Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

4 of 19 Previous  1, 2, 3, 4, 5 ... 11 ... 19  Next

      Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by njanjoslava on Mon Apr 28 2008, 05:35

okili dokili Very Happy
avatar
njanjoslava
Postuje redovno
Postuje redovno

Female
Broj poruka : 153
Godina : 32
Lokacija : Srbija
Points : 0
Datum upisa : 07.04.2008

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Mon Apr 28 2008, 07:57

ne tako davno Smile


glas javnosti

02. Feb 2001 18:19 (GMT+01:00)
Ljubinje bez ijedne autobuske linije


LJUBINJE - Istonohercegovaka optina Ljubinje verovatno je jedina u celoj Evropi bez i jedne redovne autobuske linije do bilo kog mesta u svetu.
Jedini autobus dravnog preduzea "Ljubinjeprevoz" na jedinoj redovnoj liniji Ljubinje - Trebinje - Niki - Podgorica, prestao je da vozi pre 30 meseci, jer preduzee nema novca da plati popravku niti da kupi novi.
Pre izvesnog vremena preduzee "Trebinje prevoz" iz Trebinja uvelo je redovnu liniju Trebinje - Ljubinje - Trebinje, ali zbog kvarova i drugih problema autobus vozi - od sluaja do sluaja.
Ljubinje je rubna optina prema Federaciji BiH i pre rata je imalo odline autobuske veze, a sad se njegovi stanovnici snalaze, putujui do najblieg mesta u RS, Trebinje, udaljenog vie od 60 kilometara.
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Mon Apr 28 2008, 08:10

[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Wed May 07 2008, 10:01

dugo sam se dvoumio u koju rubriku da smjestim ovo , te zavrsi ovdje
ipak je nas covjek Smile

[You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by polemospater on Wed May 07 2008, 10:16

a videla sam ovo pre na ntu bas kad sam nasla i ovaj forum Very Happy

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 31
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by katabuya on Wed May 07 2008, 22:08

space ::dugo sam se dvoumio u koju rubriku da smjestim ovo , te zavrsi ovdje
ipak je nas covjek Smile

[You must be registered and logged in to see this image.]


hahahahahhahahahahhaha
ko je ovaj lik???
Ja nikad nisam cuo za njega...
Kakav car!!!

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 35
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by polemospater on Thu May 08 2008, 00:05

eeeeee...guglaj malo pa ces videti sta sve ima o ljubinju....to su cari interneta Smile

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 31
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Thu May 08 2008, 10:54

katabuya ::


hahahahahhahahahahhaha
ko je ovaj lik???
Ja nikad nisam cuo za njega...
Kakav car!!!

Covjek je legenda ljubinjskog fudbala (zbog fizicke slicnosti zvali su ga Gulit) pored Zoke, Carica, Mitra i ostalih pregalaca malog fudbala, vatreni navijac zvezde i standardni prvotimac Zrvnja na turnirima u malom fudbalu, dok su jos imali prizvuk nadmetanja momcadi iz ljubinjskog sreza Smile. Kakvi su to bili turniri, sad je sve postalo komercijala... al o tome bi mogla posebna - neiscrpna tema Smile


space Thu May 08 2008, 11:17. 1
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Thu May 08 2008, 11:08

