaj, gdje je i bilo najgore, za dlaku izbjegao katastrofu, jer im je tokom putovanja vozom javljeno da se vrate.

Prisjeća se i da je među prvima sa kojima se čuo telefonom, nakon zemljotresa, bio Dejan Bojović, nekadašnji reprezentativac Srbije koji sada igra odbojku takođe u Prvoj japanskoj odbojkaškoj ligi, u kojoj bi, vjerovatno, da nije bilo ove katastrofe i on igrao i naredne sezone.

Naime, budući da je već drugu sezonu u Tojodi, klubu koji je u zlatnoj sredini japanske odbojkaške lige, sa dobrim preduslovom da se plasira u plej-of, Ćuk bi vjerovatno svoj ugovor i dalje produžio nakon okončanog državnog prvenstva početkom maja, ali je, kaže, i njega cunami pokrenuo, pa sada odmara u roditeljskoj kući u Ljubinju, preko puta sportske dvorane "Borovik" gdje je naučio prve odbojkaške korake.

Pozitivna iskustva sa "kosookim"
Anđelko Ćuk je i prije Japana imao pozitivna iskustva sa "kosookim", jer je, nakon odbojkaških klubova Ljubinje, bijeljinskog Radnika i zagrebačke Mladosti, dvije sezone igrao u Južnoj Koreji. Tamo je oba puta sa "Blu Fanksima" iz Pjongjanga bio prvak te zemlje i najbolji igrač prvenstva.


V. Duka - 04.04.2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Apr 28 2011, 09:40

Недjељa страдања и Васкрс у Љубињу


Најрадоснији празник Васкрсења Христовог долично јер прославњен у Љубињу. Васкрсно јутрење и Свету Литургију служио је јереј Младен Жуловић уз саслужење ђакона Саше Којовића и уз присуство великог броја парохијана, који су попут жена Мироносица, врло рано у први дан недеље, стигли у храм да се сретну са васкрслим Господом. Радости Васкрса претходили су и догађаји и службе у току страсне недеље, а нарочито на Велики Петак када је са нама био и Владика Григорије. Такође, на Велику Суботу, служили смо Свету Литургију на средини храма гдје је био постављен Христов гроб, а народ је стајао око гроба.

[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this link.]

24. април 2011.
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Asfaltirana dionica puta od Gornje Ivice prema Ljubinju

Ďîđóęŕ by space on Tue May 17 2011, 06:57

PONEDJEljAK ZA VJEčNO PAMćENJE

(I stariji seljani su dolazili da vide polaganje posljednjih metara asfaltne trake. Nešto o čemu, vele, nisu mogli ni sanjati, sada se odigravalo pred njihovim očima... Vrtikape, Lugonje, Kalajdžići, Vujovići, Dangubići, zauvijek 'će pamtiti ovaj drugi ponedjeljak u aprilu... Dio ovog puta mogao bi biti i dio nove asfaltne veze između Ljubinja i Trebinja, preko Broćnika i Planih dola)

[You must be registered and logged in to see this image.]
Mirko Vrtikapa na trasi

Ponedjeljak nije dan za slavlja i proslave. Međutim onaj, 11. aprila 2011, za stanovnike ljubinjskog sela Gornja Ivica imao je sve razloge da bude pretvoren u to. Dovršavani su radovi na asfaltiranju puta od njihovih kuća do lokacije Zečiji kamen - u dužini od nekih pet kilometara - pa će se do Ljubinja, od sada, moći stići za dvadesetak minuta!!!
Gledamo 65- godišnjeg Mirka Vrtikapu, starog nam znanca, onog što nam je nekoć baš za "Glas Trebinja" pričao kako on i njegova supruga Dragica ukupno imaju samo 12 godina škole, ali su zato svakom od svoje četvoro djece omogućili da završe fakultete...
- Slobodanka je - prisjećamo se njegovih riječi - u svoje vrijeme bila jedino dijete školskog uzrasta u Gronjoj Ivici. Majka Dragica ju je ujutro pratila tri kilometra do Broćnika, odakle je onda školski autobus vozio još desetak kilometara do škole u Ljubinju!
Evo sada Mirka, u toplom aprilskom danu 2011, marljivo uređuje bankine oko crne asfaltne trake po kojoj sporo klize dva valjka, prisjeća se kćerki, i sinova - Slobodana i Nenada, pa decenija u kojima je vodio grčevitu svakodnevnu bitku, između ostalog i sa ovom onda makadamskom izlokanom dionicom puta, da bi im stvorio uslove za bolji život. Grije ga srećna pomisao na to da će mu djeca iz svijeta doći u maju, za krsnu slavu, za Đurđevdan, pa kaže:
- Bogami će se baš iznenaditi kad ovo vide! Ni ja koji sam se ovuda ko zna koliko puta spustio s "fićom" do Ljubinja ne mogu povjerovati koliko je sada lakše stići do Gornje Ivice, a ne kamoli oni. E, da sam u svoje vrijeme imao ovakav komad puta koliko bi mi to truda prištedejelo... no, dobro je što sam ovo dočekao i sad. Kad god stigne i gdje god stigne dobar put je velika olakšica!
Ne samo stariji ljudi, nego i oni mlađi Gornjoivičani, izlaze da osmotre kako to mostarski HP "Investing" polaže posljednje metre asfalta na pomenutoj dionici. Slika je to, ponavljaju stariji, nisu mogli ni sanjati. Ali, ona će se i mlađima zauvijek urezati u sjećanje! Okolo po čestarima izniče novo cvijeće, kosovi zvižduću, pupi kržljavi jasen, sreća prosto titra u vazduhu - ispunjenom nekim, gotovo opipljivim, slatkim i poletnim optimizmom.
Dolje, u grabovini, u stvari na jednom proplanku i platou oko čatrnje, koja se u narodu i zove Čatrnja na vrh polja, priređen je, po tradiciji, veliki svečani ručak.
Okupljaju se Gornjoivičani, radnici "Investinga", predstavnici ljubinjske opštine i još nekih ljubinjskih ustanova, pa gotovo svak za svakog ima poneku lijepu i ljubaznu riječ, što završetku akcije na uređenju i asfaltiranju puta (s asfaltnom trakom širine 2,70 metara) daje neki poseban sklad i šarm. Seljani, ozarenih lica podsjećaju da su pripremni radovi počeli još lani, u oktobru, zahvaljuju na novčanoj pomoći Vladi Republike Srpske, Opštini Ljubinje, pominju pomoć zemljaka koji žive daleko odavde, poput Boška Vrtikape iz Kvinsija (SAD). Ne zaboravljaju da istaknu i kako su glavni teret organizovanja akcije u samom selu i među Gornjoivičanima u ljubinjskom kraju podnijeli Vuksan Vujović i Dragan Vrtikapa.
Čestitku mještanima Gornje Ivice na uspješno završenoj akciji u ime opštine uputio je Milivoje Ćorović, zamjenik načelnika opštine, dok je Persa Klimenta, predsjednica Skupštine oppštine najavila da će ubrzo biti nastavljeno asfaltiranje novih dionica, kao i poravka nekih ranijih lokalnih puteva u ljubinjskom kraju. Među njima je i jedna dionica koja će biti nastavljena u smjeru Ljubinja, baš od mjesta gdje je stigao ovaj asfaltni put od Gornje Ivice, a u akciju će biti uključeni i stanovnici sela Žabice...
U Gornjoj Ivici u kojoj žive Vujovići, Kalajdžići, Lugonje, Vrtikape, Dangubići odreda ističu da će im ovaj asfaltirani put dosta značiti. Slično kazuju Gornjoivičani koji stanuju u Ljubinju, pošto sve intenzivnije obrađuju svoja i naslijeđena imanja u tom selu.

A uz to jedan dio ovog puta, mogao bi jednom postatio dionica puta Ljubinje - Trebinje, preko Broćnika i Planih dola, kuda bi od Ljubinja do Trebinja bilo samo 35 kilometara (za razliku od onih sadašnjih 60 kilometara kroz Popovo polje). Sada to izgleda još maglovito i daleko, jer je inicijativa u tom smjeru tek nedavno pokrenuta.
No, isto tako je mještanima Gornje Ivice izgledalo da možda neće dočekati ovaj lijepi komad druma, koji ih sada od kuća vodi prema Ljubinju. Pa, evo, dočekali su... I neobično mu se raduju, dok ga gledaju kako trasom nekad stare i izlokane ceste, između grabova i kržljavih jasenova, kroz tipični pejsaž surovog krasa, vijuga dolje ka pitomini bujnog i zelenog Ljubinjskog polja...



Tekst i snimci: Žarko JAnjIĆ
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Tue May 24 2011, 05:40

MOI: Finale u odbojci za osnove škole 2011

Republičko finale u odbojci za učenike i učenice osnovnih škola u okviru Malih olimpijskih igara Republike Srpske održano je 07. i 08. maja 2011 godine u Trebinju, a domaćin je bila Osnovna škU organizaciji takmičenja veliki doprinos dala je i Osnovna škola "Sveti Vasilije Ostroški" Udruženje pedagoga fizičke kulture Trebinje, kao i Odbojkaški klub Leotar.

Čitavo takmičenje je proteklo bez ikakvih problema o čemu svjedoče pozitivni utisci svih učesnika takmičenja, čime je zadovoljstvo organizatora još i veće. Učesnici takmičnja bili su smješteni u Domu učenika Trebinje. Rukovodstvo i radno osoblje Doma je učinilo sve da gosti imaju punu uslugu u svakom pogledu. Kvalitet smještaja je prevazišao očekivanja svih učesnika.

Prvog dana (subota) utakmice su se odvijale u dvije sportske dvorane, Osnovne škole Sveti Vasilije Ostroški (muške ekipe), kao i gradskoj sportskoj dvorani Miloš Mrdić (ženske ekipe), gdje je napravljeno i svečano otvaranje takmičenja. Drugog dana (nedjelja) igrale su se utakmice za plasman od prvog do trećeg mjesta u obje konkurencije, sve u gradskoj sportskoj dvorani Miloš Mrdić.

Svečano otvaranje takmičenja održano je sa početkom u 09 časova. Nakon svečanog postrojavanja ekipa zastavu Malih olimpijskih igara Republike Srpske iznjeli su kapiteni ženskih ekipa. Posle intoniranja himne takmičenja prisutne je u ime škole domaćina pozdravila g-đa Spasa Zotović, direktor škole, nakon čega je izveden zabavni program koji su za ovu priliku spremili učenici škole zajedno sa nastavnicama Silvanom Stevanović i Tatjanom Ninković.

