Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ńňđŕíŕ 18 of 19 Previous  1 ... 10 ... 17, 18, 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Go down

VJEŠTAČKI KUK STOGODIŠNJAKU

Ďîđóęŕ by space on Fri Mar 23 2012, 23:14

VJEŠTAČKI KUK STOGODIŠNJAKU



Doktor Dušan Vlatković, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije trebinjske Opšte bolnice, ugradio je vještački kuk stogodišnjem starcu Ristu Vujoviću iz Ljubinja koji je operaciju podnio izuzetno dobro i već nakon dva dana – prohodao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Ni sam ne znam kako mi se to desilo, jer sam prije toga bio kod unuka koji živi u prizemlju naše kuće, posjedao malo kod njega i vratio se ponovo u kuću, gdje sam, zaključavajući vrata za sobom, na kućnom pragu iznenada pao, ko da me je neko bacio“, kaže Risto.

Padao je, kaže, i ranije, ali je ipak mogao hodati uz pomoć štapa, pa se nada da će i ovoga puta moći hodati, barem onoliko koliko mu je najnužnije.

„Ako me noge budu služile onako dobro koliko su se ovdje u trebinjskoj bolnici o meni brinuli, ja ću onda biti ko nov“, šali se starac, pun hvale za doktora Vlatkovića i njegovo osoblje, koji su se, kaže, prema njemu odnosili kao prema ocu.

Za svoj dugi vijek, kaže, ipak nisu zaslužni doktori, jer ih je rijetko obilazio, već mu je dobro zdravlje dato od Boga, a očuvao ga je zahvaljujući zdravom načinu života i domaćoj rakiji lozovači.

„Nisam ja bio pijanica, već mi je pokoja čašica samo davala elana, pa sam kod kuće imao svoju domaću lozovaču, a u kafani sam pio vinjak, jer su lozovače, naročito domaće, dosta različite, pa bi se od njih, da sam ih pio, napijao“, priča starina.

Život ga, dodaje, nije mazio, jer je izgubio dva sina, ali mu je ostao još jedan i tri kćeri, od kojih ima dosta unučadi koji mu olakšavaju starost i produžuju vijek.

Doktor Vlatković kaže da je starac zadobio zdrobljenje desnoga kuka, gdje mu je uspješno ugrađen vještački i nakon nekoliko dana poslije operacije je otpušten kući.

On dodaje da ovo nije prvi put da operiše kukove pacijentima od 90 do stotinu godina i svaka od tih operacija bila je uspješna.

„Sjećam se jedne bake Kapor iz Bileće, naše Trebinjke Krstinje Šupljeglav koja danas ima 103 godine, Zorke Šegrt, a starina Risto je sigurno peti ili šesti stogodišnjak kojem sam uspješno ugradio kuk, iako nisam vodio takvu vrstu evidencije“, kaže doktor Vlatković.



Ovakvi rezultati trebinjskih ortopeda su tim veći što, kako kaže doktor Vlatković, na zajedničkom odjeljenju Hirurgije i Ortopedije još uvijek ne postoji rendgen aparat u operacionoj sali, kao i dodaci za operacioni sto kako bi on postao ekstenzioni, ali su u fazi nabavke.

Budući da su ortopedija i traumatologija vezani za mjesta povreda, odnosno, pacijentima sa ovakvim ozljedama se ne preporučuje transport, potrebno je osavremeniti ovu službu i na tome se radi...

V.D.

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sat Mar 31 2012, 22:43

Ulice u Ljubinju prepune smeća, komunalci nemaju novca da ga odvezu


LjUBINjE - Gradske ulice na području Ljubinja su pretrpane smećem jer komunalci nemaju novca da ga odvezu na gradsku deponiju na Miljanovićima - saznaje Srna u ljubinjskoj "Gradskoj čistoći".

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ovo komunalno preduzeće pozvalo je početkom mjeseca stanovništvo da izmiri obaveze za odvoz smeća, jer preduzeću prijeti blokada računa zbog nagomilanih dugovanja za poreze i doprinose, a više nemaju novca ni za gorivo.

V.d. direktora "Gradske čistoće" Čedomir Ćuk kaže da su dugovanja prema Poreskoj upravi oko 23.000 KM, te napominje da se ove obaveze nisu mogle izmiriti jer su prioriteti bili redovan odvoz smeća i isplate neto zarada radnicima.

"Obaveze se i dalje gomilaju, a ukoliko nam se računi blokiraju bićemo najvjerovatnije prinuđeni da prestanemo sa radom", kaže Ćuk.

On navodi da je naplativost u posljednje vrijeme znatno bolja, ali smatra da bi trebala biti stoprocentna, pošto domaćinstva za odvoz smeća mjesečno plaćaju po pet KM.

Načelnik opštine Ljubinje Vesko Budinčić kaže da se iz budžeta ne može više odvojiti novca za komunalnu potrošnju od 45.000 KM koliko se daje posljednjih godina.

Budinčić dodaje da će, ukoliko komunalci ne odvezu smeće, Civilna zaštita očistiti grad, nakon čega će na čišćenju, kako je rekao, angažovati neke druge ljude.


Srna - 27.03.2012
[You must be registered and logged in to see this link.]


space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon Apr 09 2012, 07:07

Врбица у Љубињу

[You must be registered and logged in to see this image.]

фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]


space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun Apr 15 2012, 07:41

Љубиње на Велики петак

[You must be registered and logged in to see this image.]

У седмици када молитвено прослављамо страдања Христова у Храму рођења Господа Исуса Христа служили смо бдење на Велики Четвртак и поклонили се Распетом Христу, а тако и на Велики петак, служећи вечерњу службу поклонили смо се полагању Христа у гроб и погребу Његовом. Као и обично велики број вјерног народа дошао је да узме учешћа у молитви. Нека нас Господ удостоји да се поклонимо и Његовом свијетлом Васкрсењу.


Фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 23 2012, 09:50

Ljubinje: Sanacijom kanala spriječeno plavljenje

LJUBINJE, 17. MAJA 2012. - U Ljubinju je završena sanacija kanala za oborinske vode čime će biti spriječeno plavljenje šire zone centra, kao i nekontrolisano odlaganje otpada.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Ukupna vrijednost projekta je oko 72.000 KM, a sredstva su obezbijeđena zahvaljujući zajedničkom radu opštine Ljubinje i UN-ovog programa "Očuvanje životne sredine i klimatske promjene".
Projekat koji je implementiralo Udruženje građana ''Nešto više'' iz Sarajeva obuhvatio je čišćenje i pokrivanje oborinskog kanala u centru grada u dužini 64 metra. Načelnik opštine Ljubinje Vesko Budinčić rekao je da će ovim projektom biti riješeno više važnih pitanja, među kojima, sprečavanje plavljenja koje uzrokuje potok koji teče kroz urbani dio grada, a koji je postao smetljište.
"Prije desetak godina planirali smo da taj potok pokrijemo, ali se ideja tek sada realizovala", rekao je Budinčić i dodao da su se projektom sanacije kanala stvorili uslovi za izgradnju puta, odnosno prilaza novom naselju sa 300 kuća.
Budinčić je podsjetio da je opština od poplave 2006. godine imala više od 90.000 KM štete. Zahvaljujući sredstvima ovog UN-ovog programa prošle sedmice je završeno osposobljavanje i zaštita izvorišta Trebesin, vrijedno 20.000 KM, čime je 320 domaćinstava iz Berkovića dobilo zaštićeno izvorište pitke vode, te je osiguran kvalitet vodosnabdjevanja.
U okviru UN-ovog programa "Očuvanje životne sredine i klimatske promjene" trenutno se realizuje 28 projekata širom BiH, čija je ukupna vrijednost više od tri miliona KM. Program finansira Vlada Kraljevine Španije.

(Milosava Supić Vuković / SRNA)
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 23 2012, 09:52

Василије Носовић из Љубиња освојио прво мјесто на Републичком такмичењу из вјеронауке

[You must be registered and logged in to see this image.]

Републичо такмичење из Православне вјеронауке 2011./12. године одржано је у суботу 19. Маја 2012. године са почетком у 11.00. Домаћин Републичког такмичења из Православне вјеронауке био је манастир Озрен, општина Петрово. Хецеговачки ученици су показали висок ниво знања. Василије Носовић из Љубиња (вјероучитељ ђакон Саша Којовић) освојио је прво мјесто. Ученица из Билеће Душанка Бјелетић (вјероучитељица Вања Шуловић) осовјила је четврто мјесто, док су ученици Кристина Продановић из Требиња и Владан Буха из Гацка, заједно са вјероучитељима Лидијом Буха и ђаконом Миланом Стањевићем, остварили запажене резултате. Братство манстира Озрен је показало велико гостопримство и несебичну љубав. Епископ Василије и епархија Зворничко-Тузланска заједно са Катихетским одбором Р.С. и Републичким педагошким заводом даривали су све учеснике.

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 23 2012, 09:54

Представа „Радост прољећа“ у Љубињу

[You must be registered and logged in to see this image.]

Данас су љубињски малишани били даровани представом Радост прољећа. У организацији Православне црквене општине љубињске организована је представа у великој сали Светосавског дома коју су у потпуности испунили ученици прва четири разреда Основне школе Свети Сава. Такође, представи су присуствовали и малишани дјечијег вртића у Љубињу. Представа коју је извео глумац Велибор Ђорђић интерактивног је карактера и у потпуности је нашла пријем код ове мале публике који су све вријеме активно учествовали у програму. Пошто је представа имала лијеп пријем остао је договор да опет буде организована нека нова представа.

23. мај 2012.
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 23 2012, 09:55

Ljubinjski poljoprivrednici sve više uzgajaju bijeli luk

[You must be registered and logged in to see this image.]

23.05.2012. Trebinje – Sve više ljubinjskih poljoprivrednika odnedavno sadi bijeli luk. Kažu da se uzgoj ove biljke najviše isplati, jer se za kilogram može dobiti pet do šest KM.

Ovog proljeća ljubinjskim poljoprivrednicima je prodato skoro šest tona sjemena bijelog luka, a više od polovine ratara koji su prošle godine sadili crveni luk prešli su na bijeli.

Agronom Danilo Jahura objašnjava da su se Ljubinjci na ovaj potez odlučili zbog toga što se kilogram bijelog luka na kvantaškoj pijaci u Čapljini može prodati za 5 do 6 KM, dok je cijena crvenog luka ispod 50 pfeninga.

„Poljoprivrednici su bijeli luk počeli da sade prije dvije godine, kada je otkupna cijena dostizala i 18 KM po kilogramu“, veli Jahura.

I ove godine najviše Ljubinjaca ipak je zasadilo duvan čija cijena dostiže do 15 KM.

M.S.

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

[b]Bilo jednom u Hercegovini[/b]

Ďîđóęŕ by space on Mon Jun 04 2012, 10:59

JOVANOVA SVJETSKA KULA U LJUBINJU!


[You must be registered and logged in to see this image.]

Na temeljima jedne sportske škole, izrasle u sivim vremenima na prosijanom pijesku iz potoka Bukovštaka, uzdiže se jedinstvena igračka kula u našoj regiji. Njeni članovi, odbojkaši, jeli su ili jedu sportski hljeb u petnaestak država svijeta od Amerike do Japana, od Norveške do Irana, a jedan se peo i na olimpijski tron... Zdanje je zamislio i osmislio nekadašnji državni reprezentativac Jugoslavije Jovan Đurić i ovo su sve na neki način "njegova djeca", bez obzira na to što odavno nije među živima. Ovo je, uostalom, priča o njemu - i tome šta sve može veliki pojedinac u malom mjestu...