SEDAM GRANA,SEDAM VOKI

30.04.2008
Jo kao dijete Ljubinjac Cvetko ui (60) vaio je za kalemara srene ruke. Iako je, za razliku od drugih, kalemio samo nekoliko dana u godini - od Vidovdana do Petrovdana - sve bi mu se primalo! Sve, bez izuzetka!
Ali, ivot i poslovi odveli su ga kasnije daleko od osunane Hercegovine i behara njegovih voaka, u Sloveniju i Njemaku - gdje je samo u Braunvajgu kod Hanovera ostao punih deset godina, prvo radei kao elektrovarilac, a potom kao ugostitelj. I tamo, pod olovnosivim nebom kontinentalne Evrope, gdjekad bi mu padali na pamet oni kalemi i ono jo eljnije iekivanje cvjetova na novim izdancima... Jednom kad se vratim u zaviaj, pomiljao je u sebi, posadiu voke po cijeloj okunici. I kako je sanjao Cvetko je - i uradio.
Pokraj njegove kue na Prebilovakom putu, po stepenastim batama, odavno rastu vinje, trenje, jabuke, ljive... Veinu ih je Cvetkova ruka nakalemila na neku drugu podlogu, da budu jae i otpornije na bolesti. No, posebnost u svemu je, ipak, jedno staro stablo danarike.
- Ova danarika je ilava, otporna, iako je samo malo mlaa od mene - objanjava Cvetko ui. - Zato sam odluio da je uinim najraskonijim drvetom u cijelom mom zaviaju. Prvo sam nju nakalemio badem, pa kajsiju, breskvu, nektarinu... pa ranu plavu i ranu utu ljivu i na kraju ljivu poegau. Sedam vrsta voa na sedam grana! I svaka grana raa!
April odmie, pa na granama s bademom i kajsijom ve je proao behar, dok upravo izbija na onoj gdje je breskva, a na poegain e se najdue ekati. Nije mu to, dodae Cvetko, bila nikakva potreba, osim da kalemarskoj mati pusti uzde do kraja, da i on i drugi u bati, kao u kakvoj djejoj slikovnici, vide ta sve na jednom starom danarikinom stablu moe cvjetati i rasti! Da vide pravi sajam kotiavog voa i krunu njegove kalemarske karijere. I dok on uiva u ovih sedam cvjetova, oni praktiniji Ljubinjci, kojima je samo do plodova sve ee ga mole da im na podloge od dunja nakalemi kruke. On im je to i otkrio. Molbe im nee odbiti; samo morae da saekaju period od Vidovdana do Petrovdana kad je Cvetkova ruka najsigurnija - i kad on jedino to i radi.
GLAS SRPSKE (.JANJI)
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by polemospater on Thu May 08 2008, 22:50

ovo wolf sastavlja tekstove a space ih kaci ....

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 31
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Sun May 11 2008, 09:47

Ekoloki gutljaj vode za Evropu


Iako skrhani tekim bremenom prolih vremena, seljani Kapavice iznad Ljubinja, u Hercegovini, ne dozvoljavaju da se prolost pohrani tamo gde se sahranjuju neznani junaci
[You must be registered and logged in to see this image.]
Gde je Bog rekao Laku no i Dobro jutro: Kapavica uva svoje lice (Foto S. Sablji)