U ime Opštine Trebinje prisutnima se obratio g-din Mitar Mrdić, stručni saradnik za sport u Odjeljenju za privredu i društvene djelatnosti, dok je takmičenje otvorila i prisutne pozdravila g-đica Gorica Bilak, Viši stručni saradnik za školski sport u Ministarstvu porodice, omladine i sporta, u Vladi RS. Nakon svečanog otvaranja krenulo se sa odigravanjem utakmica prema utvrđenom rasporedu do kraja takmičenja.

Veliko priznanje treba odati i djevojčicama, članicama odbojkaške sekcije Osnovne škole Vuk Karadžić koje su velikim požvrtvovanjem dale puni doprinos da zajedno sa nastavnicima u organizaciji sve prođe kako treba.

Posebna zahvalnost u samoj organizaciji pored nastavnika, članova Udruženja pedagoga fizičke kulture Trebinje, duguje se i g-dinu Zoranu Vidakoviću, selektoru ženske juniorske reprezentacije Bosne i Hercegovine, g-dinu Ratomiru Mijanoviću, novinaru Radio Trebinja, oficijelnom spikeru takmičenja, kao i g-dinu Novici Ružiću, treneru u Odbojkaškom klubu Leotar Trebinje.

Odbojkaški savez Republike Srpske obezbjedio je odlične sudije i delegate na takmičenju, koji su svoj nimalo lak posao obavili besprjekorno.

Takođe, svim ekipama učesnicama REPUBLIČKOG takmičenja duguje se velika zahvalnost za fer i sportsko ponašanje tokom cijelog takmičenja, a što je velika zasluga njihovih pedagoga fizičkog vaspitanja.

TAKMIČENjE U MUŠKOJ KONKURENCIJI

U muškoj konkurenciji bilo je svih 6 ekipa, regionalnih prvaka, podjeljenih u dvije grupe. Nakon odigranog liga sistema svako sa svakim, konačan plasman je bio sledeći:

Grupa A: Pob. Izg.

1. OŠ Knez Ivo od SemberijeBijeljina 2 0
2. OŠ Petar Kočić Nova Topola 1 1
3. OŠ PalePale 0 2


Grupa B: Pob. Izg.

1. OŠ Sveti Sava Ljubinje 2 0
2. OŠ Donji Žabar Donji Žabar 1 1
3. OŠ Holandija Slatina 0 2


1. polufinale:

OŠ Knez Ivo od Semberije, Bijeljina-OŠ Donji Žabar, Donji Žabar 2-0

2. polufinale:

OŠ Sveti Sava, Ljubinje-OŠ Petar Kočić, Nova Topola 2-0

TREĆE MJESTO

OŠ Donji Žabar, Donji Žabar-OŠ Petar Kočić, Nova Topola 2-0

FINALE

OŠ Knez Ivo od Semberije, Bijeljina-OŠ Sveti Sava, Ljubinje 1-2

Za najboljeg igrača proglašen je Stojan Vasić, učenik Osnovne škole Knez Ivo od Semberije, Bijeljina.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ovim je Osnovna škola Sveti Sava iz Ljubinja postala REPUBLIČKI prvak u muškoj konkurenciji.

TAKMIČENjE U ŽENSKOJ KONKURENCIJI

U ženkoj konkurenciji takođe je bilo svih 6 ekipa, regionalnih prvaka, podjeljenih u dvije grupe. Nakon odigranog liga sistema svako sa svakim, konačan plasman je bio sledeći:

Grupa A: Pob. Izg.

1. OŠ Petar II Petrović Njegoš Bileća 2 0
2. OŠ Kozarska djeca Gradiška 1 1
3. OŠ ;Ivan Goran Kovačić Mrkonjić Grad 0 2


Grupa B: Pob. Izg.

1. OŠ Sveti Sava Zvornik 1 1
2. OŠ Sutjeska, Modriča 1 1
3. OŠ Rudo, Rudo 1 1

1. polufinale:

OŠ Petar II Petrović Njegoš, Bileća-OŠ Sutjeska, Modriča 2-0

2. polufinale:

OŠ Sveti Sava, Zvornik-OŠ Kozarska djeca, Gradiška 2-0

TREĆE MJESTO

OŠ Sutjeska, Modriča- OŠ Kozarska djeca, Gradiška 2-0

FINALE

OŠ Petar II Petrović Njegoš, Bileća- OŠ Sveti Sava, Zvornik 2-0

Za najbolju igračicu proglašena je Tijana Bošković, učenica Osnovne škole Petar II Petrović Njegoš Bileća.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovim je Osnovna škola Petar II Petrović Njegoš iz Bileće postala REPUBLIČKI prvak u ženskoj konkurenciji.

NAPOMENA: Sve fotografije sa ovog takmičenja možete pogledati u rubrici Media galerija u fodleru Maleo olimpijske igre


May 13 2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Thu May 26 2011, 02:45

mozda malo nebitan komentar na ovu pricu,al odbojkasice su definitivno najbolje gradjene od svih sportistkinja!

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Kriza koči razvoj

Ďîđóęŕ by kum on Thu Jun 23 2011, 21:27

Kriza koči razvoj

Autor: FOKUS
četvrtak, 16 jun 2011 20:09

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako veoma mala i nerazvijena, opština Ljubinje nije bez ambicija. Načelnik ove opštine, Vesko Budunčić, u intervjuu za "Fokus" kaže da njihove ambicije potvrđuje tek usvojena Strategija integrisanog razvoja za naredni desetogodišnji period, rađena po Metodologiji u okviru UNDP-ovog projekta Integrisanog lokalnog razvoja.

- Takođe, u okviru Akcionog plana za ovu godinu, stoji više projekata koji se odnose na ekonomski i društveni razvoj, te zaštitu životne sredine. Opština će imati učešće u različitim planiranim projektima s 200.000 maraka, a ostatak ćemo obezbijediti uz pomoć donatora - istakao je Budinčić.

Prema njegovim riječima, u prioritetne projekte svrstana je rekonstrukcija i adaptacija gradske sportske dvorane, za šta će biti izdvojeno oko 150.000 maraka, oko 70.000 maraka biće uloženo u izgradnju centra za pogrebne usluge, dok je oko 30.000 maraka predviđeno za uređenje gradskih ulica, javnih prostora i lokalnih puteva.

- Trenutno smo i u završnoj fazi akumulacije za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, imamo i interventne radove zaštite prečistača otpadnih voda, te je u planu izgradnja nove zelene pijace za šta će biti izdvojeno oko 150.000 maraka - pojasnio je Budinčić.

FOKUS: Kolike su mogućnosti ove male opštine da ulaže u ozbiljniji razvoj poljoprivrede na ovom području?

BUDINČIĆ: Ulaganja u ruralna područja Opštine su u velikoj mjeri zakasnjela. Period intenzivne industrijalizacije je znatno prije rata "ispraznio" ljubinjska sela, pa je realno govoriti o mogućem razvoju bližih, pripoljskih, i malo drugih sela. Gubitkom radnih mjesta u industriji, poljoprivreda se javlja kao nužni izlaz, ali Ljubinje i ovdje ima skromne resurse. Nema dovoljno obradivog zemljišta, a uz to ovo je bezvodno područje, gdje ljetne suše umanjuju prihode. Odavno se radi na izgradnji adekvatne akumulacije voda za navodnjavanje, ali smo još na početku, jer novca nema.

Obnova i razvoj sela pada na pleća bivših industrijskih radnika, a budžet Opštine nema dovoljno sredstava da ozbiljno pomogne.

FOKUS: Kakvo je stanje po pitanju nezaposlenosti? Ima li mogućnosti za otvaranje novih radnih mjesta u Ljubinju?

BUDINČIĆ: Pitanje zapošljavanja je najbolji indikator opštih prilika i stanja razvoja. Nažalost, nakon izrazito uspješnog višegodišnjeg poslijeratnog perioda, 2009. godine nastupa snažan talas ekonomsko-finansijske krize. Ne može se govoriti o zapošljavanju nego o grčevitoj borbi za opstanak. Ništa nije išlo u korist privrede i zapošljavanja. Opštine nemaju ni nadležnosti, ni mogućnosti da bitno utiču na tokove privređivanja pa i zapošljavanja. Skromne mjere podrške samozapošljavanju imaju samo simboličan značaj. Ljubinje je odavno otvorilo vrata svakom investitoru, a Opština besplatno daje građevinsko zemljište za objekte. Imali smo na tom planu dobrih rezultata, ali kriza je razorila neka naša dostignuća i tek stvorene šanse.

FOKUS: Imaju li mladi ljudi razloga za ostanak u opštini Ljubinje? Šta opština čini da popravi položaj ove kategorije stanovništva?

BUDINČIĆ: Perspektiva mladih ljudi u Ljubinju za nas je najteže pitanje. Osjećamo i odgovornost i potrebe, ali nemamo velike mogućnosti. Opštinski budžet nema razvojnog potencijala, investicije su u zastoju, ideje su važne, imamo ih, ali nisu dovoljne. Brojne su mjere kojim pokušavamo popraviti stanje, ali su skromna sredstva, pa one imaju simboličan značaj. Tužno je što je važan razlog ostanka mladih u Ljubinju činjenica da i u okruženju oni nemaju bitno bolje šanse, pa možemo vjerovati da će kraj aktuelne krize Ljubinje dočekati, manje-više, cijelo u pogledu stanovništva. Istina je, Ljubinje, kao i većina malih mjesta stari, ali razlozi nisu samo savremene teškoće nego teško istorijsko nasljeđe.

B. MILAKOVIĆ

Neophodna ulaganja

Prema Budinčićevim riječima, mnoge oblasti života zahtijevaju ulaganje, ali za njih jednostavno sada nema mogućnosti. Jedna od tih oblasti jeste turizam.

- U ovoj krizi, do turizma praktično nismo stigli. Određeni potencijal postoji, ali nemamo ni snažnu tradiciju, niti velikih ulaganja. Kultuno nasljeđe čine brojne nekropole srednjovjekovnih nadgrobnika, mramorova, stećaka, pravoslavne crkve i crkvišta. Solidan je potencijal lovnog turizma, imamo dovoljno sportskih objekata, među njima i bazen za plivanje. Ljubinje ima i hotel s 25 soba. U planu je osnivanje opštinske turističke organizacije kao prvi važniji korak na putu prave prezentacije i valorizacije resursa i njihovog korišćenja - rekao je načelnik ove opštine.

Link:

[You must be registered and logged in to see this link.]

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed Jun 29 2011, 10:04

Света Архијерејска литургија у Влаховићима

[You must be registered and logged in to see this image.]

У недељу 26. јуна 2011. Године на Влаховићима је прослављена крсна слава у храму Светог Великомученика Лазара. Свету Архијерејску Литургију служио је епископ Захумско Херцеговачки Г. Григорије са свештенством. Прије Свете Литургије Владика је освештао овај храм који је трудом добрих људи обновљен. Сви радови који су вођени, изведени су под надзором и по савјету Завода за заштиту споменика Републике Српске. Послије свете Литургије уприличен је скромни културно забавни програм као и трпеза љубави.