Ne bi bilo ni retka ove priče da mi neki dan do ruku ne dospje najnovija monografija novosadske Vojvodine (1946-2011), u kojoj se kao njen prvi reprezentativac ondašnje Jugoslavije, pominje Ljubinjac Jovan Đurić (1936 - 1973). Buknuše uspomene. Novinarske, i sportske - jer moja beznačajnost jedan je od ona danas svega tri živa lika sa posljednje Jovanove sportske fotografije, snimljene sedamdesetih prošlog vijeka u Ljubinju, dok smo strasno u Republičkoj ligi BiH branili crvene boje Jugometala.

Nema više meću živima ni njega, ni Bože Bobana Turanjanina, ni Gaje Krunića, ni Dragana Jankovića, ni Mirsada Kalabe...Ostala samo dva Žarka, uz ovog što vam piše, Žarko Rikalo u Trebinju, i Slobodan Turanjanin u Ljubinju... Nema odavno ni Jugometala...tek pregršt pepeljastih uspomena, razbacanih po crnobijelim fotografijama malih formata, jer je u oskudnim vremenima izrada većih formata bila neka vrsta luksuza. Baš kao što to bjehu i nove patike, pa nas je polovina, prvenstveno mlađih, igrala bosa, a tabanima nam posebno godila jedina ondašnja dvorana s parketom u sarajevskom FIS -u, dok smo na ostalim otvorenim terenima u Zenici, Foči, Banja Luci, Derventi, Brčkom, Bihaću i inim skakali po šljaci, betonu i asfaltu, kod kuće, u Ljubinju, na prosijanom i utabanom pijesku iz potoka Bukovštaka...

Izvještili smo se i u markiranju igrališta, najčešće gipsom. No ako bi ga nestalo u lokalnoj prodavnici, onda brašnom - "oštrom nulom". Nakon što bismo u subotu uveče u mjesnom bioskopu odgledali neki od filmova u crnobijeloj tehnici ili eventualno vestern u tehnikoloru, poput "Zbogom golubovi", "Skano Boa", "Rio Bravo", "Traper Keli" (koji vama, jelte, ništa ne znače!) u nedjelju bi, u 9 sati, istrčavali na teren kod zanatskog preduzeća Jugometal, čije smo ime nosili, praćeni gromkim navijanjem ostalih Ljubinjaca.

Malo ko se može pohvaliti da nas je nadigrao i bodove odnio ispod Radovinje. Bili smo ponos gradića koji je potom jedva čekao kada će, srijedom, izaći tabela u novinama i skromni izvještaji o našoj novoj pobjedi, koji će nam u očima rođaka i prijatelja, razasutih po velikim gradovima, podići ugled i značaj, jer oni su nas voljeli nekom posebnom, danas zaboravljenom ljubavlju, kojom su se onda voljeli klubovi malih, privredno potpuno beznačajnih mjesta, koji su najčešće kroz sport dospijevali pod kakav-takav reflektor javnosti. Zato smo neštedimice izgarali na onom pješčanom terenu, zato smo i na strani često imali više navijača od domaćina, zato se počelo šaputati da je Ljubinje grad odbojke, nekako smo svi Ljubinjci i kod kuće i na strani zajedno osjećali da se kroz nju gradi identitet, rekoh, našeg u ostalim smislovima prilično beznačajnog zavičaja...

Ušli smo u mitologiju svakidašnjice tadašnjih dječaka, osnovaca, koji su potpunu inicijaciju u gradiću mogli doživjeti samo kad se domognu crvenog dresa i mjesta u Jovanovom klubu.

A Jovan, Jovo - češće smo ga tako zvali, bio je za nas, mlađe saigrače, prosto, legenda! Još ranije, dok smo mu, kao mališani, u vrijeme "šezdeset i neke", kada je bio prvo pokrenuo OK Partizan, dodavali lopte s vanjske strane terena, znali smo da je završio novosadski Poljoprivredni fakultet, što nam je tad bilo nekako nevažno, ali i da je bio državni odbojkaški reprezentativac, što nam je bilo itekako važno - i izgledalo visoko, i nedostižno...

Jedne, više ne znam ni koje sezone, Partizan je ugašen, on je "fićom" odlazio do Rijeke i igrao za prvoligaški Kvarner, poslije se vratio i pokrenuo "Jugometal", u kome je, kao i u Partizanu, bio trener, kapiten, najbolji igrač - i što je najvažnije, pokazaće vrijeme, utemeljivač najtvrđe i najponosnije ljubinjske građevine - sportske građevine - čiji će potonji izdanci njenu slavu pronositi od Japana do Amerike, od Norveške do Irana.

Metaforično rečeno: svekoliko to raskošno čudo korijenje vuče iz onog pješčanog igrališta i velike ambicije jedinstvenog čovjeka, kakvog sudbina, ili pak neki puki slučaj, jednom u vijeku dodijele i ovakvim mjestima da ih uvjere do kojih visina može uzletjeti pojedinac kroz svoj rad i učinke svojih sljedbenika. I zamislite, ta kula na pijesku zasnovana u oskudnim i sivim vremenima (ali isto tako i vremenima buđenja poleta, kolektiviteta, energije i strasti) istrajaće duže od pola vijeka i donijeti gradu toliko slave i ponosa koliko onda nisu mogle izmaštati ni najsmjelije misli njegovih građana! Pojedinačno nabrajanje dometa odvelo bi nas u beskraj, ali neke ne možemo preskočiti: ko je tada mogao i zamisliti da će jednom Ljubinje biti najmanje mjesto u Evropi koje u prvoj saveznoj ligi jedne države sa 20 miliona stanovnika ima svoga predstavnika, da će imati igrača s najdužom igračkom karijerom na Balkanu - to jest Dragana Pupića koji je pune 24 godine igrao za prvi tim OK Ljubinja, da će baš sin Jove Đurića - ĐorĐe Đurić donijeti prvu olimpijsku medalju u Republiku Srpsku (nakon Olimpijade u Atlanti), da će među šest igrača novosadske Vojvodine u onom čuvenom duelu sa italijanskim Sislijem biti čak dva Ljubinjca (uz već pominjanog Đorđa Đurića i Strahinja Kozić) zbog koga će prvi i jedini put otako je izgrađen novosadski SPENS biti pretijesan da primi sve znatiželjnike koji su htjeli da vide taj meč.

Ko je, dakle, mogao još i zamisliti iz onog bosonogog sportskog djetinjstva pod Radovinjom da će neki ljubinjski dječaci jednom odbojkaški hljeb jesti u Austriji, Wemačkoj, Luksemburgu, Francuskoj, Belgiji, Norveškoj, Bjelorusiji, Grčkoj, Italiji, Libanu, Izraelu, Kataru, Iranu, Južnoj Koreji, Japanu... da će igrati u Svjetskoj odbojkaškoj ligi u dresu Srbije i Crne Gore, kao što je igrao Anđelko Dangubić? Kažete niko, ali to nije tačno...

Jedan čovjek bi to, vjerovali ili ne, mogao zamisliti - Novosađanin Branislav Bane Otić, Jovin saigrač iz mladalačkih i studentskih dana.

- Jova Đurić, Jova Brada, zvali smo ga tako zbog naglašene donje vilice, bio je čovek zastrašujuće energije. Vi u Ljubinju verovatno ne znate da je on osim odbojke igrao takozvani veliki rukomet i fudbal. Ne pamtim ko ga je angažovao, ali sećam se da bi posle višečaosvne odbojkaške utakmice ovde, u Novom Sadu, onako znojav i mokar u dresu znao uskočiti u "fiću" i pojuriti prema Gajdobri, tamo gde žive vaši zemljaci, kolonisti iz Hercegovine. Branio je za njihov fudbalski tim, često bi dres presvlačio u poslednji čas, na fudbalskom terenu, na samoj gol liniji... Čovek velike ambicije i neponovljive energije, to su mi prve asocijacije na Jovu Bradu. Nije se štedeo, i siguran sam, ovako na neviđeno, da se najviše znojio i u tom vašem ljubinjskom klubu... Nije on ovamo igrao samo za Vojvodinu, prelazio je skupa sa drugarom Urošem Ribarićem u Bački Maglić, u Jedinstvo iz Stare Pazove. U Pazovi je drugovao sa imenjakom Jovom Jankovićem, zvanim Jova Kelner, a Jankovićevog sina Dragana će, kao što i sam znaš, dovesti kasnije da igra tehničara za taj vaš ljubinjski Jugometal. Nije slučajno postao državni reprezentativac, do strži je bio takmičar, trudeći se da su svemu čim se bavi bude najbolji - pričao mi je prije nekoliko godina u svojoj kancelariji u poslovnoj zgradi NIS-a u Novom Sadu ljubazni Branislav Otić.

OtiĆ je i sam izdašno pomogao da se sačini ova obimna monografija OK Vojvodine na 280 strana. U njoj priča o našem Jovi kreće još od 1956. godine. Uz Danila Marinkovića i Uroša Ribarića, bio je najbolji su Studentskoj reprezentaciji Novog Sada koja je u maju te godine bila prva na Državnom prvenstvu, savladali su ovim redom: Skoplje 3:1, Sarajevo 3:2, Zagreb 3:1 i Beograd 3:2. Mnogo kasnije, na onim stranama u koloru, gledamo još dvojicu Ljubinjaca - Jovinog sina Đorđa i Strahinju Kozića koji su, osim što su bili državni reprezentativci, sastav Novosađana uzdigli do najviših visina u dugoj istoriji ovog kluba. Sem njih, i to je u mografiji zabilježeno, u klubu je, doduše kratko, boravio Ljubinjac Aleksandar Ćuk. Na kraju su u Vojvodinu iz Ljubinja dospjeli, i neko vrijeme igrali sinovi Jovine kćeri Glorije - Milan i Arsenije Mutapčija!!! A Vojvodina, podsjetimo one koji odbojku redovno ne prate, nije bilo ko, nego klub koji je dao bazu za najviše (svjetske) domete reprezentacija SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, Srbije...

Ništa od ovoga, nažalost, nije dočekao ni vidio Jovo Đurić. Tragično je izgubio život u saobraćajnoj nesreći kod Tarčina, 3. aprila 1973. godine. Završio je nekako nesrećno baš kao i košarkaška legenda onog doba Radivoje Korać - Žućko s kojim se lično i srdačno poznavao, a koji je takođe smrtno stradao u saobraćajnom udesu kod Semizovca u junu 1969. Potresen ovim događajem, pričao bi nam katkad Jovo na putovanjima kroz Bosnu (jer u Hercegovini i nije tada bilo nijednog odbojkaškog kluba osim našeg) o tim njihovim susretima, razgovorima, drugovanjima na masovnim (uglavnom studentskim) takmičenjima u raznim sportskim disciplinama, ali smo kao mladići koji odrastaju u provinciji s malo sumnje primali te skaske i anegdote. Ih, da je legendarni Žućko baš tako prisno ćaskao s Jovom, taman posla! Ali, zadnji krajičak ove sumnje razbio nam se sedamdesetih godina, jedne proljećne subotnje večeri, kada smo s fudbalerima ljubljanske Olimpije odsjeli u sarajevskom hotelu Central. Spazivši Jovu kako sjeda s nama za sto, naglo se iza onog drugog stola ustao čovjek i viknuvši "gde si Brada", srdačno prišao, izljubio se s njim, rukovao s nama... Zanijemili smo od iznenađenja. Bio je to čuveni Radoslav Bečejac, bivši član mitskog sastava Partizana koji je očarao našu mladost, ali i natjerao nas u gorke suze kada je na Hejselu u finalu Kupa šampiona izgubio od Reala sa 1:2... Večerao je Bečejac s nama, s Jovom prebirao neke vojvođanske uspomene, pošto je rodom iz banatskog Žitišta, a mi mlađi zbunjeno smo prebirali misli: Bože, je li moguće da, evo, sjedimo s našim idolom, čije smo sličice, iz lizala i čokoladica, kupljenih u ljubinjskoj slastičarnici "Kod Keme", do juče lijepili u albume...