Kapavica Nije toliko bitno da li je Kapavica ime dobila po bunarskoj vodi koja je, odozgo niz kamene gromade, kapala i slivala se u dvadesetak atrnja ovog sela ponad Ljubinja. Ili je nazvana po neem drugom. Mnogo vanije je da, danas, seljani Kapavice ne daju da se ognjita gase. Ne daju da se zaborave prola vremena kada su ovim krajem hodili ljudi eljni krvi. Mnogo vanije je da seljani Kapavice, iako skrhani tekim bremenom prolih vremena, ne dozvoljavaju da se prolost pohrani tamo gde se sahranjuju neznani junaci.
Ne zna se ta vie obraduje namernika dolaskom u Kapavicu. Da li susret sa domainima ili gutljaj vode iz atrnje koja se niim ne moe zagaditi. Niim, jer ovde na stotine kilometara unaokolo, nema ni fabrikog dimnjaka ni bilo ega drugog to bi, sa sobom, donelo pogan modernih tehnologija.
Dragan Pecelj, mlad ovek, nije mogao bez svoje Kapavice. Familija mu je u Ljubinju, a on se sa majkom Stanom vratio na dedovinu. U kapaviki zaseok eprusi. Jeste da je teko, ali od stada se nee. Uostalom, od stada ive i on i njegovi. Bez obzira na to koliko i kako teko vreme bilo.
Svi moji su davno sa edom, iz Kapavice preselili u Ljubinje. Danas se, meutim, vraamo tamo odakle smo otili. Jer, ovde se, i kad nema mesena primanja, moe iveti. I to dobro kae Dragan Pecelj koji uva stado sa stotinak koza i podsea da na stotinu kilometara unaokolo nema fabrikih dimnjaka ni zagaenja.
Sve to proizvodimo, dakle mleko, meso i sir, moglo bi odmah u Evropu. U zemlje Evropske unije koje ude za zdravom hranom. Toga i takvog bogatstva trebala bi da, pre nas, bude svesna drava u kojoj smo upozorava Dragan.
Stada je u Kapavici isto koliko i seoskih numera. A u svakoj od njih poneka pria.
U selu nikada nije bilo vie od stotinak dua. Danas ih je tek dvadesetak. Uglavnom starijih. Sa est i vie desetljea na leima. U Kapavici je nekada bilo i cura i momaka. Bile su i dve kole, a danas samo uspomene na njih.
Malo je znano da su nedaleko Kapavice, iz Stanjevia, Gojko ogo i Rajko Petrov Nogo, da su koreni Sergeja Barbareza poznatog fudbalera iz Ljubomilje, a Zdravka olia iz Vlahovia. Neki od njih nikada nisu ni bili u rodnom kraju. Starina Milenko uri bio bi srean da i oni, ali i brojni drugi, ne zaborave rodni kraj i korene urasle duboko u hercegovakom kru.
Spomen-ploe na lokalitetu Guvno podseaju na vreme zla kada je, i na ovim prostorima, ustaka kama, ali u komijskim rukama, skonavala ivot stotine, hiljade Srba. Samo u junu etrdeset i prve ustae su, nakon trodnevnog muenja, ive i vezanih ruku i oiju, na lokalitetu Guvno, u jame bacili 160 Srba Kapavice, Rusa, ukovca, Vlahovia i Rankovca. Umorili su sve koje su zatekli na kunom pragu.
Mnogi od delata nosili su na glavi fes iako nisu bili Turci. Bile su to ustae iz Ravna u Popovu polju koje su mi umorile i kuma Ristu Klimentu. Bio je ponos i najlepi momak u Hercegovini. Sluio je Kraljevu gardu uzdie starina.
Kada su napunili jame, ustae su svoj krvavi pir nastavili streljanjem nevinih ljudi. Kosili su ih redom. Sve jednog po jednog.
Kada je doao na red, Jovan Brklja je zamolio svog ubicu da mu skine povez sa oiju kako bi poslednji put vidio rodno selo. Kad mu je ovaj udovoljio elji, Jovan je nad glavom ugledao Muana Bajramovia sa kojim je pre rata radio u Dubrovniku. Upitao ga je zato to ini, a on je odgovorio danas ja tebe, a sutra e neko drugi mene nastavlja Milenko svoju priu.
Kad je to zlo prolo, u Kapavicu dooe nova vremena. Dooe Titovi komunisti.
Ma koliko bili u pravu, nisu smeli ubijati andare. Jer valjali bi nam u borbi protiv faizma. Bili su tada jedini naoruani i obueni za borbu. Bila je to velika greka komunista tvrdi Milenko. I jo neto. U Kapavici nikada nije bilo crkve. A i kako bi je bilo kada su ovim krajem vekovima vladale osmanlije.

Slavia Sablji
[objavljeno: 05/05/2008]
POLITIKA
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Sun May 11 2008, 11:27

18. avgust 2006.

LOVAC NA UDOVICE


Hercegovci trae instruktora da ih naui da iz smrtonosnog pauka iscede otrov, koji u Nemakoj plaaju 62.000 evra po gramu


[You must be registered and logged in to see this image.]