[You must be registered and logged in to see this image.]


фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

26. јун 2011.
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed Jul 06 2011, 10:27

Zbog čega je zatvoren bazen u Ljubinju?

03.07.2011.

Trebinje - Drugu godinu za redom novi gradski bazen u Ljubinju je zatvoren a firma „Komunalac“ koja njim gazduje zbog velikih dugovanja koja prelaze milion maraka otišla je u stečaj. Opština Ljubinje prije samo pet godina u izgradnju bazena uložila je oko 600 000 maraka, ali je on poslednjih godina oštećen i zatrpan smećem.

[You must be registered and logged in to see this image.]

I dok građani negoduju jer tokom ljeta nemaju gdje da se okupaju, stečajni upravnik Slavko Ilić vjeruje da će se naći privatnik koji će uložiti sredstva i otvoriti bazen.
2005. godine Ljubinje je dobilo svoj prvi bazen i kupalište, a opština je preko firme Komunalac koja je bila izvođač radova u njega uložila oko 560 000 maraka bez prateće opreme. Ipak poslije samo četiri godine zbog problema u Komunalcu bazen je zatvoren, a Ljubinjci više nemaju mogućnost da se ljeti okupaju i djecu nauče da plivaju.
Mladi su nezadovoljni jer Ljubinje nema rijeku, a nakon zatvaranja bazena najbliže kupalište udaljeno je 70 kilometara.
„Mi mladi nemamo nikakvu perspektivu u Ljubinju, a nažalost ostali smo već dvije godine i bez bazena. Nemamo rijeku niti bilo kakvo kupalište, a bazen nam je dok je radio puno značio“ kaže Ranko Rudan, učenik trećeg razreda gimnazije.
Njegov školski drug Desimir Kozić nada se da će lokalne vlasti riješiti problem.
„Najbliže kupilište nam je udaljeno nam je više od 60 kilometara i većina Ljubinjaca ovog ljeta se nažalost neće imati gdje okupati. Ovdje smo imali mali bazen za djecu, zatim bazen na kome su mladi učili da plivaju, a pored njega smo imali i olimpijski bazen , kafić i malu diskoteku i bio je baš dobar provod. Ne znam zasto je bazen zatvoren, ali bi svi mi mladi željeli da lokalne vlasti riješe problem i nađu sredstva kako bi se on ponovo otvorio“ ,veli Kozić.
Bazen je nakon zatvaranja pretvoren je u pravu malu deponiju, a sve što se moglo, od šaltera, cijevi do ulaznih eloksiranih vrata je polomljeno ili ukradeno.
U paralisanoj opštini u kojoj već tri godine vlada dvovlašće i sukob načelnika Veska Budinčića iz SDS-a i predsjednice opštine Perse Klimenta iz SNSD-a. Niko od njih ne želi da javno govori o ovom velikom problemu, a dvije struje međusobno se optužuju za stanje u opštini i gradskom bazenu.
Stečajni upravnik „Komunalca“ Slavko Ilić kaže da je firma zbog velikih dugovanja koja prelaze 1 000 000 maraka otišla u stečaj a dvanaest radniak ostalo je bez posla. On tvrdi da je za otvaranje bazena potrebno oko 10 000 maraka, ali je i toizgleda previše za siromašnu opštinu boljeg entiteta.
„Stečaj u Komunalcu je otvoren krajem prošle godine i priznate obaveze prema povjeriocima su oko 1 016 000 maraka. Procijenjena vrijednost preduzeća je manja od pola miliona maraka, i na prvoj licitqaciji koja je održna 20 juna nije bilo zainteresovanih kupaca. Uskoro ćemo zakazati i drugu licitaciju na kojoj će početna cijena biti za 40% manja od prvobitne, i iznosiće oko 300 000 maraka. Nadamo se da će se naći zainteresovani kupac ovog preduzeća. Odbor povjerilaca je donio odluku da se bazen otovri tokom ljeta tako što bi se on bez naknade bio ustupljen neko privatniku koji bi izmirio sve oabveze prema državi i ne bi stvarao nove gubitje. Za otvaranje bazena potrebno je oko 10 000 maraka, od čega je 1000 za nabavku hlora i sredstava za čišćenje vode, a ostalo je za raščišćavanje objekta, popravku cijevi i elektro opreme i plaćanju dva radnika, spasioca i čuvara. Stečajni upravnik nema novaca, ali ću naredne sedmice razgovarati sa načelnikom opštine i nadam se da će se iznaći sredstva kako bi se abzen otvorio jer je on od velikog značaja za ovu malu i siromašnu opštinu“ ističe Slavko Ilić, stečajni upravnik u preduzeću „Komunalac“.
Izgradnja bezena vrijednog oko 600 000 maraka opteretila je Komunalac pa je i on kao i gotovo sva ostala privatizovana preduzeća otišao u stečaj. Osim obećanja koje ministri razaspu kada u prolazu slučajno svrate na ručak u Ljubinje ovu siromašnu opštinu svi su zaboravili, pa je samo izgleda pitaje dana kada će i cijelo ovo malo zapostavljeno mjesto na kraju svijeta otići u stečaj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vlast paralisana

Nakon što je odbornik Silvija Vujović napustila SDS i priključila se SNSD-u 2009. godine načelnik opštine izgubio je skupštinsku većinu, a umjesto SDS-a vlast čine svi ostali odbornici iz SNSD-a, PDP-a šešeljevih radikala te Swilvija kao nezavisnki kandidat. Od promjene vlasti stalan je sukob između načelnika opštine Veska Budimčića i predsjednice SO Perse Klimente. Budinčić je nudio ostavku i raspisivanje vanrednih izbora, ali to skupštinska većina nije prihvatila.

Nebojša Vukanović
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed Jul 06 2011, 10:30

U posjeti Bančićima - selu stogodišnjaka

Trebinje -U selo Bančići nekada su dolazili novinari iz cijele bivše Jugoslavije da pišu o mjestu sa najviše stogodišnjaka u Evropi i tajnama dugog životnog vijeka. Početkom dvadesetog vijeka u pedeset i četiri domaćinstva bilo je više od petsto seljana.

Šezdeset i prve, deset dimova više, ali i stotinu duša manje negoli pedeset godina ranije..
U istom periodu,preko 90 ljeta živjelo je 115 Bančićana.
Mara Betegalo i Danica Budimčić doživele su 110,Đuro Samopjan 112,Risto Kalajdžić 113 godina.Miloš Pupić umro je u 124,a Todor Bukvić u 125 godini.

- Za davnih vremena, u Bančićima se spavalo pod kamenom,uz zmije.Gotovo svi su pili mlijeko koje se nije prokuvavalo,a kada bi pokisli,gunjevi su se sušili na leđima gorštaka.I niko se poslije toga nije ni nakašljao.Malo je ko od stogodišnjaka bio kod ljekara,-objašnjavao je dugovječnost svojih zemljaka hroničar ljubinjskog kraja Ljubo Mihić.
Ljudsku dugovječnost Bančićani su naslijeđivali genetskom linijom,a pored mlijeka i mlječnih proizvoda u njihovoj ishrani dominirali su ječmene čorbe,prijesnac,cicvara,prebjenik,pura,ćerškek,bijeli luk,raštika,repa,med...
U Bančićima nije bilo čovjeka da nije znao klesati kamen. A kada bi se, pripremljen za zidanje, isklesao u Bančićima, kamen bi se onda odvozio u Dubrovnik. Svi putevi do Držićevog grada išli su tada, pričaju danas seljani, „samo srpskom zemljom“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Bančićima se vijekovima živelo uglavnom od stoke i duvana, a kada bi to tražilo tržište, i zmije bi se hvatale i prodavale. Neki umješniji znali su ih uhvatiti i desetak za samo jedan dan i tako dobro zaraditi.

Bančići danas imaju skoro četiri puta manje stanovnika, a stočni fond je skoro potpuno propao.

-U Bančićima je svojevremeno bilo 80 domaćinstava sa oko 400 ljudi. Danas nas je ovde svega pedesetak,a dim se izvija iz samo dvadeset odžaka.O propasti stočnog fonda da i ne govorim.Nije to bilo davno kad je naše selo imalo 200 konja i volova.Volova više nikako nema,a onog jednog jedinog konja drži moj rođak Neđo Janjić,zvani Džipo,- kaže osamdesetsedmogodišnji Uglješa Janjić,koji je danas najstariji žitelj Bančića.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Bili su u selu i škola i zadružni dom i zadruga...Njegovom elektrifikacijom a posebno asfaltiranjem puta počeo je stizati luksuz,komfor,olakšice...Života i radosti je bilo na svakom koraku sve dok nije počela oticati mladost prema gradovima a u novim porodicama rađati se sve manje dece.Dvije školske zgrade,što ih je selo pregalaštvom podiglo,zadružni dom, prodavnica postajali su suvišni.Od toga danas ništa nema.Među pedesetak duša je svega troje djece,Jovana,Zorana i Veljko Mihić koji vozare do škole u Ljubinju,- dodaje nešto mlađi Neđo Janjić.

Izumire poznato hercegovačko selo dugovječnih ljudi.

05.07.2011.
T.D.
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

NEUSPJEH OK LJUBINJA IZ UGLA NAJVJERNIJEG NAVIJAČA

Ďîđóęŕ by space on Sat Jul 09 2011, 07:34

ODE NAM GLAVNI PONOS


Mnogima je ispadanje Ljubinjaca iz Premijer lige BiH teško palo, ali nikom tako kao Stanku Turanjaninu - Kuli, nekadašnjem igraču, poslije najvjernijem navijaču, kako ovog tako i ranijih ljubinjskih klubova. Bodrio ih je iz gledališta duže od 40 godina...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na stotine igrača različitih kvaliteta i dometa prošlo je za pet decenija kroz ljubinjski odbojkaški klub. No, niko u toj dugoj poluvjekovnoj istoriji ove igre u gradu pod Radovinjom nije odgledao toliko utakmica kao 75-godišnji Stanko Turanjanin - Kula.

A Kula, kako ga češće zovu, i što mu je drag nadimak, s obzirom na to da je jedan od najboljih ljubinjskih šahista, nije počeo kao gledalac i vatreni navijač, nego baš kao igrač najstarijeg ovdašnjeg kluba, koji se zvao Partizan, i koji je, sada već davnih šezdesetih prošlog vijeka, donio prvi pehar u Ljubinje.