Kad smo to sutra uveče ispričali vršnjacima u Ljubinju, odreda su tvrdili da lažemo, no mi smo od tada bespogovorno vjerovali svakoj Jovinoj riječi. Nikad do kraja nismo izračunali s koliko se važnih i vrijednih ljudi poznavao, kao što ni do kraja života, mi ondašnji mlađi, nikad nećemo zaboraviti kako je na nas prosto dreknuo na Pionirskom prvenstvu Jugoslavije (1972) u Zrenjaninu čim smo mu se počeli vajkati kako smo mi učesnici iz najmanjeg mjesta:

- Šta to ima veze što su oni iz Rijeke, Beograda, Kragujevca, Zrenjanina i šta ja znam koga još grada i velegrada? Ima da ih pobijedite!

I, čovječe, savladali smo ih baš tim redom, pa u gradu na Begeju postali vicešampioni SFR Jugoslavije!!! Vijest o tome objavila je i Televizija Beograd, ističući kako su najprijatnije iznenađenje "bili sjajni dečaci iz malog hercegovačkog mesta Ljubinja".

Poslije, u životu, spoznali smo koliko je u Jovinim zrenjaninskim rečenicama bilo i pouke i poruke i poduke. I da je sreća što smo ih na vrijeme čuli... Kao što je uopšte sreća što se u onim sivim godinama "malog hercegovačkog mesta" pojavio jedan takav senzacionalno snažan pojedinac koji će, što direktno, što indirektno, evo, pola vijeka mijenjati nabolje sudbine darovitih dječaka, o čemu slikovito govori i onih petanestak svjetskih zemalja u kojima su oni jeli ili jedu sportski hljeb.

Prvi je tim putem krenuo, sada već pokojni Mladen Likić, odlazeći iz Jugometala u riječki Kvarner i postajući član državne reprezentacije, a posljednji u tom dugom, predugom nizu je, barem za sad, Radoslav Rašo JanjiĆ, svršeni gimnazijalac, prvotimac OK Ljubinja, kapiten Juniorske reprezentcaije Bosne i Hercegovine - koji se, igrajući u mlađim selekcijama, za protekle četiri godine, okitio sa šest titula najboljeg igrača među vršnjacima! Posljednju je osvojio nedavno u Ljubinju (kada su juniori Ljubinja osvojili titulu prvaka Republike Srpske), a, gle čuda, nagradu mu je uručio zemljak i internacionalac Ranko Pupić, koji je takođe član, ali seniorske reprezentacije Bosne i Hercegovine.

I Rašo će poslije ovog otići, kao što je svojevremeno otišao i Ranko, kao što je onom "rijekom bez povratka" minulih decenija otekao toliki broj ljubinjskih igrača, ali gdje god dođe doći će s oreolom glasovite ljubinjske odbojkaške škole, čije je temelje još davno, na pijesku, postavio legendarni Jovo Đurić, nakon čije smrti u seniorskom klubu Ljubinjaca više niko nije obukao dres sa brojem 1, smatrajući da mu ne može biti ravan. Nije to uradio ni njegov sin Đorđe, potonji osvajač olimpijske medalje, tvrdeći da je ono što je njegov otac učinio za Ljubinje jedinstveno i nedostižno.

Kao što uostalom i jeste.

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu Jun 07 2012, 10:42

Nevrijeme oštetilo ljubinjski duvan

07.06.2012. LjubinjeNevrijeme praćeno gradom koje je ljubinjski kraj zahvatilo početkom juna nanijelo je štetu duvanarima u gornjem dijelu ljubinjskog polja. U duvaništima su primjećeni oboljeli listovi, zbog čega pojedini proizvođači razmišljaju da preoru parcele.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Viši stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Ljubinje Dragoljub Sorajić kaže da se za pomoć obratilo dvadesetak duvanara kojima je grad 01. Juna u poslijepodnevnim časovima nanio štetu na zasadima.

„Najviše štete je na područjima Grablja, Graca, Donje Ivice i dijela Krajpolja, koje ćemo na terenu procjenjivati narednih dana i obratiti se za pomoć resornom ministarstvu“, kaže Sorjaić.

On dodaje da u duvaništima ima požutjelih listova, ali da još nije utvrđeno da li je ljubinjski duvan zahvatila bolest prstenasta nekroza ili je to posljedica plamenjače koja je primjetna na velikom broju parcela.


[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed Jun 13 2012, 09:54

Парастос на Капавици


[You must be registered and logged in to see this image.]

2. јуна служен је парастос свим пострадалим на Капавичкој јами. Парастос је служио свештеник Младен Жуловић, уз саслужење ђакона Саше Којовића. Парастосу је присуствовао велики број људи, потомака оних пострадалих на јами.

На дан 8. јуна 1941. године, на Тројице, овдје су усташе убиле укупно 115 људи. У јаму је убачено 57 људи, а на Гумнима убијено 58 људи док је 51 побјегло.

Вјечан им спомен.


фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

06. јун 2012.
[You must be registered and logged in to see this link.]



space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Preventing floods in Ljubinje

Ďîđóęŕ by space on Sat Jun 30 2012, 08:03

Preventing floods in Ljubinje


LJUBINJE, Bosnia and Herzegovina - 13 June, 2012 - Flooding in the town of Ljubinje town is no longer a problem for more than 300 households, thanks to joint efforts of Ljubinje Municipality and the United Nations. People were illegally dumping their garbarge in the drainage ditch, which was prevented once the ditch was cleaned and covered over.

[You must be registered and logged in to see this link.]

"This project addresses several problems we were facing, the prevention of flooding being the most important one," said Vesko Budinčić, Mayor of Ljubinje. "In 2006 alone, flooding created [around $60,000] in damages."

The city is now able to build an access road to a new part of town with some 300 houses.

The United Nations is also working with municipalities to define their priotities related to environmental protection. The Municipality of Berkovići decided to protect its clean sources of drinking water for citizens in Trebesin, and the United Nations supported an initiative to protect and cover natural springs, together with the civil society organization Nešto više. This activity ensured that 320 households in the Berkovići area have a safe and protected water source

fotogalerija: [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sat Jun 30 2012, 08:08

Ljubinjci pobjednici Vidovdanskog turnira u fudbalu


28 Jun 2012

Na ovogodišnjem Vidovdanskom turniru u malom fudbalu u konkurenciji 7 sedam ekipa iz Hercegovine i Crne Gore, pehar i nagradu od 1.500 KM odnijela je ekipa "Bronhi" iz Ljubinja.

Ekipe koje su učestvovale su: BMD - Nevesinje, NO-Mi - Herceg Novi, AGROCENTAR - Berkovići, BRONHI - Ljubinje, MILENIJUM - Nevesinje, BERKOVIĆI - Berkovići i
KASATO - Stolac.
Nakon odigranih utakmica u finalu su razigravali Ljubinjci i Stočani. Pobjednik ovogodišnjeg Vidovdanskog turnira je ekipa Bronhi iz Ljubinja koja je savladala Kasato iz Stoca rezultatom 5:3 i osvojila pobjednički pehar i 1.500 KM , dok je dugoplasirana ekipa Kasato iz Stoca osvojila 500 KM.

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sat Jun 30 2012, 08:11

Крсна слава Храма у Влаховићима


[You must be registered and logged in to see this image.]

У четвртак 28. јуна 2012. године на Влаховићима је прослављена крсна слава у храму Светог Великомученика Лазара. Свету Литургију служио је свештеник Младен Жуловић уз саслуживање ђакона Саше Којовића. У склопу Свете Литургије обављено је и крштење Радована Љубенка. Послије Свете Литургије уприличен је скроман културно забавни програм као и трпеза љубави. Као и увијек и ове године је СПКУД Просвјета из Љубиња додијелио дипломе и награде учесницима видовданског литерарног конкурса.

Обнова храма је почела прије три године. Иако је прошле године обављено освећење храма обнова се наставља. За ову годину било је планирано да се поправе звона на цркви, и да се направи галерија у цркви што је и завршено. Такође је постављена нова капија на улазу у црквено двориште.

28. јун 2012.
фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

AMERIKANCI - NAŠE GORE LISTOVI

Ďîđóęŕ by space on Sun Jul 01 2012, 04:02

RATNIK RISTO I POSLJEDNJI KAUBOJ IZ GALVESTONA


Risto Milošević je bio član najodlikovanijeg voda američke vojske u Drugom svjetskom ratu, a Tripo Popović, kao pješadinac, učestvovao u iskrcavanju na Normandiju i bio nosilac značajnih odlikovanja. Oba su sinovi Ljubinjaca koji su doplovili u Ameriku u potrazi za boljim životom.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Risto Milošević


[You must be registered and logged in to see this image.]
Tripo Popović

Dva potomka ljubinjskih iseljenika u Ameriku, Tripo Popović i Risto Milošević, otišla su prošle jeseni sa životne scene. Da ste kojim slučajem, bez ikakvog znanja engleskog, zalutali na američki kontinent, čim biste im čuli imena, znali biste da su "naše gore listovi".
O prvom je, doduše, pisano i na srpskom jeziku (pisao je i ovaj vaš autor, i još neki - o čemu ćemo kasnije), o drugom jedino na engleskom - ali oni koji znaju taj jezik, na Internetu, sa divljenjem i interesovanjem, mogli su pročitati:
"... Roditelji Riste Miloševića su iz Hercegovine. Ristin otac Arsen Milošević došao je iz ljubinjskog sela Uboska u SAD 1912, a majka Milica Pravica bila je iz Trebinja - emigrirala je 1922. godine. Arsen i Milica vjenčali su se u crkvi Svetog Save u Los Anđelesu i brzo postali vrlo poznata porodica u Bol hejgsu, istočnom predgrađu tog grada. Risto Milošević rođen u Los Anđelesu (1923) visokoodlikovani je američki vojnik. Zatekao se u lisičijem jarku u Belgiji, u zoru 16. decembra 1944, kada je njemačka armija otpočela sa žestokom artiljerijskom pripremom, označavajući početak najveće bitke u Drugom svjetskom ratu na Zapadnom frontu, bitke za Bulg!

Milošević je sa još 17 članova izviđačke patrole bio na redovnom zadatku: osmatrali su i prikupljali podatke o kretanju njemačkih trupa. Kad je bitka kod Bulga otpočela, zatekli su se na prvoj liniji fronta kod mjestanceta Lanzaret. Prihvatili su borbu. Tih 18 ljudi borilo se 18 sati. U toj borbi pogiulo je više od 500 njemačkih vojnika - stradali su većinom od metaka vojnika Riste Miloševića i narednika Vilijama Slejpa. Pripadnici izviđačke patrole su se herojski borili, premda nisu imali šansi za pobjedu... Poslije su zarobljeni, i u njemačkom zarobljeništvu proveli 136 dana, dok ih nisu oslobodili vojnici generala Džordža Patona!

Nekoliko decenija kasnije, vod kome su pripadali dobio je zasluženo priznanja: postao je najodlikovaniji vod američke vojske u Drugom svjetskom ratu!!!
Risto Milošević, uz još tri člana rečenog voda, bio je predložen za Medalju časti, najviše nacionalno odlikovanje, ali komisija je odbila taj prijedlog.
Međutim, 1980. godine, primili su Milošević, Lajl Buk, Vilijam Džejms i Vilijam Slejp drugo po značaju američko ratno odlikovanje: ratni Krst za primjernu službu!
Risto Milošević sahranjen je 12. novembra 2011. godine, u 11 časova, na srpskom groblju u istočnom Los Anđelesu. Poživio je 88 godina, a kao ožalošćeni potpisani su supruga Meri, sin Mark, kćerka Suzan Vesele, šestoro unučadi i sedmoro praunučadi, te dodatak da je nadživio kćerku Kerol.