LJUBINJE - Stanovnici Istone Hercegovine proneli su glas po celom svetu da trae lovca na crne udovice! Nakon to se Istonom Hercegovinom pronela vest da za samo jedan gram otrova pauka crne udovice farmaceutske firme na nemakom tritu plaaju 62.000 evra, oni su izraunali su da bi od tih paukova, kojih u Popovom polju ima i previe, zaradili vie nego od celokupnog roda paprike, lubenice, paradajza i bresaka ... Ali, problem je to ne znaju kako se iz pauka cedi otrov.
- Ovde ima crnih udovica u izobilju, ali jo nema nijedan lovac. Ne znamo kako da im izmuzemo otrov. Samo kada bi to znali moete zamisliti s kolikim bi se elanom prihvatili tog posla umesto to radimo u polju na 40 stepeni za nadnicu od svega 15 evra. Ipak, ceenje otrova iz crne udovice trai posebno znanje i umee, to mi nemamo. Zato nam cela pria zvui kao bajka o dobroj zaradi - kae agronom Danilo Jahura.
Ljubinac Zdravko Klimenta, koji je posle rata zakupio zemljite u Popovom polju i bavi se komercijalnim uzgojem povra i proizvodnjom meda, kae da se Hercegovci ne bave lovom na pauke jer ne znaju da to donosi novac.
- Medicinski laboratorije su primorane da kupuju otrov crne udovice po izuzetno visokim cenama da bi proizveli nove medikamente. Nedavno sam proitao oglas u kojem vlasnik farme pauka u Arizoni prodaje otrov crne udovice u tenom stanju po 15 dolara po mililitru. Znai da cena po gramu iznosi 75. 000 dolara to je manje ni vie nego 62.500 evra, a pretpostavlja se takoe da e porasti cena na tritu - kae Klimenta.
On veli da su otrovi oduvek bili na ceni, samo to to na narod ne zna.
- Evo, ja sam tek nedavno saznao od jednog Slovenca da je od svega to pele proizvode najskuplji ba njihov otrov. Gram pelinjeg otrova odavno vredi kao gram zlata! A ja se sve vreme bavim samo medom - kae Klimenta.
On ne krije da je ve savladao tehniku uzimanja pelinjeg otrova i da e vrlo brzo krenuti s tim biznisom.
- Na koniinom letu, tamo odakle pele poleu i gde sleu, postavi se dobro uglaana povrina i u nju dovede naizmenina struja. Kad pela doleti, dolazi do udara struje i pela instiktivno isputa otrov koji se sliva niz glatku povrinu u jednu boicu. Niko se tim jo ne bavi u Hercegovini. Ali ja ba razmiljam da i to isprobam...Isto je sa ceenjem otrova iz crne udovice - veli Klimenata i dodaje da bi radije "muzao" pele nego crne udovice.
- U hercegovakim medicinski ustanovama izraunali su da crna udovica ima od 0,02 do 0,03 miligrama suvog otrova, ali su zadovoljni to se niko ne uputa u tu avanturu jer nemaju protivotrov.
MITAR URICA

IZVOR
KURIR
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Mon May 12 2008, 10:24

Вијести из парохије Љубињске


Освештани темељи звоника


[You must be registered and logged in to see this link.]

10. маја 2007. године послије свете Литургије, која је служена у новом Саборном храму, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и приморског Г. Григорија љубињски свештеник протојереј-ставрофор Драго Цвијановић освештао је темеље звоника Саборног храма Рођења Господа Исуса Христа
Освештање темеља звоника догогодило се управо на дан кад наша Православна Црква биљежи спомен на спаљивање моштију Светога Саве на Врачару у Београду, које је било 1594. године по наређењу османског великаша Синан паше.
Свечаном освештању су присуствовали предсједник Одбора за изградњу начелник Општине господин Веско Будинчић, представници извођача радова, директор ЈП Комуналац господин Неђо Турањанин са сарадницима и невелик број вјерника.
Према пројектној визији, звоник ће имати висину од 25 метара и биће највиша грађевина у Љубињу. У завршној куполи биће смјештена три звона од којих је једно тежине 500 кг, друго 300 кг, а треће 150 кг. Према уговору Одбора и извођача радова, очекује се да звоник буде изграђен током љета ове године, а изградња ће се финансирати средствима приложника, међу којима се истиче ктитор-задужбинар Саво Ћоровић из Београда. Према предрачуну радова градња ће коштати 100.000 КМ.
Одбор за изградњу позива вјерне да својим прилозима помогну изградњу звоника и рјешавање других питања у вези са уређењем и опремањем новог Саборног храма.


[You must be registered and logged in to see this link.]
Овом приликом подсјећамо да је у истом храму 26. јануара ове године, постављен ИКОНОСТАС који је израдила столарско-дуборезачка радионица при Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској, средствима Републичког секретаријата за вјере у Републици Српској.


Помен погинулим борцима

18. маја 2007. године у 11.00 часова, поводом 15-огодишњице формирања Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, пред спомен-плочом у Саборном храму Христова Рођења, свештеник љубињски протојереј - ставрофор Драго Цвијановић служио је помен погинулим и умрлим борцима Отаџбинског рата за Републику Српску.
Помену су присуствовали представници руководства Борачке организације Љубиња, представници Општине Љубиње и други грађани.
Централна свечаност поводом годишњице формирања Херцеговачког корпуса одржана је 19. маја ове године у Билећи.