Bio je to pehar pobjednika zimskog Kupa Bosne i Hercegovine, odigranog po sniježnom vremenu u Bihaću. Zašto ističemo ovo sniježnom vremenu? Zato što se Kula i danas sjeća da su ekipu ljubinjskog Parizana od autobuske stanice do hotela Park, gdje su bili smješteni, domaćini prevezli u saonama. On je bio u sastavu te ekipe, o kojoj sada kaže:

- Mnogi od njih više nisu živi, ni Jovo Đurić, ni Čedan Turanjanin, ni Trifko Turanjanin, ni Miro Pešut...U stvari, živi smo, ovdje u Ljubinju -Radomir Turanjanin i ja, te Brano Turanjanin, koji je u Južnoafričkoj Republici. Kako je Radomir već odavno prestao da dolazi na utakmice, praktično sam samo ja iz onog davnog sastava, u kome sam u početku bio rezervni igrač, ostao najvjerniji ljubinjskoj odbojci, jer sam i poslije nastavio, kao gledalac, da pratim sve utakmice Jugometala, pa potom OK Ljubinja, pošto je onaj Partizan prvo postao Jugometal, pa Ljubinje...Kad se sve sabere ispada da sam više od 40 godina vjerni navijač. Ponosan sam na to! Mnogi drugi su, poslije završene karijere, izgubili interesovanje za igru ovog našeg kluba, neki bi ga pratili samo dok su u njemu igrala njihova djeca, a moja naklonost se nije tako mijenjala, kako je počela od prvih dana, kada sam postao igrač, do sada.

Ove Stankove riječi, ipak, bilježimo u vrlo tužnom trenutku, dok iz gledališta dvorane Sportsko - rekreativnog centra Borovik posmatramo posljednji set utakmice Ljubinje - Domaljevac. Izvjesno je da će Ljubinje pobijediti, ali tužno je što se već zna da obje ove ekipe ispadaju iz Premijer lige BiH. Među prisutnima nema nikog ko bi bolje odgovorio na pitanje: je li vam žao OK Ljubinja.

- Jes, bogami. Iz duše mi ih je žao. Mnogo. Velika je ovo šteta. Pa po odbojci su nas svukud znali. Ona nam je bila glavni ponos! Pokazivala je da i mi možemo uspjeti, otkrivala kako visoko možemo uzletjeti. Pa onaj sin Jovin (sin Jove Đurića - Đorđe Đurić) osvojio je bronzanu olimpijsku medalju u Atlanti, 1996, igrajući za reprezentaciju SR Jugoslavije. Ali, naše je to dijete - naš ponos! Bilo je, kao što i ostali znaju, ovdje na desetine i desetine odbojkaških internacionalaca... pa kad bih u novinama pročitao gdje sve igraju: od Japana, preko Irana, Libana, Grčke, Srbije, Hrvatske, Austrije, Mađarske, Wemačke, Luksemburga, Norveške (ovo je samo ono što mi prvo pada na pamet), srce bi mi zaigralo, jer volim ja Ljubinje - i sve te naše momke, koji se, naravno, ne sjećaju ni dana kada sam ja igrao, ali iz priča očeva i djedova znaju da sam i ja bio igrač u nekim njima davnim vremenima. Milo mi je što se ono stablo, u čijim sam korijenima bio, razraslo do takvih granica.



A sad sam, rekoh vam, jako, jako tužan što Ljubinje ispada iz društva najboljih bosanskohercegovačkih ligaša. Ne znam vam ja to potanko opisati, ali baš mi ih je žao. Ko zna hoće li se nekad kasnije moći vratiti u Premijer ligu...

Na kraju Stanko Turanjanin - Kula sažima onaj decenijama dugi film u nekoliko skica, pa zaključuje:

- Kad sam kao igrač počinjao, nisam mogao ni sanjati de ću jednom gledati beogradskog prvoligaša Partizana, zagrebačku Mladost, sarajevsku Bosnu, novosadsku Vojvodinu u ovoj sali. A gledao sam ih, dolazili su u Ljubinje, jer su naši momci 1987. igrali u Prvoj saveznoj ligi bivše Jugoslavije... Mnogo je ljubinjskih odbojkaša koji su me svojim igrama oduševljavali kroz tu dugu istoriju, kojoj sam svjedok, ali za ovu priliku izdvojiću meni najdraže - to su pokojni Jovo Đurić, pa od onih ostalih: Dragan Pupić - Gašo i Vesko Budinčić, dok mi je od mlađih najdraži bio Anđelko Ćuk, koji je sada u Japanu!

Kako momentalno stvari stoje, ne dođe li do promjena u organizaciji Prve lige Republike Srpske, Ljubinje bi od jeseni trebalo da igra u grupi istok te Prve lige i da se susreće sa Gackom, Maglićem iz Foče, možda Veležom iz Nevesinja, Drinom iz Zvornika...

- Dobro - kaže Stanko, najvjerniji navijač kluba - gledaću ja i te utakmice, definitivno sam zaljubljen u odbojku. Ali, iskreno rečeno, to više neće biti ono što smo do sad ja i ostali ljubinjski prijatelji odbojke gledali. Šteta. Velika šteta...

Piše: Žarko JANJIĆ
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Tue Jul 12 2011, 07:38

Mogu li SNSD i SDS da se udruže u Ljubinju?


Trebinje - Nakon što je krajem prošle godine SNSD ušao u vlast u Doboju, bastionu SDS, a sada SDS postala skupštinska većina u Zvorniku, čiji je načelnik iz SNSD, analitičari ne isključuju mogućnost širenja saradnje i u drugim lokalnim zajednicama između ove dvije stranke, ali napominju da će iduće godine biti lokalni izbori i ponovo trka za vlast.


Analitičari kažu da je neobično da se godinu dana uoči izbora mijenja politička većina, ali da ništa nije čudno, s obzirom na trenutna kretanja u politici.

Kao jednu od lokalnih zajednica u kojima bi saradnja SDS i SNSD omogućila napredak, oni navode opštinu Ljubinje, gdje već godinama vladaju stranačke trzavice i težak život građana.

- Teško je govoriti da li će se u Ljubinju desiti ista situacija kao i u Doboju i Zvorniku. Ovdje dobro treba odvagati stavove jedne i druge partije i u obzir uzeti cijelu pozadinu političkih odnosa - poručuju analitičari.

Zdravko Ćuzulan, predsjednik Opštinskog odbora SNSD u Ljubinju kazao je da sada na pomolu nema nekih rješenja za saradnju SDS i SNSD.

- U Ljubinju ništa ne funkcioniše i najbolje rješenje za građane bila bi koalicija između SNSD i SDS, ali to je za sada nemoguća misija - kazao je Ćuzulan.

On je rekao da će se, najvjerovatnije, čekati iduća godina, kada će se održati lokalni izbori i izabrati nova lokalna vlast.

- Vjerovatno će tako biti, ali ne isključujem ni neke druge varijante - kazao je Ćuzulan. S njim se slažu i u SDS, gdje kažu da trenutno nema naznaka za uspostavljenje saradnje između načelnika Veska Budinčića, koji je iz SDS i skupštinske većine koju drži SNSD.

Odgovarajući na naše pitanje da li je moguće da dođe do neke saradnje između SDS i SNSD u Ljubinju, gdje već godinama postoje trzavice između ove dvije stranke, Dragan Ćuzulan, generalni sekretar SDS, rekao je da u ovom momentu na pomolu nema nekog rješenja.

- Vjerovatno će se tražiti neki kompromis, jer ova situacija nije u interesu građana i nije dobra - kazao je Ćuzulan, te dodao da opštinski organi stranke potpuno samostalno procjenjuju mogućnosti saradnje sa ostalim strankama.

- Negdje smo u saradnji sa SNSD, negdje sa PDP, tako da ne postoji univerzalni obrazac.Opštinski odbori sami procjenjuju koja je pozicija i situacija za njih najbolja i koja je u interesu građana. Tamo gdje opštinski odbori procijene situaciju i interese građana, može doći do promjena - kazao je Ćuzulan.

S.Gajić
12.07.2011.
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

SUSRET NA BIVŠOJ STOČARSKOJ PLANINI KOD LJUBINJA

Ďîđóęŕ by space on Tue Aug 09 2011, 08:31

RADIMLJA JE MOJA KANADA!



[You must be registered and logged in to see this image.]

Čedan Turanjanin i Draženko Banđur sa djecom na Radimlji

Nekad je na planini Radimlji kod Ljubinja bilo više od 130 čobanskih koliba. Međutim, vrijeme je s nje stočartstvo gotovo potpuno pomelo. A onda su dva rođaka, Draženko Banđur i Čedan Turanjanin, odlučili da na nekadašnjem djedovom imanju na ovoj planini podignu farmu možda čak i za 200 krava. Radove na njenoj gradnji počeli su lani, sada već imaju 50 grla i nadaju se da osavremenjenom i modernizovanom stočarskom proizvodnjom ovdje mogu postići i visok porodični standard

Dosta je svijeta s ljubinjskim korijenima u Kanadi. Međutim, prije pet - šest godina najpoznatiji ljubinjski stočar Čedan Turanjanin rekao nam je: ne želim ni razmišljati o porodičnoj selidbi u Kanadu, uslove za viši životni standard probaću da postignem u zavičaju! U međuvremenu udružio se sa rođakom Draženkom Banđurom i zajednički podižu veliku farmu krava na nekadašnjem djedovom imanju, na planini Radimlji, planini s odličnom pašom, ujedno i dijelom ljubinjskog lovišta na kome je zabranjen lov, pa su se, u prvom redu srna i zec, prilično namnožili.

Paralelno sa stajom za 80 krava, grade rođaci zajedničku kuću od 240 kvadrata, u kojoj će sa porodicama stanovati i skupa voditi veliki posao.

Prije samo godinu dana, prve radove na planinskoj farmi Draženko i Čedan otpočeli su noćivajući u malom šatoru sa dva ležaja, na nekadašnjem imanju svog djeda Spasoja Banđura. Draženku je pokojni Spasoje djed po ocu, Čedanu po majci...

- Naša farma krava je - objašnjava Draženko Banđur - na desetak minuta vožnje od Qubinja, na 750 metara nadmorske visine... Qubinje je na nekih 400 metara... Nekad su ovdje bile samo dvije skromne djedove stočarske kolibe, na Radimlji ih je u njegovo doba bilo još 130, vlasnici su im bili stočari iz sela Uboska, Vlahovića, Rankovaca i Kapavice. Vremenom je to sve napuštano, a, evo, mi smo se vratili planini, s namjerom da stočarstvo razvijemo i, naravno, modernizujemo u duhu današnjeg vremena. Imamo pedesetak krava, teladi, junica...Planiramo da idemo na 150, možda čak i 200 grla!