U osmrtnci, iz koje smo preuzeli prethodne podatke njegove biografije, napominje se da bi na dan sahrane, umjesto cvijeća, priloge trebalo darovati crkvi.
Oni koji se više zanimaju za najdramatičnije Ristine ratne avanture, mogu ih gledati na popularnom američkom TV kanalu "Histori", uz Ristino autentično objašnjavanje. A prije toga ćemo ih podsjetiti na retke američkog publiciste Džeralda Astora, koji kroz svjedočenje jednog Ristinog saborca ovog kršnog Hercegovca opisuje kao vrlog druga, vjernog, jednog od najmlađih u vodu, uz opasku i da je "bilo nešto divlje u njemu"... ne poričući mu ni jednog trena izuzetnu srčanost i odvažnost. U nezaboravna sjećanja ovog neustrašivog ratnika spadala su i dva mirnodopska dana: onaj kada ga je tri i po decenije poslije borbi kod Lanzareta (zajedno sa ostalim preživjelim članovima izviđačke patrole) u Bijeloj kući primio predsjednik SAD Džimi Karter i uručio mu ratni Krst kao i kada je, 2005. godine, sa američkim ratnim veteranima posjetio Belgiju i Ardene - i sreo sredovječnu ženu iz Lanzareta koja ga je prepoznala i oslovila po imenu, pamteći ga iz onih ratnih mjeseci, kao djevojčica, pošto je Milošević sa još nekoliko američkih izviđača, jedno vrijeme boravio u kući njenog oca!!! Bez obzira na razlike u mentalitetu, bez ozbira na to što su sa dva različita kontinenta i sa dva posve različita životna iskustva, ni ona ni on suze nisu mogli zadržati!
Staračke godine naš junak proveo je spokojno, često i rado igrajući golf, okružen pažnjom unučadi i praunučadi... Pomen za upokojenje služio mu je sveštenik Nikola čeko.
U ljubinjskom selu Ubosku, zavičaju Ristinog oca Arsena, danas više nema nijednog Miloševića. Svi su se raselili ili pomrli, tako da se ni ovoj priči, koja o Ristinim podvizima stiže tek sad u Stari kraj, niko od rođaka neće moći razveseliti...
Godinu manje od Riste živio je Tripo Popović - rođen 13. februara 1924. u Galvestonu, čiji je otac bio rodom iz ljubinjskog Bjeloševg Dola. što se tiče nas s ove strane Atlantika, prvi nam ga je opisao nekadašnji dopisnik beogradske "Borbe" iz SAD Bogdan Dečermić u briljantnoj reportaži "Tripo iz Galvestona".
Galveston je, podsjeća nas u njoj Dečermić, za američke prilike gradić sa šezdesetak hiljada žitelja na istoimenom ostrvu u Meksičkom zalivu, pedesetak milja jugoistočno od Hjustona, u Teksasu. Ako je nekad bio poznat kao sjedište pirata, glavni stan @ana Latifa, što lokalni propagandisti obilato eksploatišu, danas je omiljeno ljetovalište Teksašana, a ima ih koji dolaze iz sunčane Kalifornije, zbog ribolova i skijanja na krotkijem moru od Tihog okeana.

"Možda smo se sa Popovićima iz Glvestona upoznali slučajno, ali sa Tripom Popovićem veoma namerno. čim smo se trajektom prebacili na ostrvo, zapravo ne znajući nijedno ime, nijednu adresu, drugim rečima ne poznavajući nikoga i bez bilo kakve preporuke, dohvatili smo prvi imenik u potrazi za našim tipičnim jugoslovenskim prezimenima. Popovića u imeniku ima desetak... ali mi izabrasmo Tripa, ne znamo zašto, možda baš zato što se zove Tripo, arhaično narodno ime. I nismo se prevarili...", konstatuje novinar, opisujući ljubaznog domaćina koji se tada bližio šezdesetoj godini i koji je naprosto gostoljubivošću, karakterom i željom da posjeti ljubinjski kraj - rodni kraj svog oca Danila Popovića - toliko oduševio Dečermića, primivši ga u svoju kuću, u svoju porodicu, da će on poslije trenutak rastanka sa Tripom Popovićem opisati kao najpotresniji u cjelokupnoj američkoj dopisničkoj karijeri.

Usput će dodati da Popovići sa tog ostrva govore jednom vrstom hercegovačkog i crnogorskog govora kakav se govorio u kraju njihovih roditelja prije stotinjak godina.
"Kako bi bilo lepo da Tripo, jedan skromni Tripo, običniji od svih koji k nama dolaze, dođe u Ljubinje, kad to tako postojano želi, kad to iskono leži na dnu njegovog srca", zaključio je tada "Borbin" novinar svoju dugu priču o njemu.
A u kroki - biografiji, kakve se obično ispisuju prije sahrane u Americi, čitamo:
"Tripo je pamtio dugo i volio da priča stare priče. Do kraja života bio je stanovnik Galvestona i jedan od posljednjih kauboja sa ostrva. Bio je i posljednji živi u porodici od tri brata i jedne sestre.
U Drugom svjetskom ratu, kao pješadinac, služio je domovini. Iskrcao se na plažu Omaha u junu 1944 - za vrijeme iskrcavanja u Normandiji - u okviru Operacije Overlord, najveće pomorske invazije u istoriji ratovanja. Poslije je odlikovan Purpurnim srcem. Iz Normandije je krenuo u Englesku, a malo zatim za Bastons... Po okončanju Drugog svjetskog rata vratio se u Galveston i otpočeo profesionalnu boksersku karijeru, koja je prekinuta zbog jedne povrede zadobijene još tokom ratnih operacija.
Sa bratom je držao uspješan restoran s roštiljem u 23. ulici, a poslije se zaposlio kao vozač u Galveston - gradu (u galvestonskoj gradskoj upravi). Vozio je više od 40 godina, sve do sredine devedesdetih prošlog vijeka.

Tripo Popović ili \edo, kako ga zvahu unuci, pamtio je sve i pričao svima njihove porodične priče. Vaše je bilo da mu kažete odakle ste, i Tripo bi nastavljao da priča. Svakog jutra ste ga mogli vidjeti u Rendal kafe klubu sa prijateljima, a srijedom bi svraćao u šerif dipatrment klub.
Tripo je volio i viceve, životni kredo mu je bio: ako se ne smiješ, ne vrijedi ti ni živjeti!
Nadživio je roditelje Danila i Spasiju Popović, suprugu Dolores Popović, svoju sestru Sofiju Milošević i svoja tri brata: Sema, Boba i Branka Popovića, kao i zeta Xona Mek Aldoneja. A Tripu su nadživjeli šon Popović i njegova supruga Kiti, te Tripina kćerka Stefani Bel i njen muž Henri i kćerka Sintija Mek Aldonej.
Smisao života bila su mu unučad Sabina i Heli Popović, Džeremi i Seri Bel i Lindon Parsons.

Sahranjen je u ponedjeljak, 26. septembra 2011. na pravoslavnom groblju kod crkve Svetog Konstantina i Jelene. Kovčeg su nosili: Sem Popović, Mimo Milošević, Stiv Popović, Mark Popović, Dejvid Popović i Džoni Kovačević.
Umjesto cvijeća dati su prilozi za crkvu Svetog Konstantina i Jelene.
Sve je bilo, dakle, onako kako je Tripo mogao i zamišljati sopstvenu sahranu... Samo...
...Samo jedna želja mu je, nažalost, ostala zauvijek neispunjena, uprkos žarkoj želji - nikad nije vidio Ljubinje, stari kraj svoga oca Danila... Kraj koji je bio iskonski zavolio na osnovu očevih (imigrantskih) gotovo magičnih priča, dok je kao dječak odrastao na drugom i drugačijem kraju svijeta - na ostrvu u Meksičkom zalivu... I zbog kojih mu ono sopstveno i jedinstveno ime koje je nosio na tom ostrvu nikad nije bilo teško.

PIŠE - ŽARKO JAJNIĆ
[You must be registered and logged in to see this link.]


space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

U POSJETI LJUBINJSKOM SELU UBOSKO

Ďîđóęŕ by space on Tue Sep 25 2012, 09:22

OPTIMIZAM NA VODI NIČE!

Mještani ovog sela uzgajaju najbolju crvenu papriku "ajvarušu" u Hercegovini, farmeri su, takođe, u regiji čuveni po odličnom siru iz mijeha... Još u rimsko doba ovuda je prolazio put od Ljubomira do Metkovića i Ubosko je uopšte puno "istorije", ali sve mu to ne bi pomoglo, da ga kao i većinu drugih na hercegovačkom jugu, ne skrcka zub vremena - da seljani nisu doveli vodovod sa Orlja, pa razveli sistem za natapawe polja kap po kap. život je od tada krenuo uzlaznom linijom...

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bujni papričnjak - Lazar Ćuk

Hodeći ljubinjskim selom Uboskom, što iz rodbinskih, što iz reporterskih razloga, uviđam kako se ono, za razliku od većine južnohercegovačkih sela, posljednje decenije ubrzano mijenja, osavremenjuje.

Samo... Samo seljakovo lice ostaje isto... Isto onakvo kako ga je davno opisao Ivo Andrić: "Seljakovo lice isparaju i rastoče rad i briga oko zemlje, sunce i kiša, vetar i sneg. Stezanje zuba i grč napora koji se stalno ponavljaju, žmirkanje i treptanje kojim se oči i lični mišići brane od nemilosrdne jare, od mraza i vejavice, izbrazdaju to lice u svim pravcima i daju mu boju mrke i zarudele zemlje nad koju se tako često naginje. Bojazan od zamke ili iznenađenja, napor da pogodi tuđe misli i planove a da ne oda pre vremena svoje, sve to udari pečat na to lice. I pre nego što seljak navrši četrdesetu godinu, ono je već modelirano i završeno. Koža tvrda i mrka. Mišići se ocrtavaju vidljivo. Jabučica iskočila, vrat zboran i proširen. Oči ne gledaju, kao u mladosti, sa potpunim paralelizmom, nego svako ide malko svojim putem. Sve je izrađeno i odvojeno jedno od drugog, a iznad svega leži ravnoteža i mir zrelih godina."

I ovdje je to, dakle, počesto tako - iznad nevelikog kraškog Ubalačkog polja, sa čije sjeverne i sjeveroistočne strane se pru`a niz kuća Banđura, Bogdanovića, žarkovića, Komada, Đoga, Janjića, Mičeta, Bukvića, ćukova, Miloševića, Medana i Škorića, i gdje nikad niko još otkad tu dubi turska kula (danas Komadova kula), jedan od najstarijih građevinskih objekata u Hercegovini, na strančevo pitanje "kako vam je", nije odgovorio "dobro nam je".

Ne čudi se tome, sinak, tješio bi me u ovakvim prilikama nekadašnji Tanjugov dopisnik iz Budimpešte Miloš ćorović (i sam s ljubinjskim korijenima), ni u prostranoj mađarskoj ravnici nećeš sresti zadovoljnog seljaka, ako ništa drugo reći će ti da ga je luk pred kućom izdao ove sezone!