протојереј - ставрофор Драго Цвијановић
preuzeto sa
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Mon May 12 2008, 10:32

ВИЈЕСТИ ИЗ ЉУБИЊСКЕ ПАРОХИЈЕ
Звоник нове цркве
Радови на звонику Саборног храма Христова Рођења ближе се завршној фази. Према садашњем стању и активностима може се очекивати да ће бити благовремено завршени. Очекује се да се звона нове цркве огласе 21.септембра 2007.године, на дан Рођења Пресвете Богородице.
[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
Гради се манастирски конак
Одбор за изградњу објекта метоха Тврдошког манастира на Рђусима обавјештава да су ових дана изведени значајни радови адаптације и оправке грађевине гдје ће бити манастирски конак. Грађевина је димензија 24x8 м. Ускоро ће се обавити радови покривања, а након тога ће се извршити остали занатски радови и уређење и опремање конака.
Одбор позива вјерне да својим прилозима помогну изградњу, уређење и опремање конака и простора манастирског метоха.
[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
Уређење црквишта у Крајпољу
Током јула и августа ове године изведени су главни радови проширења и уређења црквеног дворишта у Крајпољу. Радове на уређењу црквишта је финансирао Душан (Пере) Козић и они ће ускоро бити приведени крају.
[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
Сабор у Крајпољу
Традиција Преображењског сабора у Крајпољу се наставља. И ове године празничним богослужењима је присуствовао велики број вјерника. По завршетку Свете Литургије литијом око цркве и читањем четири Јеванђеља завршена је молитва на Преображење Господње у Крајпољу. Освећен је и преломљен крсни хљеб, и благословено преображењско грожђе је подијељено вјерном народу након Литургије.
Дводневно саборовање ове године је окупило близу три хиљаде људи из Љубиња и из осталих херцеговачких крајева.

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
Обрен Цвијановић





preuzeto sa
[You must be registered and logged in to see this link.]

avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Wed May 14 2008, 06:08

ВИЈЕСТИ ИЗ ЉУБИЊСКЕ ПАРОХИЈЕ

Освештан звоник Саборног храма у Љубињу

[You must be registered and logged in to see this image.]
У оквиру свечаности крсне славе Општине Љубиње и Црквене општине, на празник рођења Пресвете Богородице, малу Госпојину, с благословом епископа Захумско-херцеговачког и приморског г.Григорија, игуман Тврдошки Сава обавио је у Љубињу чин освештања новоизграђеног звоника Саборног храма Христова Рођења, уз саслужење свештеника љубињског Драге Цвијановића и требињског свештеника Миленка Спреме, и уз учешће сестринства Петро-Павловог манастира, а у присуству више стотина вјерних.
Како је познато, освештање темеља звоника обављено је 10. маја ове године, а грађевинско-занатске радове извело је љубињско предузеће Комуналац. Звоник, који је висок 26 метара, представља круну напора изградње Саборног храма у Љубињу, а висином је доминантан у граду. Управо на дан освештања, први пут су се током свете Литургије огласила звона, која је Храму даровао кум Саво Ћоровић.
Литија поводом крсне славе је кренула из цркве Рођења Пресвете Богородице и прошла Светосавском улицом. У новом Саборном храму служена је света Литургија, освештан је и нови иконостас, потом и спомен плоча на којој су уписана имена српских бораца Отаџбинског рата, који нису из Љубиња, а погинули су на Љубињском ратишту. Освештане су и спомен плоче на којима су урезана имена ктитора-задужбинара, великих добротвора и утемељивача овог Саборног храма.
Спомен-плоче је израдио Одбор за изградњу храма, у складу са уговорном обавезом која је утврђена почетком градње храма. Међу приложницима се истиче највише ктитор-кум Саво Ћоровић, затим: Министарство вјера РС, Милан Пешут, Лука Ђурић, Душан Кољибабић, Вељко Бокић и други.
Поводом завршетка радова изградње Саборног храма, Одбор за изградњу је објавио посебну публикацију, Споменицу, на чијих 80 страна су саопштене све битне информације од одлуке о градњи, именовању и раду Одбора, о току и проблемима изградње, о прилозима и приложницима. Споменица објављује и пригодне ријечи Епископа Григорија, Епископа Атанасија, кума Саве Ћоровића, Милана Пешута, Јове Турањанина и ријеч захвалности предсједника Одбора за изградњу храма - издавача Споменице - Веска Будинчића, начелника Општине Љубиње.