U poodmakloj fazi gradnja je njihova staje za 80 krava, onu drugu za 20, već su dovršili. Malo dalje od nje grade vodopojilište za stoku, obnavljaju i lokalno poznatu čatrnju Kljakovicu. Pomažu i obnavljanje obližnjeg lovačkog doma, razmišljaju i o tom da bi se uz lovni turizam ovdje možda mogao razviti i seoski turizam, a jezgro bi mu bilo baš na njihovoj farmi, kojom već sad uz one krave, lijeno hoda dvoje magaradi - jedinih u cijelom ljubinjskom kraju... Prilazni put ovoj farmi su ranije izgradili, upravo su dobili i struju - i tim povodom organizovali su zajednički ručak na farmi za prijatelje iz ljubinjskog kraja. Uz rođačku slogu i zajedničko ulaganje, u akcijama im je manjim dijelom pomogla Opštine Qubinje i većim dijelom Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Podsjećajući da su se i do udruživanja, oba uspješno bavila stočarstvom, Čedan Turanjanin kaže:

- Iskustva su nam, što se tiče znanja, velika. Znači, što se tiče hrane, objekata, ispaše. Sad je došlo vrijeme da ta znanja primijenimo. Imamo blizu 400 dunuma zemlje, što privatne, što u zakupu koja je u službi farme. U službi projekta su su mašine - od bušilice do bagera, sve imamo, sve je upornim radom i pošteno stečeno... Na kraju, vidite i sami, u dobroj mjeri smo poradili na vrlo važnom dijelu, a to su objekti. Predstoji nam još dosta ulaganja. Međutim, smatram da će to biti lakši dio od ovoga što smo ga do sad prošli. Moraćemo angažovati kompletne porodice, prijatelje, radnike koji rade na nadnicu. Tokom minule godine, otkako smo ovo započeli, ovdje smo imali dvadeset - trideset velikih akcija. Deašavalo se da angažujemo od 20 do 30 ljudi, mimo naših porodica - među njima je bilo i prijatelja, ali i ljudi koji koji dolaze na nadnicu. Otkako smo krenuli u projekat na Radimlji, blizu hiljadu dnevnica smo isplatili, na ovaj ili na onaj način!

Samo prije godinu, najviše godinu i po dana, podsjeća Turanjanin, Radimlja je bila onakva kakva je od iskona. Znači planina sa potencijalima za stočarstvo puna lijepih terena i odličnih pašnjaka. Na tim potencijalima sve se i završavalo:

- Naši preci na njoj su se mučili kroz vijekove, ostvarujući zaradu onakvu kakvu su mogli, ne preveliku. Draženko i ja smo zaključili da su došla vremena kad se može malo drukčije raditi - i stvoriti veći profit! Ova proizvodnja je osjetljiva. Neću reći da rizika nema... Ali, od momenta kad smo se u to uputili, mi to vidimo kao posao. Ne kao nešto uzgredno, kako stočarstvo doživljava znatan dio porodica u ljubinjskom kraju. Za nas, za naše porodice, ovo je glavni posao, tako mu prilazimo, zato u njemu vidimo veliku šansu... Za tržište ne treba da se brinemo, bitno je da robe proizvedemo što više.

Dok stojimo na zaravni, dok se ljubičasti suton spušta na planinu, sa koje po jasnom vremenu vidik puca čak do zaliva Jadranskog mora, podsjećamo Čedana Turanjanina na onu rečenicu što nam je jednom rekao u vezi sa Kanadom i svojom porodicom. A on smireno veli:

- Ako bog da zdravlja, nadam se da ću to dokazati... Mnoge je u ljubinjskom kraju ratarstvo i stočarstvo odškolovalo, odhranilo, pomoglo... a nikad se nije radilo naveliko, kao ozbiljan posao. Rođak i ja na to drugačije gledamo - nadam se da ćemo uspjeti!



Piše: Žarko JANJIĆ
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Sep 04 2011, 03:18

Тозина кафана никла из пепела


ТРЕБИЊЕ - Када је Светозар Хамовић, стоодстотни инвалид, на Преображење увече видио своју радњу у пламену, за њега се цијели свијет срушио.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Оно што је мукотрпно радио и стицао годинама пламени језици су обавијали, а све што је унутра имао претворило се у пепео. Управо у том тренутку почиње прича о људској хуманости која је ипак остала и опстала.

Ваљда нема ни Требињца ни Љубињца који нису чули за скромни угоститељски објекат смјештен у млаком хладу бијеле мурве у селу До, на магистралном путу Требиње - Љубиње.

За шанком Светозар Хамовић - Тоза, човјек кога по добру зна цијело Попово поље, и Срби и Хрвати. A сам Тоза (48) настрадао је као дјечак приликом жестоког пада с коња у пуном трку, поломивши кукове, послије чега је морао уградити обје протезе у београдској Бањици.

Када су сви били убијеђени да ће седмо, најмлађе дијете Илије и Драгице Хамовић из Дола остати заувијек приковано за постељу, он се усправио... Исправио се и кренуо кроз живот баш оном снагом коју имају такви људи којима га судбина, у тренутку, није замало одузела и који, боље од других, схватају његову вриједност и љепоту. Ни онога коња никад није замрзио, ни о њему казао ружну ријеч.

- Е, сад је лакше... Много лакше у односу на поратне године, кад овдје још не бијаше струје. Онда бих се сваке вечери старом "заставом" одвезао до пријатеља у Љубињу, насуо воду у замрзивач, а зором бих овдје довезао 15 килограма леда, пресуо шкип, па пиво у тај лед. Овдје је љети право усијање, температура скочи на 35 степени, а уморни гост хоће хладно пиво, не брину га економски проблеми твога краја и твоје невоље. За госта се мораш потрудити, њега занима само расхлађено пиће. Сад је, рекох, све лакше. Возим "пасат караван", довео сам воду одозго из села, струје има, замрзивач ради ма, господски у односу на оно доба - каже Тоза.

Којешта се, дакле, промијенило у кафани "Код Тозе", у јединој херцеговачкој кафани гдје све ради и о свему брине тешки инвалид. Само Тозин полет је остао исти.

Када се све ово зна онда није ни чудо што су бројне комшије и пријатељи из цијелог Поповог поља одлучили да покрену акцију и помогну Хамовићу. Речено - учињено. Умјесто згаришта, послије неколико дана израстао је прави велики објекат. И нема тога ко није помогао, неко је дотјерао пијесак, неко елементе, неко грађу. Неки су зидали, неки малтерисали, а неки су купили столове, столице....

- Још се из згаришта димило када су се људи окупили на мобу и свим срцем кренули да помогну нашем Този. A ни кашика у радњи није била остала. Први дан су урађени темељи, други дан зидано, а онда плоча и све остало. Управо је невјероватан елан ових људи, воља којом су показали да хуманост и опредијељеност да се чине добра дјела опстају без обзира на све - каже Манојло Ћук из Величана.

Тако је Обренија Драпић из Требиња, такође угоститељ, између осталог, купила пет столова и 20 столица, Милан Пупић из Љубиња такође је помогао у опремању кафане, Грађевинска фирма "Грађевинар" из Љубиња бесплатно је урадила вањску фасаду. Помоћ је обећао и начелник општине Требиње Доброслав Ћук. Све у свему, 110 хуманих људи свих националности нашло се на списку Светозара Тозе Хамовића... A он скромно, срећан што је поново отворио врата своје радње, каже, онако искрено херцеговачки: "Хвала свима и у добру им се враћало".

Једини имао аутомобил
Нема особе ни бића у Орашју, Струјићима, Долу, Додановићима, Котезима и Прхињу коме није и не би помогао. Јер Тоза, иако тешки инвалид, једини је годинама имао и возио аутомобил "па каткад у поноћ вози болесно чељаде у Требиње љекару, а каткад болесном телету из Љубиња довози ветеринара".

Малобројним комшијама из шест села покупује кућне потрепштине по граду.

Datum: 03.09.2011
Autor: Ратомир Мијановић

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Knjiga Milovana Turanjanina i dalje nasmijava Hercegovce

Ďîđóęŕ by space on Wed Sep 07 2011, 11:02

SIN UBODI, SNAHA RODI, A TI DJEDE VODI

[You must be registered and logged in to see this image.]
Milovan Turanjanin

Nema nikakve sumnje da se Hercegovina danas smije znatno manje nego prije. Međutim, isto tako nema sumnje da se i sada mnogi rado prisjete onih godina u kojima je bilo obilje oskudice, ali se u smijehu nije oskudijevalo, već se držalo do one Wegoševe poruke: "Ljepše stvari na svijetu nema, nego lice puno veselosti!" Smijalo se uzrečicama, krilaticama, poskočicama, porodičnim replikama. ljudskim i državnim manama. Dio toga je u svoju knjigu sakupio i jedan Ljubinjac, čiju knjigu citiraju i treće godine od njenog pojavljivanja
Mimo javnog, mnoga knjiga živi i nekakav svoj tajni život. Izbije gdjekad neočekivano, poput vode u kamenjaru, tamo gdje joj se ne nadaš, gdje je ne očekuješ. Tako nas je ovog ljeta, na Trećem saboru bratstva Lugonja u Ljubinju, voditelj Milivoje Beštić iz Novog Sada zasuo citatima iz knjige "Hercegovački humor", sigurno najstarijeg hercegovačkog stvaraoca u ovoj vrsti literature - 83-godišnjeg Milovana Mile Turanjanina iz ljubinjskog sela Vođena.
Redao je anegdote i smiješne skaske iz nekadašnjeg ljubinjskog života, a sve to bilo je popraćeno salvama smijeha i aplauzima... Jednima je Beštić tako osvježio sjećanje, drugim - koji su stigli sa strane - stavio do znanja da i ljubinjski kraj ima autora koji se bavio sakupljanjem humorističkih zgoda i nezgoda svojih sunarodnika, a onda ih, 2009. objavio u posebnoj knjizi, u poznim godinama svog života - i o svom trošku!
Nema nikakve sumnje da se Hercegovina danas smije znatno manje nego prije, ali isto tako nema sumnje da se danas mnogi rado prisjete tih godina u kojima je bilo obilje oskudice, ali se u smijehu nije oskudijevalo, već se držalo do one Njegoševe poruke: "Ljepše stvari na svijetu nema, nego lice puno veselosti!"
Nju je Milovan Milo Turanjanin uzeo i za moto svoje knjige, štampane u skromnih 300 primjeraka. Uz "lice puno veselosti" mnogobrojne reklamne agencije širom svijeta probaju svakodnevno da nam prodaju najrazličitije robe, ne bili smo im donijeli profit. Mile je, pak ovom knjigom, htio da nam donese "profit" u smislu da naše lice bude puno veselosti. Upitan ovih dana je li u tom uspio, kaže:
- Jesam djelimično. Dio knjiga sam prodao, dio poklonio dragim ljudima, još malo manje od trećine je kod mene. U svakom slučaju nije mi žao što sam sačuvao te iskre duha iz hercegovačkog kamenjara, iz jednog vremena koje je sve dalje za nama. Odužio sam na svoj način dug i prema mnogim ljudima koje sam poznavao i čije dosjetke zaista ne zaslužuju da budu prepuštene zaboravu. Milo mi je kad čujem da me i danas citiraju na tim priredbama, na susretima Hercegovaca - i u Hercegovini i u Vojvodini. To je nešto što i moje lice u ovim visokim godinama ispunjava veselošću. Što se pak tiče knjige, na volju je svakom: neka čita ako hoće, neka ne čita ako neće.
Bez obzira na ovu autorovu skromnost, ipak, kako nam je to rekao i sam voditelj Beštić, ko god u buduće bude htio da napravi cjelovitu panoramu hercegovačkog humora neće to moći i bez ove Turanjaninove knjige.