Seljak, naročito ovaj južni, kraški, živi u svojevrsnom vidu "depresivnog optimizma". Skrušeno ti tvrdi da mu je pakleno, da se ničem ne nada, a ti, opet, zaključuješ da ispod te, često vrlo argumentovane tugovanke, u njemu, ispod onih riječi, u dubini, u podsvijesti, bije nejasan, jedva spoznatljivi damar optimizma, koji mu šapatom poručuje: žilav si, preživjećeš, i predak ti je ovakva iskušenja preživljavao! Tu drugu, samozatajnu stranu sopstvene ličnosti, seljak nikom ne otkriva, a baš mu ona pomaže da prebrodi sve to - na šta se razložno i javno žali i pritužuje, pa da na kraju, kad ostane sam sa sobom, uhvati onaj "mir i ravnotežu zrelih godina"!

[You must be registered and logged in to see this image.]
Sa farme Dragoljuba Bukvića

Ovu ravnotežu u Ubosku, na dvanaestom kilometru od Ljubinja, učvrstilo je priključivanje sela, na Orlju, na vodovod Vrelo Bregave – Ljubinje, otkad je voda s dobrim pritiskom zašištala kroz slavine. Do tad posustali suvi kraj, počeo je da sanja osavremenjeni san davnih “hidrauličnih civilizacija” – koje su nicale i uzdizale se kraj rijeka, otkrivajući da je voda u ljudskim životima oduvijek bila pogonsko gorivo. Ozidane su nove štale za po desetak-petnaest krava, svaka kuća može da ima kupatilo, razveden sistem za navodnjavanje polja kap po kap, podignuta zgrada mjesne zajednice, asfaltirano igralište za male sportove, pa put sa dna navrh sela... Te su i selo i polje, s površinom od 5,5 kvadratnih kilometara, unekoliko izmijenili lik. Da ne pretjeramo s optimizmom valja reći da su ubalački čobani svojevremeno čuvali 15.000 ovaca i koza, sada je taj fond desetkovan, pa se smatra da familije Bukvića, Mičeta i Janjića, Đoga, Banđura i Škorića imaju skupa jedva 1.500 grla. Međutim, povećao se broj krava, uveden je farmerski uzgoj, obnovljeni su stari, a zasađeni i novi vinogradi, dok je duvan, kao tradicionalna kultura, sve češće i više, iz sezone u sezonu, ustupao mjesto paprici sorte "slonovo uho".

Da bi zadržao dašak minulih vremena, Neđo Bukvić je uz kuću, u kojoj ima i vinariju, kompletirao i pravu malu etno - kuću od onog šta su Ubalaštani nekad upotrebrabljavali u životu, a što su nove tehnologije i stilovi života bili prvo pomjerili do kamenih izbi, a onda i potpunog zaborava... Ponosan je Neđo na rodno selo i već prvom prilikom kad nam je pokazao etno-kuću, pitao nas je znamo li šta znači "ono", pokazavši na zamašna brdska područja sa prilično gustom i neugodnom dračom, pa je, ne sačekavši ni prvi odgovor kazao: osim što nervira putnike i stoku, drača vam u Hercegovini pokazuje da ste u području s blagom klimom, jer u Hercegovini gdje nema drače, nema ni prave pitomine:

- Gledajte, uostalom, sami - pokazuje. - Ovdje uspijeva smokva, pitomi šipak, trešnja, zanovijet, košćela... voće i bilje što je u najtješnjoj vezi s jugom. Nekad ranije su se poljem pružali vinogradi puni slatkog sitnog plavca i žilavke, dok ih nije pokosila peronospora... Evo, sad opet, navodnjavanje polja omogućilo obnovu vinograda i vinogradarstva. Nadaleko smo poznati po izuzetnoj pčelinjoj paši. Zimi u selu nikad nije umrlo nijedno pčelinje društvo, u proljeće ovdje svoje košnice doseljavaju i pčelari iz zapadne Hercegovine, ne samo zbog zanovijeti i žalfije već i brojnog ostalog aromatičnog i ljekovitog kraškog bilja. Pčelarstvo je generacijama omiljeno u velikoj većini kuća, a ponajbolji pčelar nam je Miloslav Bukvić. Imajući navedeno na umu, logično je što razmišljamo da u selu napravimo pijacu i odredimo pijačni dan, da nama dolaze trgovci, ne da mi tražimo kome ćemo prodati sir, stoku, med i druge poljoprivredne proizvode!

Optimizam je to, istaći ćemo ponovo, koji je nikao na vodi! Koliko će se realno ostvariti, otkriće buduće vrijeme, koje je ionako otkrivač brojnih tajni.

Svi preci današnjih Ubalaštana, sem Banđura, doselili su iz južnijeg sela Hrasna. Zatekli su oko polja četiri nekropole pune stećaka jedinstvene ljepote – nedvojben dokaz da je tu i u srednjem vijeku bujao život.

- Ni danas nema nijedne bolje knjige o stećcima u Bosni i Hercegovini, bez slike nekog stećka iz Uboska – isppričao mi je svojevremeno 91-godišnji (danas pokojni) Rajko ćuk, u to doba najstariji muškarac u selu i najstariji lovac u vaskolikoj Hercegovini. – Šezdesetih godina prošlog vijeka lično sam vodio jednog profesora iz Sarajeva, čini mi se, prezivao se Kućan. Sa njegovom ekipom išli smo od nekropole do nekropole. Profesor je kod mene konačio, a bio sam s njim i kad je unutar ostataka nekadašnje crkvene zgrade našao ploču na kojoj je starobosanskom ćirilicom ispisano: “Ase leži Dabiživ Radovanović, čoče tako da si blag”... Bješe ushićen. Gle, kako stara, a lijepa poruka iz srednjeg vijeka, govorio je... Rekao mi je još da je mnogo, mnogo prije onog Dabiživa, Uboskom prolazio stari rimski drum od Ljubomira do Narone (današnjeg Metkovića), da ti kojekakvi kameni ostaci svjedoče o životu ovdje i prije dvije hiljade godina!

Jedan od tih starih, rimskih miljokaza, otkopaće slučajno rovokopačem Draženko Banđur, prilikom gradnje sistema za navodnjavanje u polju, te tako potkrijepiti one profesorove riječi.

U tom dugom vremenskom periodu, od Rimljana do naših dana, smjenjivali su se usponi i krize, uzleti i padovi, poleti i zastoji... i život je u ovom kraju, s oblikom ubla, po čemu se selo i zove Ubosko, otkrivao da ništa nije vječno, jednom i zauvijek dato, već da sve teče i sve se mijenja, kao što sada teče i ona voda s Orlja, s kojom je štošta u selu poteklo nabolje, što Ubosko čini jednim od rjeđih hercegovačkih sela u kome mještani, barem oni srednjih godina, vide perspektivu. Vide je, recimo, farmeri - uzgajivači krava: Dragoljub i Milorad Bukvić, Radenko Janjić, Miloslav Đogo, Radenko Banđur, od kojih se neko opredijelio za prodaju sira iz mijeha (po desetak i više maraka za kilogram) neko za prodaju teladi - za prosječno tele uzme se 1.100 maraka! Njihove nove štale, sa pratećom opremom i mehanizacijom, dale su selu nekako nov i svečaniji izgled, kao što su, od prije pet godina, dolje polju nov izgled dali papričnjaci, a ubalački povrtlari poput Lazara ćuka, Ristana i Dragana Bukvića, Momčila Mičete, Bore, Miloslava i Vule Đoge, Siniše i Ristana Medana, postali su, sudeći po potražnji za njihovom robom na čapljinskoj pijaci na veliko, najcjenjeniji paprikari Hercegovine! Možda zato što radimo na kvalitetnoj, još neiscrpljenoj zemlji, možda zbog ugodne klime, tek njihova "debelozidna" crvena paprika sorte "slonovo uho" posebna je na toj velikoj kvantaškoj pijaci.

Zašto kažete "debelozidna"? - pitamo. Zato, odgovaraju, što su joj strane debele, sočne, odlične za ajvar, kiselenje i svaku drugu upotrebu! Ne treba da je vozimo nigdje drugdje nego do ^apljine, sve se tu proda, najčešće kupcima iz Banjaluke i Sarajeva! Oni što imaju malo "tanju" papriku od naše voze je, katkad sami, do drugih manjih pijaca...do Foče, Sokoca, mi smo barem toga pošteđeni, objašnjavaju nam Ristan Bukvić i Lazar ćuk, dok Ristan pakuje prvu ovogodišnju berbu za pijacu, a Lazar se sprema da nam pokaže imanje, koje je, gle čuda, nalik modrozelenom jezeru u donjem dijelu Ubalačkog polja, dok je sve livade oko njega žarki avgust ispio, utisnuvši im onu žućkastobijelu boju najsušnijeg ljeta u posljednjoj deceniji.

Sistem kap po kap u bujnom papričnjaku odlično funkcioniše, plodovi su kao i minulih ljeta, krupni, zdravi, jedri, list na biljkama povelik, gust, pa ni na temperaturama koje se penju iznad 30 stepena Celzijusa, plod neće nagorjeti. Ali, s druge strane, kaže Vule Đogo, koji brine o vodovodu i sistemu za navodnjavanje, ove modrozelene oaze nije lako čuvati, jer oko njih je žeđ, gotovo biblijskih proporcija:

- Ne možete ni zamisliti šta sve navaljuje na plastične cijevi kad u njima čuje šum vode: lisice, zečevi, kune, vrane, vrapci i druge sitnije ptice, do najsitnijih bubica i insekata! U svemu tome je skoro sasvim umro prirodni strah, pa bezglavo juri, grize i kljuje cijevi, koje potom svakodnevno obljepljujem trakama, krpim, popravljam, dopisujući dodatne i neplanirane troškove. Nikakva plašila, ni buka, ne pomažu, jer se, eto, i taj životinjski svijet bori s nama da preživi. Ne dođe li do spasonosnih kapi, crknuće od žeđi, a nama, ponavljam, samo rashodi rastu. Do prve velike kiše ništa se od te slike neće promijeniti!

U brdima oko ublastog kraja, sa sparušenom travom i požutjelom makijom, opasnost predstavljaju zmije - poskok i šarka. Neoprezan korak može biti fatalan. Miloslav Bukvić (76), proljetos je napravio baš takav korak, ali mu se sreća po drugi put u životu nasmiješila:

- Čuvajući ovce, prelazio sam preko klanca, kad osjetih ugriz ispod članka desne noge, bol nije bio puno jači od onog kad te ujede osa, ali sam se stresao od muke, spazivši poskoka kako se udaljava. Pokušao sam da ga ubijem, ali mi umače u zanovijet, pa u suhozidinu... Brzo su me sjeli u automobil odvezli do Doma zdravlja u Ljubinju, doktorica Branka Kozić me pregledala, dobio sam antiviperin, sutradan je oko mjesta ugriza bilo još malo modrine, pa je i to prošlo... Prvi put me je ugrizao, isto poskok, negdje šezdeset i neke prošlog vijeka, i to usred sela, kod Janjića kuća. Samo onaj za lijevu nogu, isto ispod članka...I isto sam ovako, što se kaže, relativno dobro prošao...

...Doktorica Branka mi reče: Miloslave, biće u redu, samo kad ideš za ovcama obuj kakve čizme ili barem debele vunene čarape... A đe ćeš, brate rođeni, po ovakvoj vrućini, kad oči hoće da ti iskoče od žege, još vunene čarape na noge? Da ću morati bolje gledati kud stajem, moraću... Jasno mi je da mi treći put sreća ne mora biti naklonjena! Ali šta ćeš, na selu moraš da radiš. Iako je rizika puno - i sa zemlje i sa neba!

Gledamo ispod Miloslavove kuće dolje na polje... U kraškom ublu vrelo je kao u kotlu, odozgo, s pepeljastoplavog neba sunce žeže nemilice, dolje u polju teški mir nad modrozelenim papričnjacima, za čije strukove, ravnomjerno, a odavde nevidljivo, kaplje voda - kap po kap - i nadjačava tu nebesku vatru, donoseći novu nadu selu...