space Wed May 14 2008, 06:17. 2 .
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Wed May 14 2008, 06:14

Освештан звоник Саборног храма у Љубињу

У оквиру славске свечаности у Љубињу је освештана и отворена робна кућа предузећа Маркет 99 из Требиња. Грађевина великих димензија, површине од 1500 м2, налази се у центру Љубиња на локацији некадашњег задружног омладинског дома. Овај савремени супер-маркет купцима из Љубиња, али и из Стоца, Берковића и Попова, нуди 20 000 артикала, што представља велики искорак у односу на досадашњу трговачку понуду Љубиња.
У пригодној поруци, коју је приликом ломљења славског колача изрекао начелник Веско Будинчић, он је казао да је Љубиње и ове године показало да је стабилно на путу успјеха, да има визију свог развоја, да има вриједне људе и да треба слиједити познату и провјерену развојну политику.
Међу најважнијим активностима за наредни период, начелник је означио бројне пројекте привредног развоја и наставак процеса привлачења инвестиција, а све у складу са програмом развоја Општине за 2007. и 2008. годину, који су на иницијативу и приједлог начелника једногласно подржали и одобрили одборници Скупштине општине Љубиње. Иначе, Одлуком о спровођењу програма развоја, Скупштина је одобрила примјену система подстицајних мјера, којим ће органи Општине подржавати извођење пројеката од јавног значаја, а то су сви пројекти усмјерени на унапређење стања и капацитета комуналне инфраструктуре, урбано-привредне структуре, јачања и развоја јавног сектора, а посебно пројекти усмјерени на економски развој, предузетништво и запошљавање радника.
Поводом Крсне славе, начелник Општине је донио одлуку о додјели признања и новчаних награда за појединце, и организације, који су током претходне године дали истакнути допринос стварању и афирмацији вриједности од значаја за Љубиње. Ове године признања Општине и награду од 500 КМ добили су: Јово Турањанин, свештеник Драго Цвијановић, Средња школа Светозар Ћоровић, Општинска ватрогасна служба, Предузеће Маркет 99 - Требиње, Неђељко Буквић, Радислав Шијаковић, Миливоје Ћоровић и Богдан Сорајић.


space Wed May 14 2008, 06:22. 1
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Wed May 14 2008, 06:15

Освештан звоник Саборног храма у Љубињу
Одржане су 9. традиционалне уличне трке Љубиње 2007, на којима су, осим најбројнијих ученика љубињске основне и средње школе, и ове године учествовали такмичари из Требиња, Никшића, Љубушког и Широког Бријега. Љубињско Удружење добровољних давалаца крви окупило је своје пријатеље из Требиња, Угљевика, Лопара и Вишеграда на акцију добровољног даривања крви. Први пут је новоосновани клуб Шкорпион из Љубиња приредио ревијално-промотивне борбе у кик-боксу, што је изазвало пажњу бројне публике. У дневном програму културно-забавних активности, своје могућности публици су представили чланови фолклорне групе Просвјета као и чланови секције основне школе. У вечерњем термину, на базенима СРЦ Боровик концерт је одржао млади и популарни пјевач Никола Роквић.
[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
богослов Обрен Цвијановић
preuzeto sa [You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Wed May 14 2008, 06:24

[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Posljednji voza dubrovakog tramvaja - Ljubinjac !

 by kum on Sat May 17 2008, 20:27

RASTANAK
S TRAMVAJEM


20. oujka 1970. tramvaj je zauvijekotiao
iz Dubrovnika. Tono u podne, kao na filmu, uz prugu se skupio palir graana,
rastueno mnotvo kao najbolji epitaf na tramvajskoj zadnjoj vonji.





[You must be registered and logged in to see this image.]