DJED I UNUČAD

Branko Ćurić, zvani Brko, iz Gradca imao je dosta sinova i unučadi. Rajko Janjić, veliki šeret i šaljivdžija, pita Brku kako devri s njima tolikim, pošto ga je sreo kako vodi unuka u šetnju. A Brko će:
-Kako devrim? Lako, Rajko. Sin ubodi, snaha rodi - a ti djede vodi!


BOGAT ČOVJEK
Jedan Ljubinjac priča:
- Ja sam ti, brate, najbogatiji čovjek u državi! Najveće kuće u državi su moje i uvijek se nalazim u jednoj od njih, a te tri kuće su: bolnica, ludnica i zatvor.


DANILUK

Bio u Ljubinju, u žandarmerijskoj stanici, Poljak Daniluk. Kako se tu obreo ne znam, ali vodio je blagajnu. Prilikom jednog službenog puta u Dubočicu on se ubio. Tada običaj bijaše da ko na sebe ruku digne bude sahranjen van groblja i nakraj groblja.
Njegov kolega, veliki alkoholičar Momir Brkljača, poslije sahrane u znak priznanja svom drugu zasadi lozu na grob, koju sam i ja kasnije orezivao.


UNRA

Poslije Drugog svjetskog rata UNRA je slala pomoć u odjeći, obući i hrani svim savezničkim državama. Kod nas na selima su bili mjesni odbori koji su dijelili tu pomoć. Jedan odbor bješe smješten u kući Radivoja Pecelja na Ogradi. Radivoje je imao dobre veze sa tim ljudima, pa je često uzimao šta mu se dopadalo od odjevnih predmeta, nosio bi to po nekoliko dana, pa zamjenjivao za nešto drugo. Jednom prilikom uzeo neki kombinezon sa više xepova, a tada se vrhlo - pa mu se u xepovima nakupila slama.
Potom, isti taj kominezon dobi (na raspodjeli) njegov komšija, ali ga vrati i reče Radivoju - neću, neko ga je već koristio, našao sam slame u xepovima.
Radivoje mu odgovori:
- Ta, jesi li ti lud? Kao da Amerikanci ne vrhu. Oni stalno rade o žitu i slami, zato daju i hranu cijelom svijetu!


ŽAO MU DJECE

U ljubinjskom selu Bančićima, selu stogodišnjaka, umrla M. B, žena u 109. godini. Ostavila punu kuću djece, a najmlađi sin joj u 70. godini.
Došao jedan Bančićanin na saučešće. Skide kapu i pokloni se uz komentar:
- Neka joj je laka crna zemlja, nego mi je žao ove jadne đece što ostaše siročad!

BESPOMOĆNE GODINE

Već u poodmaklim godinama, Jakov Ćorović iz Kruševice, sa pozamašnim prtljagom, krenuo iz sela do kuće u gradu. Sustiže ga jedan mladić u autu, pa ga sjede. Kad su stigli u grad, mladić ga upita:
- Ima li, striko Jakove, još šta pomoći?
- Ne, tako mi boga, ove godine ništa, jedino ako ćeš sa ženom da mi liježeš!


Žarko Janjić

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon Sep 12 2011, 11:26

Ватра стигла пред куће

ТРЕБИЊЕ - Ватрогасци и мјештани на подручју општина Љубиње и Билећа и јуче су настојали да спријече продирање ватре према насељеним мјестима око којих гори шума, а пожарне линије су дуге двадесетак километара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ватра не само да се не смирује, него пријети чак и насељеном дијелу села. Љубињски ватрогасци кажу да се пламен спушта према селима Капавица и Градац, Доња Дола и Крњи Камен, а посебно критично је код села Жрвањ.

- Ово је незапамћено, ватра ношена вјетром чини ми се да је "лизала" прозоре. Дошла је, практично, на педесетак метара до кућа, али смо заједничким снагама ипак успјели да сачувамо село и имања овдје у Жрвњу - каже Радивоје Бокић из Љубиња.

Ватру гасе мјештани и запослени у Центру за газдовање кршем, а 40 ватрогасаца улаже максималне напоре да се спаси насеље. Све је на страни ватре, а све против ватрогасаца, и висока температура, и јак вјетар који константно мијења правац ватре, и немогућност хеликоптера да дејствују.

- Хеликоптерима до "појила" треба да прелете 24 километра, што је превише. И да дођу, не би могли много да учине јер не би могли, због високе температуре, уопште ни да буду ефикасни - кажу љубињски ватрогасци и додају да би обилна киша могла да спаси оно што се спасити може.

- Овдје су сви погледи упрти једино према небу. Aко не дође спасоносна киша, ово ће бити катастрофа - каже командир Ватрогасне јединице Љубиње Ранко Радић.

Једина повољна вијест у овом пожарном рапорту је та да на територији општине Требиње више нема активних пожара.

На подручју општине Билећа најкритичније је у селу Хоџићи, гдје се двадесетак мјештана и ватрогасаца бори за куће. Дува изузетно јак вјетар који у свакој секунди пријети мјештанима и њиховим кућама.

- Ватра је избила и на подручју Пађена, Границе и Подгорја. Критично је у рејону Осмић гомиле, између села Граница, Крстаче и Подгорје. Ватрогасци су на терену и покушавају да локализују пожар, али ватра пријети да угрози бјелогоричну и црногоричну шуму и доведе у опасност насељена мјеста - каже командир ватрогасне јединице Билећа Радомир Радмиловић.

Еколошка катастрофа
Директор Републичке управе ЦЗ Милимир Додер изјавио је да су ови пожари еколошка катастрофа, те да их је, највјероватније, изазвала велика људска непажња. Он сматра да пожари без кише неће моћи да буду угашени.

Он је нагласио да је велики пожар у Љубињу захватио око три хиљаде хектара површине, те да се шири у три крака и не помажу никакве нове снаге, јер је терен веома тежак и неприступачан.

Datum: 12.09.2011 22:00
Autor: Ратомир Мијановић
[You must be registered and logged in to see this link.]


space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Tue Sep 13 2011, 06:56

Moj narod i zavičaj moja su svetinja

Kad nakon skoro 2.000 kilometara pređeš od Hamburga do Kapavice kod Ljubinja i zastaneš kod čobanina da ga pozdraviš a on te nakon toliko godina upita: "Jesi li ti Žarko Damjanov", nestane sav umor. Postaneš lagan ko ptica, preleteo bi celu Hercegovinu i Republiku Srpsku - priča Žarko Pecelj koji se nedavno vratio sa godišnjeg odmora iz rodnog kraja, gde je obišao "bratstvenike", prijatelje i srpske svetinje u ovom delu Republike Srpske.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žarko je imao samo 15 godina kad se njegova porodica preselila u Novi Sad, ali je svoj rodni kraj redovno obilazio, što svedoči i razgovor s čobaninom Radišom Brkljačom, koji ga, uprkos poodmaklim godinama, ipak nije zaboravio.
- Može tu da se živi, navikli smo, a nekako smo ostali i van svetske krize i te izvikane globalizacije. Ovde je lepo. Preko leta nam dođu deca i unuci, mnogo njih iz Beograda, a eto i ti, bogu fala, stiže nam iz dalekog Hamburga. Dabome, ima ovde dosta dedova i baba, ali, sinko moj, gde ima dedova i baba, tu ima i kajmaka i sira.Tu je lepa priroda, voće, šume, pšnjaci... Pravo uživanje! Prošao si svet, pa ako znaš da je negde bolje, zovi i mene - reče starina Žarku koji i sam misli da boljeg nigde nema.
Kapavica je selo šest kilometara severoistočno od Ljubinja, hercegovačkog gradića sa oko 5.000 stanovnika, smeštena u tri zaseoka - Čeprusi, Donja i Gornja Kapavica, poređana od zapada prema istoku na međusobnom rastojanju od jednog kilometra. Kuće su u šorovima, a zidane su i pokrivene kamenom. Ispod šorova su zelene doline, pune žita, povrća i duvana.
- Očaran sam zavičajem i svojom rodnom Kapavicom. Cela okolina miriše po zanoveti i pelinu. Kuće su male, od kamena, s malim prozorima, ali u mom srcu su veće od najvećih kula i svetlije od najsvetlijih gradova. Moj narod i moj zavičaj najveće su moje svetinje. Tamo sam ugledao svet. Tamo vlada ljubav, koja među ljudima u Kapavici cveta. Ljudi u bratstvu Pecelja se poštuju i uvažavaju - naglašava Žarko koji ne propušta priliku da ih okupi s njima zapeva narodnu junačku guslarsku.
- Ima tu svega, jagnjetine, krompira ispod sača, dobrog kajmaka. Sira iz mijeha, vina... Važno je da se sastanemo i da smo ljudi. Naš narod je vredan i hrabar. S pesmom, i nevolja se lakše pobeđuje - kaže Žarko tvrdeći da se sa odmora iz Kapavice i Hercegovine svaki put vraća duplo osnažen.
Njemu kao verniku i zaljubljeniku u srpsku epiku i tradiciju posebnu snagu daju svetinje i mudre reči svetaca i velikana koji potiču iz Hercegovine. Žarko ih uvek ponovo obilazi i ponovo im se divi. On se ponosi svojim slavnim zemljacima.
- Pisac Gojko Đogo rođen je u selu Vlahovići šest kilometara od Kapavice, a tu se rodio i Zdravko Čolić. U ovim krajevima svet je ugledao i pisac Rajko Petrov Nogo, a u Popovom Polju u Mrkonjićima rodio se Sveti Vasilije Čudotvorac. Na temeljima njegove kuće podignuta je lepa kapela, a bratstvo Ćorovića napravilo je česmu, da se putnici namernici osveže i vode napiju. Tu u Popovom Polju u selu Orahov Do rođen je Vojislav Šešelj, a u blizini je i manastir Zavala (podignut 1514 ), u kojem je bogu i narodu služio i sveti Vasilije.
- Posetio sam i manastir Duži (1701), 10 kilometara od Tebinja i pet od manastira Tvrdoš koi je zadužbina cara Konstantina i njegove majke Jelene, a podignut je u devetom veku.
<p>Hercegovačka Gračanica na brdu Crkvine iznad Trebinja, lepota je i arhitekture i čojstva. Manastir je zadužbina Bilećanina Branka Tupanjca, koji ga je podigao, i iz Amerike preneo mošti Jovana Dučića, i tu ih po poslednjoj pesnikovoj želji i sahranio.
Ovde Pecelj, zanesen kao da priča baš u toj hercegovačkoj Gračanici, priču kao molitvu završi sa "amin". Ućuta, kao da je sve rekao, a onda još tiho, kao blagoslov dodade: "Živi bili, pa i vi pomogli kao Tupanjac."