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Послије 60 година, у Љубињу нема откупа дуван

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 13 2012, 08:30

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Atom on Wed Jan 02 2013, 05:04

SVE BOLJI USLOVI ZA ZIVOT U LJUBINJU
Ljubinjska opstina spada u red najnerazvijenih krajeva u nasoj Republici ,ali to nece vjecito trajati.Iznalaze se razne mogucnosti da se u dogledno vrijeme i na ovom podrucju stvore bolji uslovi za zivot.Medjutim ,program razvoja neposredno je vezan za izgradnju dva osnovna objekta ,a to je vodovod Vrelo Bregave- Ljubinje u duzini od 16km i dalekovod Stolac- Ljubinje sa trafo-stanicama 35/10kv u Ljubinju.
Za izgradnju dalekovoda i trafo-stanice ciji je investitor Elektro Hercegovina iz Mostara vec se vrse pripreme.Investiciona sredstva u iznosu od 6,5 miliona dinara obezbijedjena su iz Fonda za razvoj nedovoljno razvijenih krajeva,te ucesce preduzeca Elektro Hercegovina i Sokola iz Mostara
Izgradnja ovih objekata treba da pocne u decembru a radovi,prema predvidjanju, da budu zavrseni u prvom polugodistu 1973.godine.
U tom roku,kako se ocekuje,bice dovrsena i fabrika pomocnih transportnih sredstava u Ljubinju koji gradi mostarski Soko.
Izgradnjom novih energetskih objekata omogucice se nesmetano snadbijevanje elektricnom energijom i drugih objekata cija je gradnja u toku ,a to predstavlja i solidnu bazu za dalju elektrifikaciju sela.
Izgleda da ce Ljubinje ,najzad rjesiti i pitanje vodovoda.Investiciono-tehnicka dokumentacija je gotova i ,ukoliko sredstva budu na vrijeme obezbjedjena ,radovi bi trebali da pocnu prvih mjeseci 1973.godine.Vrijednost radova na izgradnji ovog objekta prema predracunu je oko 10 miliona dinara.

Sloboda br48-49,Mostar 29.novembar 1972,str 15.

Atom
Tek stigao
Tek stigao

Broj poruka : 7
Points : 10
Datum upisa : 06.02.2011

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Bivši direktor tvrdi da je zatekao, a ne napravio dugovanja

Ďîđóęŕ by space on Wed Feb 13 2013, 10:17

Bivši direktor tvrdi da je zatekao, a ne napravio dugovanja

TREBINJE - Bivši direktor Doma zdravlja Ljubinje Gojko Lečić demantovao je danas tvrdnje da je tokom dvoipogodišnjeg mandata napravio dug od 319.000 KM, navodeći da je njegovim odlaskom sa funkcije ostao samo dug za jedan doprinos od 15.000 KM.

Lečić je istakao i da su netačne tvrdnje da nije imao ugovor o radu, navodeći da je Ugovor potpisao sa Upravnim odborom Doma zdravlja i da je u toku 60 dana Upravni odbor Skupštini opštine Ljubinje predložio da se raspiše konkurs za izbor direktora, što nije provedeno.
Predsjednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Republike Srpske Milenko Granulić rekao je danas u Trebinju da je prethodni direktor ljubinjskog Doma zdravlja od dobre zdravstvene ustanove napravio gubitaša, te da je za dvije i po godine napravio dug od 319.000 KM.
Granulić je rekao i da je bivši direktor u to vrijeme bio samo vršilac dužnosti i da nije imao ugovor o radu.
"Kada sam 9. avgusta 2010. godine došao na funkciju direktora zatekao sam dug od 119.000 KM - pozajmica Vlade Republike Srpske za zaostale plate zaposlenim radnicima koja je data na četiri godine prije mog dolaska", naveo je Lečić i dodao da je njegov prethodnik potpisao kupovinu vozila hitne pomoći koje je sa kamatama koštalo 130.000 KM.
Lečić je istakao da je zatekao i 37.000 KM duga za električnu energiju, te da je za dvije godine i četiri mjeseca otplatio zaostala dugovanja od 105.000 KM.
Što se tiče dugovanja u toku mandata, on kaže da se, nakon što je Ministarstvo zdravlja Republike Srpske svim domovima zdravlja odobrilo da se zaduže kod Komercijalne banke, ljubinjski Dom zdravlja kod Folks banke zadužio 60.000 KM, što je 10 odsto od budžeta ove zdravstvene ustanove.
"Sredstva smo utrošili za nabavku lijekova i druge potrebe ove zdravstvene ustanove", naveo je Lečić.
On je rekao i da je u vrijeme dok je bio direktor riješio mnoge nagomilane probleme, te da je preko Ministarstva zdravlja uspio da ovoj zdravstvenoj ustanovi obezbijedi ultrazvuk i hemijski analajzer ukupne vrijednosti 100.000 KM.
Lečić je rekao da je jedan od razloga lošeg stanja u Domu zdravlja što opštinska vlast oglušila o zakonsku obavezu da se četiri odsto godišnjeg opštinskog budžeta izdvaja za ovu ustanovu.
"Revizija poslovanja u Domu zdravlja će pokazati ko je bio u pravu", rekao je Lečić, dodajući da bi ona trebalo da bude urađena za posljedih 10 godina.


SRNA - 13.02.2013 19:35
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Bosanski jezik nema lingvističku osnovu

Ďîđóęŕ by space on Fri Feb 22 2013, 07:30

Brborić: Bosanski jezik nema lingvističku osnovu



BEOGRAD - Odluku o uvođenju bosanskog jezika u pojedine škole u četiri opštine u raškoj oblasti donijele su srpske vlasti, što u kulturnom i obrazovnom smislu može imati nesagledive posljedice, izjavio je Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Veljko Brborić

Brborić ističe da je riječ o ishitrenoj i nepromišljenoj odluci od koje u lingvističkom i kulturnom smislu niko neće imati koristi.
"Termin 'bosanski jezik' sa stanovišta srpske lingvistike je neupotrebljiv. To je zaista neka vrsta kulturne štete čije rezultate ćemo tek znati u godinama koje su pred nama", kaže Brborić.
Prema njegovim riječima, u lingvističkom smislu riječ je o jednom jeziku, ali struku o tome niko nije pitao.
Iako odluku o uvođenju bosanskog jezika u pojedine škole u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju niko nije vidio, Brborić navodi da je sasvim sigurno da iza toga stoji saglasnost prosvjetnih vlasti u Srbiji.
"Imam utisak da je to urađeno pod političkim pritiskom ali u ovom trenutku ne znam odakle taj pritisak dolazi. I to će se saznati, veoma skoro", istakao je Brborić.
Svjetski Dan maternjeg jezika Srbija je, smatra Brborić, odlučila da obilježi uvođenjem nepostojećeg jezika u dijelovima četiri grada.
To, kako je rekao, podrazumijeva promjenu nastavnog plana i programa koja se može vršiti samo na početku ili prije početka školske godine.
On navodi da će bosanski jezik vjerovatno predavati oni koji su na Filološkom fakultetu završili srpski jezik ili oni koji od danas budu učili taj novi jezik.
Pozivanje Bošnjaka iz raške oblasti na evropska prava nacionalnih manjina kada traže uvođenje bosanskog jezika u škole, Brborić smatra izgovorom.
"To je manipulisanje jezikom, zloupotreba jezika, političke odluke koje nemaju lingvističku podršku", istakao je Brborić.
Razlika između srpskog i hrvatskog, srpskog i crnogorskog, srpskog i bošnjačkog na nivou jezičke strukture, prema mišljenju Brborića, ne postoji. Kod svih je, kako pojašnjava, zadržan Vukov model, ali je promijenjena "etiketa".
"Ovde je shvaćeno da je jezik značajno obeležje nacionalnog identiteta. To nije tačno! Ima ogroman broj država u Evropi i svetu koje nemaju nacionalni jezik, pa im to ne smeta", navodi Brborić.

SRNA - 21.02.2013
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

NAJPOZNATIJE GOLUBARSKO MJESTO U ISTOČNOJ HERCEGOVINI

Ďîđóęŕ by space on Fri Jun 28 2013, 23:46

LJUBINJE NAJPOZNATIJE GOLUBARSKO MJESTO U ISTOČNOJ HERCEGOVINI

KAD VISOKOLETAČI UZLETE

Sve je počelo dječačkom znatiželjom Milorada Krunića prema susjedovim golubovima, nastavilo poruxbinom prvog para iz Novog Sada, da bi se danas golubarstvo u Ljubinju razvilo kao ni u jednom drugom istočnohercegovačkom kraju. Na nebu iznad grada najviše je srpskih i budimpeštanskih visokoletača. Ovo je priča o tome kako se došlo do njih

[You must be registered and logged in to see this image.]
Milorad Krunić sa srpskim visokoletačem

Obično počinje ovako: dobiješ na poklon par golubova, napraviš mali kavez... Sljedeća tri - četiri ljeta proširuješ kavez, broj se povećava, rastu i tvoje želje - želiš da ih vidiš više u vazduhu, više u kavezu... I tu je prvi veliki problem koji moraš razriješiti s roditeljima, jer mogu ti kazati "smiči to, crni kukavče, ta možeš svinju uhraniti, zar ne vidiš koliko troše, a ništa ne doprinose?!"

Miloradu Kruniću (32), aktuelnom treneru Odbojkaškog kluba "Ljubinje" ovako nisu rekli, pa on sada kaže:
- Ja sam najpoznatiji golubar u Ljubinju, a Ljubinje je najpoznatije golubarsko mjesto u istočnoj Hercegovini! U Bileći i Gacku, recimo, golubara uopšte nema.
I u mom slučaju, nastavlja, počelo je kao i kod toliko drugih.  Sjećam se tačno prvog kaveza, i sad kad pomislim, čini mi se da bi, prema mojim sadašnjim saznanjima, bio mali i za jednog goluba. U ono vrijeme, negdje 1988, roditelji su mi bili zaposleni, pa me je izjutra čuvala baba. S njom sam prelazio i kod komšija, pa sam tamo vidio prve golubove kod Wege Lučića i Vase Mitrinovića, njih dva su već tada bili momci. Jedan od njih mi je i naručio prvi par od nekog čovjeka,  Ljubomira Dozeta,  iz Novog Sada. Taj čovjek, taj Dozet je u beogradskom listu "Zov" nudio golubove preko oglasa...

Ja sam poslije, kad sam otišao u Novi Sad, u srednju Saobraćajnu školu, njega upoznao... Bože, kao dječak stalno sam maštao: da mi je da budem Ljubomir! Koju god vrstu poželiš, on  ti je pošalje poštom. Naručiš u ponedjeljak, dođu ti u petak. Tako, da ne ostanu vikendom u pošti... Vazda sam, kažem,  maštao da budem Ljubomir, misleći da on ima sve vrste golubova...
A kad sam mu poslije našao ulicu, Turgenjeva 7, u Novom Sadu, vidio sam da Ljubomir živi u stambenoj zgradi! Pa, gdje je golubarnik?... I onda sam saznao da Ljubomir ima mali golubarnik na selu i ide nedjeljom na novosadsku golubarsku pijacu (Temerinsku pijacu). Sve poruxbine što mu dođy, on u nedjelju kupi na toj pijaci. Znači, on uopšte nije imao puno golubova... A  slao ih po cijeloj ondašnjoj Jugoslaviji, od Ljubljane do Skoplja, shvatio da je u tome dobar posao. A ja sam, gle čuda, pet godina živio u zabludi da Ljubomir ima barem hiljadu golubova, jer ti pošalje sve što poželiš: hoću pismonoše sa bijelom glavom i bijelim krilima, eto ih poštom... Ma, što zamisliš, on ispuni...Od njega su nam u Ljubinje do 1991. godine stizali golubovi...E, onda u ratu je bila kriza. Te rase što smo imali izmiješale su se: pismonoše su se parile sa srpskim visokoletačima, srpski sa tiplerima... Ti su golubovi imali miješane karateristike, pa nisu bili, razumije se, kvalitetni... Kad sam poslije otišao u Novi Sad, golubove sam dao Mići Bodirogi, on ih  neko vrijeme držao pa smaknuo... Smaknuo svoje Dalibor Turanjanin, Japu Novokmeta posao odveo van Ljubinja i njegov golubarnik se ugasio. Nastaje, dakle, period bez visokoletača pod Radovinjom... Ne znam pouzdano, možda je koje dijete imalo par golubova, međutim, to bi zakratko trajalo - dok mačka ne ćapi jednog, pa onda puste drugog da odleti. Jer, šta će im jedan golub!