Bilo je tu i suza i lijepih rijei...Grad se oprostio sa
jednim od svojih simbola. Moda i nije umjesno tramvaj zvati simbolom grada
pored njegovih povijesnih i kulturnih spomenika, ali tramvaj jest bio upravo
to, simbol tehnike kulture grada i njegovog puka. Bio je neto staro i lijepo,
a ujedno korisno, te nadasve dostupno - isto kao da ste svaki dan poli u
muzej. Listajui arhive [You must be registered and logged in to see this link.] iz 1970. g. pronaao sam mnoge lanke
iz dana ukidanja tramvaja, a koje je potpisao g. S. Ahmetovi. Miljenja sam da
e Vam neki od tih lanaka mnogo bolje nego ja doarati te dogaaje, te ih stoga
prenosim u cijelosti, skupa sa izbljedjelim fotokopijama fotografija sa
rastanka...


NESREA
NA PILAMA



[You must be registered and logged in to see this image.]


U subotu, 7. oujka oko 9 sati, dolo je do jedne od najteih saobraajnih
nezgoda koje su se s dubrovakim tramvajem dogodile u posljednjih 60 godina od
kad se ovo prijevozno sredstvo pojavilo na naim gradskim ulicama. Tramvaj broj
5 to je saobraao na relaciji Pile - Lapad spustio se velikom brzinom Ulicom
Marala Tita na posljednju tramvajsku stanicu gdje je iskoio s tranica a
zatim pojurio 27 metara s jedne na drugu stranu ceste, sruio ogradni zid i
survao se sa 4 metra visine u gradski park neposredno kod ulaza kroz zidine u
stari dio grada.

U ovoj neobinoj ali i tekoj saobraajnoj nezgodi izgubio je ivot 56-godinji
radnik poduzea "Auto-Dubrovnik" Hamdija Ovina, dok je 14 osoba
povrijeeno od kojih tee 12-godinja Snjeana Zovko iz Dubrovnika, 51-godinja
Kate Musladin iz Gromae, 52-godinja Ana Bogdan iz Dubrovnika i 20-godinja
Marija Mihaljevi, a lake Zlatko Rai, Obren Milat, edo Mieta (voza
tramvaja), Martin Prkain, Anka Kneevi i Stevo Korda, (trojica lake povrijenih
nakon ukazane lijenike pomoi odmah su otputeni kuama).

Tramvajska kola potpuno su unitena, tako da je priinjena i velika materijana
teta. Uzroci ovog tekog saobraajnog udesa jo nisu poznati. Prema izjavama
oevidaca tramvaj broj 5 dobio je iznenada ubrzanje nakon to je proao zavoj
kod zgrade rodilita. Jedan dio od dvadesetak putnika koliko ih se tada vozilo tramvajem
sve do dolaska na Pile nije primjeivao da se neto udno dogaa, dok su neki
uvidjevi u posljednji as opasnost uspjeli iskoiti iz zahuktalog vozila. - Kad
se tramvaj velikom brzinom poeo sputati prema Pilama a uz to jo i tresti
pomislili smo da je to zbog neiskustva vozaa. Kad smo se nali na Pilama iskoio
sam iz tramvaja.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Zbog panike medu putnicima i guve koja je tom prilikom nastala nisam uspio izvui
i svoju enu koja je u nezgodi zadobila tee povrede - rekao nam je neposredno
poslije udesa slubenik s Lopuda Ivica Mihaljevi. Nesrea je mogla imati
daleko tee posljedice da se tramvaj nakon iskliznua s tranica nije nagnuo na
desnu stranu umanjivi donekle brzinu s kojom se do tada kretao. Da je,
meutim, kojim sluajem tramvaj skrenuo na autobusno ili taksi stajalite gdje
obino ima mnogo ljudi moglo je doi do katastrofe vee od one to se dogodila
1921. godine na zavoju kod zgrade rodilita kada je 5 putnika poginulo, a mnogo
drugih teko ranjeno. im se saznalo za saobraajnu nezgodu na Pilama 40
uenika srednjih kola i graana dobrovoljno se prijavilo u bolnicu da dade krv
za unesreene. Na lice mjesta odmah su izali i slubeni organi. Sudac
istraitelj Opinskog suda Anto Ruskovi dobio je od Okrunog javnog tuilatva
nalog da provede istragu protiv vozaa tramvaja eda Miete s tim da se posebno
ispita tehnika ispravnost vozila. O saobraajnoj nezgodi razgovarali smo sa
saobraajnim ininjerom Dragom Vukoviem koji je bio pozvan da istranim
organima dade svoje struno miljenje: - Prema onome to se moglo zakljuiti
prvim povrnim pregledom voza tramvaja je pokuao koiti elektrinom konicom.
Takozvane pakne na mehanikoj konici takoder su stisnule, osim jedne za koju
e se naknadno utvrditi da li je zatajila odnosno pukla prilikom samog udesa
ili je bila neispravna od ranije. Tek kad se izvadi i struno ispita motor
tramvaja moi e se neto odreenije rei o uzrocima nezgode. U upravi poduzea