Zvučnici na drveću
Muzike u Kapavici nije nedostajalo. Žarkov rođak Ženjko i njegova grupa Zvuci Ljubinja zasvirali su i zapevali one krajiške, sa svojih kaseta, koje se i u tom guslarskom kraju vole.
- Kapavica je toga dana bila živa kao nikada. Bilo nas je bar 30. Mi pevamo, a zvučnici obešeni na drveće. Nezaboravan dan. Zemlja je gorela.

Jarići
- Moj brastvenik Dragan 2003. popravio je kuće i štale i kupio 100 koza, a to su uradile i još neke porodice koje žive u Ljubinju. Ljudi obnavljaju imanja i vraćaju se na svoja ognjišta. Jarići iz Kapavice danas su poželjni na trpezama od Ljubinja do Dalmacije.


Doček kod Vuleta i Neđe
A to kako su ga dočekali prijatelji Vule Najerica iz Trebinja i Neđo Ateljević iz sela Ljubomira kod Bileća, Žarko kaže da su priče za sebe i da je tako nešto moguće doživeti samo u kraju, gde ljudi još uvek veruju u boga i čojstvo.
Vuletova ćerka Milijana obukla se u narodnu nošnju, a na stolu vino, so i pogača.
- Kasnije, kad mu je iz Italije stigao brat, pozvali su i najboljeg guslara iz Trebibinja, jer bez gusala razgovora nema- naglašava Žarko za kojeg su susreti sa guslama uvek izuzetni.


R. Lukić
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon Sep 26 2011, 08:14

Ljubinje: Mladi nepovratno odlaze


U najnerazvijenijoj opštini RS kao da nemaju pametnijeg posla od političkih sukobljavanja. Od ukupno 4.500 stanovnika više od 700 ih je trenutno na birou za zapošljavanje


LjUBINjE - Dok se u nedogled nastavljaju lomovi na političkoj sceni Ljubinja, mladi sa područja ove opštine nesmanjenim tempom odlaze u potragu za kakvim-takvim poslom!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za smenu dosadašnje načelnice opštine Perse Klimente, glasala su čak i dvojica odbornika SNSD, čiji je doskorašnji član bila, a iz te stranke je isključena prošlog meseca odlukom opštinskog odbora. Između ostalog joj je zamereno što “nije dolazila na sednice i što je sa još nekoliko članica formirala paralelni odbor”.

Bivša načelnica opštine veruje da će građani koji su za nju na izborima glasali, sami zaključiti da li je radila u njihovom, ili u ličnom interesu. Tvrdi i da je deo njenih doskorašnjih stranačkih kolega ušao u koaliciju sa SDS, te da je aktuelni predsednik ljubinjskog odbora SNSD Zdravko Ćuzulan izgubio poverenje većine članova i sada ga podržava svega šest ljudi.

- Bivša predsednica nije našla načina i snage da organizuje rad na području opštine - kategoričan je Veselin Budinčić, načelnik opštine Ljubinje, odbacujući mogućnost da SDS i SNSD organizuju koaliciju u tom mestu.

Doskora su skupštinsku većinu u ljubinjskom lokalnom parlamentu činili odbornici SNSD, PDP i SRS Dr Vojislav Šešelj, da bi pre nekoliko dana, kako se tvrdi, ta vladajuća koalicija zvanično prestala da postoji.

A u vreme rašomonijade na političkoj sceni Ljubinja, njegovi žitelji ističu da u tom kraju, jednom od najnerazvijenijih u RS, nikada nije bilo teže stanje, čemu su doprineli i letošnji požari u kojima je izgorelo oko 10.000 hektara niskog rastinja i šume.

- Sa skromnim budžetom od milion i po maraka ne može se puno planirati niti učiniti, pa je opština iz godine u godinu u sve težoj situaciji - veli Budinčić, od koga saznajemo da se njegovi zemljaci uglavnom bave zemljoradnjom i stočarstvom, jer su veliki privredni kolektivi propali. Od 4.500 stanovnika više od 700 je na birou za zapošljavanje.

U potrazi za poslom, kako ističe sagovornik, mladi napuštaju Ljubinje, što potvrđuje podatak da je ove školske godine u prve razrede upisano svega 26 učenika, dok su deveti razred završila 52 osnovca

TUŽBA
Nedavno je Persa Klimenta tužila svoju opštinu zbog male plate. U tužbi tvrdi da joj je nezakonitom odlukom prvog čoveka Ljubinja Veska Budinčića plata umanjena za 350 maraka mesečno i traži da joj se isplati razlika.

ISKLJUČENJE
U Ljubinju je procurila vest da je Vuksan Vujović, aktuelni potpredsednik opštine, koji je prilikom glasanja o opozivu Perse Klimente bio uzdržan, isključen iz Srpske radikalne stranke čiji je bio član. Isključen je, navodno, zbog nepoštovanja stranačke discipline. Vujović nije to potvrdio, ali ni demantovao. Putem telefona nam je samo kratko izjavio: - Čuo sam tako nešto, ali zvanično ništa nisam dobio.


R. GUTIĆ
25. septembar 2011.
20:17

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon Sep 26 2011, 08:18

Празник Рођења Пресвете Богородице, слава цркве и општине Љубиње

[You must be registered and logged in to see this image.]

Празник Рођења Пресвете Богородице свечано је прослављен у нашем малом граду Љубињу. Слава цркве и општине започела је служењем јутарње службе и Свете Литургије у храму Рођења Господа Исуса Христа. Свету Литургију служио је игуман манастира Тврдош, архимандрит Сава. По завршетку Свете Литургије организована је литија улицама града, све до храма Рођења Пресвете Богородице гдје је и преломљен славски колач и освештане нове просторије у склопу Светосавског дома, које ће имати функцију капеле и мртвачнице. По завршетку литије организован је ручак за бројне госте из сусједних градова као и умјетнички програм.

[You must be registered and logged in to see this image.]

фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]



space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed Nov 02 2011, 10:37

Nikad nije bilo gore

Budžet opštine Ljubinje, od milion i po maraka, nije ni približno dovoljan da bi se u ovoj lokalnoj zajednici moglo razmišljati o značajnijem ulaganju u infrastrukturu ili bili koji aspekt razvoja.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Prema riječima načelnika opštine, Veska Budinčića, u Ljubinju živi više od 4.500 građana, od kojih je više od 500 na Zavodu za zapošljavanje, pa ni socijalna karta ove opštine nije nimalo pozitivna.

- Potrebe za investicijama su velike, ali s tako malim budžetom je nemoguće novac usmjeriti svugdje gdje treba. Ovo nije problem samo Ljubinja nego većine malih sredina. Trebalo bi uraditi strategiju razvoja malih sredina kako se ne bi desilo da iz njih ljudi iseljavaju i da tolika prostranstva ostaju neiskorišćena - rekao je Budinčić.

FOKUS: U kakvom stanju je infrastruktura u ovoj opštini?

BUDINČIĆ: Možete zamisliti u kakvom je stanju infrastruktura i kakve su tu potrebe. Ne zna se šta bi trebalo prije da se uradi i koji je problem veći od kojega. Nama je jedan od suštinskih problema izgradnja puta Ljubinje - Stolac. To je glavni magistralni put koji ide prema Crnoj Gori i Trebinju, koji je vrlo prometan, a koji bi bilo prijeko potrebno sanirati i proširiti. Taj put predstavlja crnu tačku. Mislim da je u cijeloj RS i BiH samo put prema Neumu u takvom stanju.

FOKUS: Ima li napretka kad je u pitanju privreda ove opštine?

BUDINČIĆ: Stanje u privredi trenutno je lošije nego ranijih godina. Pilana koja je zapošljavala od 70 do 100 ljudi jeste zatvorena, a radnici su prijavljeni na Biro za zapošljavanje. Tekstilni dio proizvodnje koji smo imali vezan je za "Novoteks", što dovoljno govori o položaju radnika.

FOKUS: Kako ljudi žive u Ljubinju?

BUDINČIĆ: Gladi nema. Ljubinje je malo mjesto. Stanovnici se hrane s okućnice gdje nešto uzgajaju da se prehrane. Ostalo je sve loše. Prije rata u Ljubinju nije bilo nezaposlenih. Bili smo solidna industrijska opština. Mislim da je sada radno angažovano oko 800 ljudi, imamo 1.100 penzionera, mlađi ljudi uglavnom gledaju da odu odavde, jer ne vidi mogućnost da se zaposle i zasnuju porodicu.

FOKUS: Daje li opština subvencije za poljoprivredu, tradicionalno pčelarstvo i uzgoj duvana?

BUDINČIĆ: Ljudi se bave uzgojom duvana, pčelarstvom, branjem ljekovitog bilja po brdima i prodaju to nakupcima iz raznih dijelova BiH. Nikada se ovuda nije hodalo po brdima i dinar zarađivao berući travu, ali sada se mora. Mi iz budžeta izdvajamo 10 odsto sredstava za Centar za socijalni rad. Isto toliko izdvajamo za Vatrogasnu službu. Ove godine gorjelo je 30 odsto površine opštine. Vlada je obećala pomoći s 10.000 KM što neće biti dovoljno. Vjerujem da nema nijedna opština u BiH koja daje 10 odsto budžeta za protivpožarnu zaštitu, ali mi moramo. Kada sve obaveze podmirimo, nemamo novca za subvencije i podršku poljoprivrednicima.

FOKUS: Na čemu se zasniva strategija razvoja do 2020. godine?

BUDINČIĆ: Napravili smo strategiju razvoja do 2020. godine s vrlo malim potencijalima, prilikama i šansama koje imamo. Glavni dio strategije se zasniva na omladini. Kod nas su ljudi pametni. Više od 70 odsto mladih upisuje fakultete, a sada imamo preko 300 studenata na različitim fakultetima. Naša želja je da se dobar dio njih vrati, a ne da ostaju u velikim centrima. Mladi su jedina snaga za koju vjerujemo da pomaže pokrenuti i oživjeti ovako malu sredinu kakva je Ljubinje.