U to vrijeme ja sam u Novom Sadu. Vikendom obavezno odlazim na  Temerinsku pijacu, nedjeljom se na njoj, od 7 do 12 sati, prodaje svakojaka perad. Što se golubova tiče, donose ih iz cijele Vojvodine, ko šta ima za prodaju, donese tu! Danas je i prodaja na toj pijaci opala,  sad na nju stigne sedamdesetak golubara... A kad sam bio treći, četvrti razred srednje škole, zaticao sam na Temerinskoj  po tristo - četiristo golubara!!! Osim golubova, nudili su  patke, guske, ćurke, morke. Ma svu perad što možeš sa zamisliš.

Poslije srednje Saobraćajne, Milorad završava Višu trenersaku školu, štošta prolazi i mijenja se, ali ljubav prema visokoletačima ostaje.

- Jednom, na nekom trenerskom seminaru ispred mene sjedi čovjek, a na ključevima od auta mu - golubarski prsten... Počinje predavanje, kuckam ga po ramenu: druže, odakle si? Iz Nove Pazove. Jesi li golubar? Jesam. Ajmo vani, kakav trenerski seminar... Po čemu si me poznao (pita dok izlazimo), Po golubarskom prstenu na ključevima... Dražen Paravinja je to bio. Bavi se odbojkom, golubovima, ima dobru odgajivačnicu pasa. Od njega sam na poklon dobio prve moje jako kvalitetne golubove - golubove koji su stvarno vrijedili... Znaš, ima goluba koji ne vrijedi ni marku, nemaju pedigre, isto tako imaš golubove koji vrijede 5.000 evra i uz to gazda neće da ga proda!  Zašto? Zato što mu pravi rezultate, obezbjeđuje kvalitetno potomstvo,  koje on kasnije prodaje... Prve kvalitetne golubove, te što sam ih dobio od Dražena 2004. godine, razmnožio sam i podijelio u Ljubinju. Od tada  počinje moje ozbiljnije golubarstvo. Kod kuće sam napravio dva velika i dobra kaveza: moraš imati matično jato (nikog iz tog jata ne puštaš iz kaveza) - ono proizvodi one letače koje ćeš puštati, i u čijem ćeš letu uživati, odnosno golubove koje ćeš poklanjati...

Prostor gdje je matično jato veličine je sobe, kavezima sam od septembra i početka mitarenja razdvojio mužjake i ženke, da se ne bi parili u tom periodu. Sparujem ih oko Božića... Znaš,  čitavo proljeće i ljeto oni se legu. Par mi izleže po šest -sedam tura pilića. Uvijek su dva jaja, i u 95 odsto slučajeva iz njih izlaze mužjak i ženka. Vrlo rijetko, kao što vidiš, budu dva mužjaka ili dvije ženke... U drugom golubarniku držim samo one letače koje puštam. Svaki par u matičnom jatu ima boju prstena, a i njihovim ptićima stavljam prstenove iste te boje. tako da pratim tu liniju... Imam kvalitetno matično jato, ono je osnov za dobro golubarenje...

U Krunićevom matičnom jatu sada su budimpeštanski visokoletači, a zanimljiv je put i kako je do njih došao.
- Radeći kao odbojkaški trener u Novom Sadu, u sali gdje sam trenitrao ekipu, slučajno upoznajem portira Peru Burgića, golubara koji ima fanstastične rezultate sa budimpeštanskim visokoletačima i pismonošama, takmiči se u obje kategorije. Otišao sam kod njega u golubarnik, Pero mi je poklonio prvi par, rekavši: evo, ali doći ćeš ti, opet, kod mene... Naslutio je da će mi se svidjeti. I, relativno brzo kod njega sam kupio još tri para... Srpske visokoletače koje sam imao kod kuće u Ljubinju poklonio sam Miri Deliću iz Trebinja, Daliboru Daki Turanjaninu i Boži i Želji Ćuzulanu iz Ljubinja i Veliboru Novokmetu iz Dubočice, i oni sad svi imaju srpske visokoletače, a sam sam se posvetio budimpeštanskim visokoletačima. Ne kažem da se jednom opet neću vratiti srpskim, ali sad uživam u karaktersitiikama budimpeštanskih. Prije nas golubarstvom su se ovdje bavili Branko Ćuzulan, Brano Turanjanin i pokojni Slavko Bato Turanjanin, oni su držali prevrtače. Budimpeštanski visokoletač je rasa stara 200 godina, srpski je nastao poslije Drugog svjetskog rata... Uz to budimpeštanski se ne da lako sokolu, osjeti ga pet sekundi ranije od srpskog visokoletača, a to je ogromna prednost... prednost koja često život spasava!  U matičnom jatu trenutno imam osam parova - do avgusta će od njih biti 80 potomaka... Brza je reprodukcija, ako su im uslovi odgovarajući.

Sivi soko je najveći neprijatelj i visokoletačima i golubarima.
- Jeste, najčešće ih napada. Razmišljao sam i o tome zašto sjevernije u Hercegovini nema golubara i zaključio da je to ponajviše zbog njega. Znaš, on se gnijezdi češće u tim krajevima u crnogoričnim šumama i na visokim stijenama. I tamo ga sigurno ima više, iako je i nama ovamo sivi soko prava mora. U periodu kad soko pravi gnijezdo, od kraja marta i tokom cijelog aprila, tad je potpuno posvećen odnosu sa ženkom i ležanju na jajima - tad uopšte ne napada naša jata.
Međutim, kad mu se izlegu ptići, tad bjesomučno juriša tokom cijelog dana. Pustiš golubove, za dva minuta ih je vidio - i eto ga! Maj i jun, pa nekad i u julu, tad je najagresivniji, tad mnogi vosokoletači zaglave! Međutim, starog iskusnog budimpeštanskog visokoletača, znači onog koji je i ranije letio, i najiskusniji soko teško može da stigne i ulovi, a soko, kao što vjerovatno znate, napada samo u letu... na zemlji nikada. Za nas je prava napast, mada mi cijenimo njegov vid, snagu, uopšte njegovo viteštvo i simboliku.

Golubove nam napada i jastreb, ali pošto je glomazan i slabo manevriše, visokoletačima ne može ništa. Jastreb je opasan za prevrtače, oni su sporiji, a uz to je i podao, jer napada goluba na kućnom krovu...Tu je kobac, međutim on može da nam odnese pokojeg mladog goluba na prvom ili drugom letu, već onaj koji treći put leti će mu izbjeći!

Nakon ovoga Milorad Krunić će nam ispričati i u čemu je čar leta visokoletača:
- Visinu golubari procjenjuju golim okom. Dok se vidi rad krila, nije prešao 800 metara. Kad vidiš od njega samo jednu tačku u visinama, to je 1.000 do 1.200 metara. Kad ga potom ne vidiš uopšte, znači da je otišao u nevidljivost, iznad 1.200 metara!  U propozicijama stoji da golubovi sa sat vremena moraju otići u nevidljivost i u nevidljivosti se zadržati barem pola sata i opet se odozgo pojaviti! To su pravila. Najčešće lete oko hiljadu metara! Lete od četiri do deset sati prije nego što se vrate u golubarnik, a na takvom letu golub možeda izgubi i do trećine svoje težine!!! Vrlo nezgodne su im vazdušne struje, odvuku ih.  Jednom sam pustio sedam mladih golubova. Milina ih bilo gledati, ležao sam na golubarniku, gledao u nebo i uživao... Kad poslije - nema nijednog... Hm. Zvao me potom Kundačina iz Dabra (Berkovići): mačka mu uhvatila goluba pred kućom s mojim prstenom. Zvao me čovjek iz Konavala, našao goluba s mojim prstenom. Upali u jaku vazdušnu struju i odnijela ih. Šta ću s njim, pita me onaj iz Konavala,  hoću li ti ga donijeti u Ljubinje?
Jok, brate bogami, velim,  nego dođi daću ti još jednog, pa i ti golubari. Najbolje ti je visokoletače pustiti ljeti, ujutro u 5 sati, da odu uvis dok je hladno, jer na svakih sto metara temperatura opada za jedan stepen! Ja se tako probudim ljeti, u 5  ujutro, pustim ih, ležim na golubarniku i gledam! Gledam i uživam. Još bolje je ako imam društvo, ako mi dođu i ovi ostali golubari pa to zajednički gledamo i komentarišemo. Biće nas i više.

Imam, naime, pet mladih komšija, osnovaca: Radovan Ljubenko, Nemanja Brborić, Matija i Pavle Gordić i Kosta Janjić. Oni su preko mog golubarnika zavoljeli golubove, ovog ljeta i oni očekuju prve ptiće u svojim kavezima. I, kao što u Srbiji kažu: ko jednom proguta paperje taj čitav život ostaje golubar!
Tako će biti i sa njima. Ko jednom zavoli golubarstvo, nikad ga ne napušta, odnosno nikad ne prestaje da voli golubove. Možeš ti prekinuti s uzgojem na neko vrijeme, kao što je i sa mnom bio slučaj, ali ta strast čuči vječno u tebi!
I kad vidiš golubove - srce ti zaigra. Zato sam srećan što su ovi dječaci iz moje ulice to zavoljeli. I sad,  definitivno sam siguran da će još dugo i dugo iz  naših Prekopaca golubovi letjeti visoko u nebo! I da ćemo u njihovom letu uvijek iznova uživati!

PISMONOŠE STIGLE IZ LJUBINJA DO NOVOG SADA
Kad smo bili klinci, ja i Gašo Vujović, priča Milorad Krunić, njemu je otac od njegove ujne iz Novog Sada donio par pismonoša. Gašo ih je zatvorio u kavez za papagaje. I jednog dana, ko će znati kako, kavez za papagaje se prevrnuo i golubovi su izletjeli... Kad za koji dan zove ga taj prijatellj iz Novog Sada i pita: Gašo, što si pustio golubove, evo ih ovamo, vratili se u golubarnik!
Eto, to su ti pismonoše. Golubovi kakvi  se takmiče i u onoj čuvenoj Trci od milion dolara u Južnoafričkoj Republici, gdje finalna trka počinje sa 700 kilometara i gdje se sve pretvara u pravi spektakl. Priča se da je neki Kinez za pobjednika ove trke vlasniku ponudio 280.000 dolara za tog goluba!

Piše: Žarko JANJIĆ
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

06.07.2013. Бјелошев До

Ďîđóęŕ by space on Mon Jul 08 2013, 09:37

Парастос и освећење споменика дванаест страдалих беба у збјегу у Илији


У љубињском селу Бјелошев До, уз присуство многобројне родбине, мјештана и осталих вјерника, јутрос је Епископ Григорије одслужио парастос дјеци страдалој у збјегу у Илији 1941. године. 1941. године, у збјегу од усташа, у периоду између јуна и октобра мјесеца, у планини Илији, у нељудским условима, од глади и болести, умрло је 12 беба од којих је 9 било у првој години живота.


[You must be registered and logged in to see this image.]

ИМЕНА 12 СТРАДАЛИХ ЉУБИЊСКИХ БЕБА

Биљана (Илије) Турањанин, Бојана (Благоја) Михић, Бора (Божидара) Јањић, Драго (Гојка) Рудан, Душан (Славка) Топаловић, Јово (Војислава) Козић, Јелена (Ристе) Сулавер, Милена (Боже) Брборић, Радојка (Ђоке) Ликић, Радојка (Николе) Рудан, Спасоје (Гојка) Рудан, Спасоје (Ћетка) Сулавер


[You must be registered and logged in to see this image.]


Након што је освештао споменик, присутнима се обратио и епископ Захумско-херцеговачки и примоски Григорије:
„ Не вјерујем да данас постоји љепше мјесто гдје бисмо се могли састати, ни свијетлији гроб који бисмо могли опојати, зато је браћо и сестре наша огромна захвалност онима који се досјетише да се подигне једно овакво спомен обиљежје, које овако лијепо украшено, ништа друго не свједочи до васкрсење, као и побједу правде над неправдом, свједочи посрамљење таме од свјетлости, те посрамљење зликоваца од невине дјеце“ Он је поручио да ми нашу кућу требамо градити на доброти, честитости, на темељу ових 12 беба и на темељу оних 12 из овога рата, умрлих у Бањалуци, те да је оно што је свијетло и честито у српском народу, невиност и дорбота, страдање на правди Божијој, онда када неко пожели и помисли да може да нас истријеби.“Ова дјеца овдје пострадала, и свако дијете пострадало, свједоци су да је злочинац – злочинац и да је праведник – праведник. Да Бог да, да наш народ никад не заборави ове жртве, да Бог да да се никад не понови да мормо бјежати у ове планине, да Бог да иако морамо бјежати, боље да бјежимо, него да ми гонимо друге или туђу дјецу, да Бог да да будемо храбри одлучни и мудри, вјерни Богу и нашим потомцима, да буде мир и покој овим светим душама, нека је мир и вашим душама браћо и сестре, хер сте велико дјело учинили и свима нама радост приредили. Христос васкрсе и нека лака земља овим жртвама. „

[You must be registered and logged in to see this image.]

Месингане плоче за овај споменик донирала је породица Жарка Михића из Смедерева, а сам Жарко је и један од преживјелих у споменутом збјегу.

„Посебну захвалност дугујем директору Секретаријата за вјере, Јову Турањанину, без чије финансијске подршке ово спомен обиљежје не би заживјело, као и епископу Захумско-херцеговачком и приморском Григорију што је својим доласком увеличао овај, за све нас, веома важан догађај“. – нагласио је Слободан Турањанин.
Он се захвалио и мјештанима села Бјелошев До, који су у складу са својим могућностима, одржавали гробље у којем се овај споменик и налази.

[You must be registered and logged in to see this image.]

На самом крају данашњег догађаја, присутнима се обратио и директор Секретаријата за вјере Јово Турањанин:„Срећан сам што сам могао допринијети да се ово мјесто у задњи час отргне од заборава и да сљедећим генерацијама остане на сјећање и памћење, јер ово мјесто, осим што је мјесто злочина, треба да буде и мјесто сјећања, памћења и учења. Обиљежили смо наша стратишта, као што су Ржани до, Капавица, Пандурица, Чаваш, отргли их од заборава и оставили нашим поколењима да се сјећају и да никад не забораве! „

[You must be registered and logged in to see this image.]


извор:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed Jul 17 2013, 09:28

Čedo Đordan živi usred minskog polja: Sam deaktivirao 500 mina!

LJUBINJE - Čedo Đordan (67), poljoprivrednik i stočar iz ljubinjskog sela Mišljen, već više od 20 godina živi usred minskih polja, zaostalih iz proteklog rata, i do sada je sam deaktivirao čak 500 mina!

[You must be registered and logged in to see this image.]


Nekada je Čedo bio vodič stranim deminerima i to je jedini period njegovog deminiranja koji mu je bio plaćen.
"Ni danas mi nije iščezao strah od mina, ali sam, uvidjevši odmah nakon rata da mi je kuća udaljena od minskih polja svega 500 metara, gdje su mi ovce počinjale ulaziti u minska polja i stradavati, odlučio da sam pokušam kidati njihove silkove, deaktivirati ih, dizati im upaljače i evo me do danas živog i zdravog", priča Đordan.
Od mina mu je stradalo tridesetak ovaca, ali mu je najstrašniji bio gubitak komšije Milivoja Samopjana prije osam godina, koji je čuvajući ovce i sam izgubio život. Inače, u ovom selu danas živi samo njih četvoro.
Osim Milivoja, stradala su ovdje i dvojica vojnika, još dvojica daljih komšija, ali sve to nije obeshrabrilo Čedu da nastavi svoj posao, jer, kako dodaje, od nečeg se mora živjeti.
Kaže da je, služeći vojni rok, bio u inžinjeriji, ali je i kasnije kao radnik ljubinjskog "Građevinara" naučio ponešto o eksplozivima, pa je sve to znanje, povezujući ga logički, primijenio u svojim deminerskim aktivnostima.
"Stradavali su ovuda, nekom seljaku konj, nekom krava, nekom ovca, tako da mladima koji su se odavde raselili nije ni padalo na pamet da se vrate u selo, a ovo starih što je ostalo polako odumire, jer ni mi ne bismo voljeli da naša djeca žive ovdje, a imamo dva sina, jednog u Ljubinju, a jednog u Njemačkoj, i oba sa familijama", kaže supruga Mara.
Ne zna, kaže, koliko je na ovaj način njen suprug spasio života, i ljudi i stoke, ali je svjesna da radi opasan posao.
"Ovdje sam se susretao sa brojnim ubojitim minama, različitih vrsta, koje mi nazivamo kukuruzače, klackalice, paštete, ali je najopasniji takozvani prom 1, koji je i nagazna i potezna mina, pa se teško spasi ko se nađe u polju ovih ubojitih naprava, čije je dejstvo, kažu, i preko 50 godina", objašnjava Čedo.
Zanimljivo je da je, i u vrijeme dok demineri nisu obilježili minska polja, ovaj Hercegovac znao gdje su mine postavljane, ravnajući se uglavnom prema zaostalim bunkerima, kojih i danas ima u ovoj nekadašnjoj zoni razgraničenja borbenih dejstava.


V. DUKA - 17.07.2013
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Tue Sep 03 2013, 06:20

Слава храма у селу Крајпоље код Љубиња


У понедељак 19. августа 2013. године на Свето Преображење Господње свечано је прослављена слава храма у селу Крајпоље код Љубиња. Свету Литургију служио је свештеник Саша Којовић. Послије Литургије пререзан је славски колач и освећено грожђе, а након тога наставио се сабор око трпезе коју су припремили мјештани.

[You must be registered and logged in to see this image.]

ostatak fotki na linku: [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Slobodan Novokmet iz Ljubinja uživa u svom mirisnom polju

Ďîđóęŕ by space on Sat Sep 14 2013, 21:51

Slobodan Novokmet iz Ljubinja uživa u svom mirisnom polju


Slobodan Novokmet, nezaposleni nastavnik fiskulture iz Ljubinja, jedini je uzgajivač lavande u Ljubinju i okolini pa, iako njegovo zanimanje nema nikakve veze sa uzgojem ove sredozemne kulture, danas u Ljubinjskom polju ima oko 2,5 dunuma ove mirisne biljke.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ovaj Ljubinjac nam priča da se ipak odmalena sa porodicom bavio poljoprivredom i razmišljao o tome da započne uzgoj neke kulture kojoj neće biti potrebna velika briga, a koja će uspijevati i na lošijem tlu, odnosno, manje plodnom zemljištu pa se odlučio za lavandu u čijem mirisu danas uživa.
"Lavanda se kao izbor sama nametnula pa sam prve zasade posadio još prije deset godina, da bih danas uzgoj ove biljke proširio na oko dva i po dunuma", kaže ovaj vrijedni Ljubinjac.
Iako mu je onaj prvi zasad na njivi površine od oko dunum u potpunosti izgorio u požaru, Slobodan  ipak nije odustao od lavande, već je zasadio nove površine.
Kaže da su prednosti sadnje ove biljke ogromne, tim prije što Ljubinje nije toplo poput trebinjskog kraja, već temperature znaju biti znatno niže, a lavanda trpi hladnoću i do minus 20 stepeni Celzijusa, odnosno, neki hibridi i do minus 30, ali je ovo i izuzetno otporna biljka koja dobro trpi parazite i praktično ne obolijeva pa je nije potrebno ni hemijski tretirati.
"Osim svega toga, zajedno sa činjenicom da dobro uspijeva i na posnom tlu, u prilog joj ide još jedna stavka, a to je da se ova biljka okopava samo do druge godine", kaže Slobodan.
Nije mu, navodi, išla u prilog činjenica što su mu bila potrebna velika početna sredstva, jer na jedan dunum se sadi oko 2.000 sadnica, tako da je na njegovom posjedu od 2,5 dunuma morao zasaditi oko 5.000 strukova, a svaki struk košta od jedne do četiri mareke, ali ga to nije obeshrabrilo.
Računica je, dalje, prosta i skupa, jer onaj ko ne želi rizikovati, taj ne kupuje najjeftiniji sadni materijal koji je po pravilu i najlošiji, ili proizvodi svoj pa se Slobodan odlučio na varijantu u kojoj se više namučio, ali nije morao imati početni ulog pa je i rasadnik uzgojio sam.
"Potrošio sam poprilično mnogo vremena i truda da bih došao do sadnog materijala na način što sam ožilio reznice, gdje sam zaista potrošio mnogo vremena, ali mi se nije ni žurilo, tako da sam sve uradio sa tolikim uspjehom da mi je jedan dio i preostao za prodaju", kaže Slobodan.
Prema njegovim iskustvima se na jednom dunumu u hercegovačkom kraju može ubrati oko 70 kilograma lavande, ali je, prema njegovim iskustvima, za pristojan život od uzgoja ove biljke potrebno dvadeset dunuma, što je zasad nemoguće, pa od svoja dva i po dunuma jedino može potpomoći kućni budžet.
Ne razmišlja još ni o destileriji koja bi bila isplatnija, ali skuplja varijanta, ali se sve to možda ostvari jednoga dana, jer, kako dodaje, Ljubinjci su vrijedni ljudi.

Kleopatra koristila vodicu

Lavanda  vuče porijeklo s grčkih ostrva i nosi sa sobom istoriju dugu 2.500 godina. Jedni su lavandu smatrali cvijetom nevinosti i čednosti, dok su joj drugi pridavali jaka afrodizijačka svojstva. Legenda kaže da je upravo lavandina vodica pomogla kraljici Kleopatri da zavede rimskog imperatora Cezara.

Liječi nesanicu

Lavanda je od davnina korišćena za liječenje nesanice, bolesti nerava i lošeg varenja. Osim što opušta mišiće, smiruje nervozu i uznemirenost, čaj od lavande djeluje blagotvorno i u slučajevima poremećaja spavanja. Dvije kašičice cvijetova lavande prelijte šoljom vrele vode, ostavite da odstoji deset minuta i procijedite. Čaj zasladite medom i pijte dvije šolje dnevno, jednu obavezno prije spavanja.

VESNA DUKA - 15.09.2013
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Sponsored content Today at 13:49


Sponsored content


Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Ńňđŕíŕ 18 of 19 Previous  1 ... 10 ... 17, 18, 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Íŕçŕä íŕ âđő

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Íĺ ěîćĺňĺ îäăîâîđčňč íŕ ňĺěĺ ó îâîě ôîđóěó