FOKUS: Na koji način mislite vratiti mlade ljude u Ljubinje? Šta im opština može ponuditi?

BUDINČIĆ: Ne mogu svi ostati u Banjoj Luci, Palama, Beogradu ili Novom Sadu, gdje najčešće studiraju. Pojedinačno ništa ne možemo uraditi, ali zajedno se možemo izboriti za veći budžet i stvaranje uslova za bolji život. Nadamo se pomoći Vlade RS, kako bi tim mladim ljudima mogli omogućiti samozapošljavanje kroz pokretanje vlastitog biznisa.

Napada bijela kuga

FOKUS: Opština Ljubinje suočava se s problemom bijele kuge. Ima li opština mogućnosti da podstiče natalitet?

BUDINČIĆ: Natalitet je loš u cijeloj državi, što nije zaobišlo ni nas. Imamo problem s praznim školama, o čemu dovoljno govori podatak da u prvi razred upisujemo od 30 do 60 učenika na području cijele opštine. Mi, kao opština za prvorođeno dijete dajemo 150 KM, za drugo 250, za treće dijete 400, a za četvrto hiljadu maraka. Svakom vjenčanom paru dajemo 500 KM. To je sve što mi možemo i sigurno da to nije dovoljno, a cilj nam je da im pokažemo da nam je stalo do njih.



Autor: Biljana Gagula
nedjelja, 30 oktobar 2011 20:09

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

LjUBINjSKI „AGRAR” U PONEDjELjAK POČINjE OTKUP DUVANA

Ďîđóęŕ by space on Wed Nov 02 2011, 10:40

Kilogram najboljeg lista 4,20 maraka

Isplata u roku od tri dana

Ovogodišnji rod duvana u Ljubinju, jedinom duvanarskom mjestu u istočnoj Hercegovini, procjenjuje se na pet do šest vagona. Jedini njegov zvanični otkupljivač u ovoj regiji, ljubinjski „Agrar” najavio je početak rada jesenje vage i otkupa za 31. oktobar, a saopštio je i otkupne cijene.
Kilogram duvanovog lista prve A klase biće otkupljivan po 4,20 maraka, prve B po 3,80, dok će druga A klasa biti plaćana po 3, 60, a druga B - tri marke.
„Agrar” je, kao i ranijih godina, najavio da će novac za otkupljeni duvan isplatiti najkasnije tri dana poslije vaganja.
Usput je uzgajivače obavijestio da će otkup potrajati do 30. novembra, a da će onda spisak onih koji su na ovakav način predali duvan biti upućen resornom ministarstvu u Vladi Republike Srpske, da bi im kasnije bile isplaćene premije.
Teško je procijeniti koliko će ovogodišnjeg roda završiti u skladištima „Agrara”, jer još od avgusta ljubinjski duvan kupuju i nakupci, u prvom redu oni iz zapadne Hercegovine. Međutim, izvjesno je da će znatnom dijelu uzgajivača, kao i prethodnih sezona, odgovarati uslovi koje nudi zvanični otkupljivač - i da će se oni opredijeliti za ovakav način prodaje.

Ž.Janjić
Izdanje: 30-10-2011

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed Nov 16 2011, 11:41

ZBOG LjUDSKE NEBRIGE PROPADAJU LOKVE I ČATRNjE PO LjUBINjSKIM SELIMA

Ne možemo ni očistiti što su Rimljani gradili


Zub vremena, po sve starijim i pustijim ljubinjskim selima, izjeda i one skromne kraške rezervoare za vodu poput seoskih lokava, bunara i čatrnja, koje su vijekovima bile važan faktor u preživljavanju stada i krda lokalnih stočara. Neke od tih lokava, koje su još davno - od prvog do četvrtog vijeka naše ere - izgradili Rimljani, kao što su Žešnica i Grnčare, zatrpane muljem i blatom, potpuno su presahle unazad dvije - tri decenije i sada se jedva zna i gdje su bile! Niko od ondašnjih opštinskih vlasti nije imao sluha, ni nerava da ih spasi od propasti. Na red sada dolazi i još jedna, takođe iz rimskog perioda, lokva Poganica u selu Gradcu. Dugotrajni sušni period ispraznio je iz nje i ono malo vode što je kako - tako držala zahvaljujući glinenom tlu, pa su se ukazale tone blata i trulih stabala brijestova, koje, evo, nema ko da odstrani i staroj lokvi, maltene istorijskom spomeniku, vrati nešto od milenijumske važnosti za lokalno stočarstvo...Niko i ne zna koliko još po ljubinjskim selima ima polurazrušenih čatrnja, bunara, pa i lokava znatno mlađih od ove kojima bi se, uz ne baš velike akcije i trud dale vratiti funkcije u potpunosti. Jer, svako iole vrelije ljeto poput ovogodišnjeg, otkrije da su postojeće rezerve vode u onim selima koja nisu priključena na vodovod, nedostatne - i da bi im ovakvi objekti, da su zakrpljeni i ispravni, baš dobro došli! Ipak, istovremeno se pokazuje da seljani koji su se spremno odazivali na akcije elektrifikacije, popravke i asfaltiranja puteva, telefonije - za akcije popravke i čišćenja ovakvih objekata za vodosnabdijevanje nemaju dovoljno ni sloge, ni novca. Osim sa ovim, Ljubinjcima se ne da ni sa drugim vodama stajaćicama. Prije tri godine upustili su se u, za njih poveliki projekat - izgradnje vodene akumulacije (omanjeg vještačkog jezera) na vrhu Ljubinjskog polja. Postavili su i tablu s obavještenjem u vezi s tom gradnjom u samom Ljubinju. Radovi su obavljeni, ali, pokazalo se, nažalost, da jezero vodu ne drži, odnosno da od najavljivanih kapaciteta za navodnjavanje nema ništa! Tabla ( sa naše slike) u međuvremenu je diskretno uklonjena, a o projektu koji nije profunkcionisao splasnule su čak i polemike u lokalnom ljubinjskom parlamentu.
No, bez obzira na to koje vlasti dolazile i prolazile, viševjekovno iskustvo ovog najsuvljeg istočnohercegovačkog kraja - jer je jedini koji na svojoj teritoriji nema nijednog izvora žive vode - pokazuje da će ovakvih voda (iz bunara, čatrnja i lokava) faliti, pa bi što prije trebalo pristupiti spasavanju onoga što se spasiti da. Jer izvjesno je da će zbog potpunog kraha industrije, a s njom i kraha zapošljavanja u Ljubinju, sela ponovo poprimati barem malo veći značaj, a za preživljavanje u njima ove vode su od velike važnosti.


Ž.Janjić
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Саборно крштење у Љубињу

Ďîđóęŕ by space on Thu Nov 24 2011, 10:03

Саборно крштење у Љубињу


[You must be registered and logged in to see this image.]


У храму Рођења Пресвете Богородице у Љубињу, 20. новембра 2011.г служена је Света Литургија. Свету Литургију служио је свештеник Младен Жуловић уз саслужење ђакона Саше Којовића. На светој Литургији присуствовао је велики број вјерника који су узели учешће у причешћу Светим Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа. На Светој Литургији је обављено и саборно крштење дванаесторо дјеце из Љубиња. Новим члановима Цркве пригодном бесједом обратио се о. Младен, а по завршетку службе настављено је дружење у порти храма уз скромно послужење.

фотогалерија:
[You must be registered and logged in to see this link.]

20. новембар 2011.
[You must be registered and logged in to see this link.]


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî space äŕíŕ Fri Dec 02 2011, 23:53. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Dec 01 2011, 11:03

Ljubinje: Propao kroz krov sportske dvorane, spasila ga odbojkaška mreža


TREBINjE - Dvadesetdvogodišnji Ljubinjac Milan Budinčić, koji je propao kroz krov sportske dvorane u Ljubinju, smješten je na Odjeljenje intezivne njege trebinjske Bolnice i nije životno ugrožen, saznaje Srna u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Radnik ima prelome lijeve ruke i desne butne kosti, a od težih povreda spasila ga je sajla odbojkaške mreže, koja je spriječila da direktno padne na parket sa visine od 13 metara.

Nesreća se desila prije dva dana.Pretpostavlja se da je Budinčić provjeravao stanje krova, jer sutra treba da počne rekonstrukcija sportske dvorane.


Srna - 30.11.2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Dec 01 2011, 11:04

Ljubinje: Građani piju neispravnu vodu?

U Dom zdravlja u Ljubinju tokom protekle sedmice prijavilo se tridesetak građana sa istim, jakim stomačnim tegobama, a sumnja se da je uzrok bakteriološki neispravna voda koju su pili.

U Domu zdravlja Ljubinje potvrđeno je da su pacijenti dolazili sa želudačnim tegobama i bolom u stomaku, što je propraćeno povraćanjem i prolivom, ali nisu mogli da potvrde da li je uzrok tih simptoma neispravna voda ili virus.
U Domu zdravlja kažu da je ove simptome imalo i nekoliko zdravstvenih radnika, pa su posumnjali da je voda u pitanju, o čemu su obavestili i ljubinjski "Vodovod", nakon čega se ispostavilo da je voda, koja se već nalazila na analizi, tih dana bila bakteriološki nespravna.

Direktor "Vodovoda" Ljubinje Branko Ćuzulan rekao je da su rezultati analize na tri uzorka pokazali prisustvo fekalne bakterije, dok je jedan uzorak bio ispravan, nakon čega je pojačan hlor, pa je analiza od danas potvrdila da je voda za piće na području ljubinjske opštine bakteriološki ispravna.

Ćuzulan kaže da je stanovništvo blagovremeno upozoreno da iz preventivnih razloga prokuvava vodu, i tvrdi da se ona redovno, svakog meseca kontroliše i to sa četiri mjesta.

Prema nezvaničnim saznanjima, voda se iz Ljubinja ne donosi redovno na analize, odnosno prođe i više meseci da se ne kontrološe njena bakteriološka ispravnost, a opština nema ni sanitarnog inspektora.

30. 11. 2011

Srna
[You must be registered and logged in to see this link.]

........................
edit
[You must be registered and logged in to see this link.]


Ďîńëĺäśč ďóň čçěĺíčî space äŕíŕ Sat Feb 25 2012, 01:13. čçěĺíčî óęóďíî 2 ďóňŕ.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Sponsored content Today at 06:45


Sponsored content


Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Ńňđŕíŕ 16 of 19 Previous  1 ... 9 ... 15, 16, 17, 18, 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Íŕçŕä íŕ âđő

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Íĺ ěîćĺňĺ îäăîâîđčňč íŕ ňĺěĺ ó îâîě ôîđóěó