Tramvaj saznali smo da je 43-godinji voza tramvaja edo Mieta, roen u selu
Ubosko kod Ljubinja, rasporeen na mjesto kvalificiranog vozaa tramvaja 1.
kolovoza 1968. godine. Tramvajska kola broj 5 (koja se nalaze u upotrebi od
1910. godine, od uvoenja tramvajskog saobraaja u Dubrovniku) generalno su rekonstruirana
18. svibnja 1963. godine, a nakon toga su na njima obavljene jo i dvije
generalne reparature (posljednja 1968. godine).

Iako smo svijesni injenice da e se tramvaj u najblioj budunosti ukinuti i
dalje redovno poduzimamo generalne reparature tramvajskih kola - rekao nam je
direktor Tramvaja ininjer Nikola Luznik, osvrui se na neke komentare prema
kojima je poduzee gradskog saobraaja zanemarilo brigu o redovnom odravanju
tramvajskih kola i tranica nakon to je Skuptina opine odredila da se tramvajski
saobraaj mora uskoro ukinuti. Ba nedavno imali smo reparature tramvaja broj
10 i broj 7, a svi ostali su dotjerani i obojeni za nastupajuu turistiku
sezonu. Takoer
normalno radi sluba odravanja tranica (2 istaa pruge i 4 pruna radnika) koji
redovito popravljaju i odravaju prugu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Specijalna komisija u ijem se sastavu nalaze strunjak Zavoda za kriminoloka vjetaenja
i kriminoloka istraivanja iz Zagreba ing. Ivan Babi, strunjak Republikog sekretarijata
za unutranje poslove SRH in. Stipo Lozi, strunjaci Zagrebakog elektrinog
tramvaja in. Zvonko Koica i elektrotehniar Boidar Tuan, te in. Drago
Vukovi iz Dubrovnika poela je juer s pregledom slupanih
tramvajskih kola i drugim ispitivanjima vanim za utvrivanje uzroka ove nezgode.
U toku jueranjeg prijepodneva na dijelu tramvajske trase u Gruu vrena su
ispitivanja efekata koenja elektrinim i mehanikim konicama na tramvajima
broj 3 i broj 7 koji su u upotrebi od kad i tramvaj broj 5. Kako sada stoji
stvar, komisija e po svoj prilici predloiti donoenje mjere zabrane odvijanja
saobraaja na relaciji od Pila do Boninova.

Juer oko 17 sati na mjesto udesa stigla je velika dizalica Garnizona JNA iz
Trebinja pomou koje je tramvaj broj 5 podignut iz parka i odvuen u tramvajsku
remizu. U meduvremenu, tramvajski saobraaj je obustavljen na relaciji od stajalita
kod Medicinskog centra do stajalita na Pilama kako zbog eventualne
neispravnosti tranica ne bi dolo do nove saobraajne nezgode.

ODLUKA O UKIDANJU

Oprotaj s tramvajem

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao to je ve poznato, nedavno su u Savjet za narodnu obranu i savjet za urbanizam
i komunalne poslove Skuptine opine Dubrovnik
usvojili zakljuak da se ukine tramvajski saobraaj u Dubrovniku koji je uveden
1910. godine. Zakljuak dvaju savjeta se poeo provoditi obustavljanjem
tramvajskog saobraaja i dizanjem tramvajskih tranica na relaciji od Boninova
do Pila. Dvadesetog travnja u 12 sati tramvajski saobraaj biti e obustavljen.


Tim povodom poduzee Tramvaj odluilo je upriliiti poseban program sa starim
isluenim tramvajem za kojega mnoge generacije Dubrovana veu uspomene. Kako
smo obavijeteni, na dan ukidanja tramvajskog saobraaja, od 10 do 12 sati,
vonja tamvajem bit e besplatna. Tono u 12 sati sva tramvajska kola postrojit
e se na Stanici Lapad, a odatle e - ispraeni od graana i svih aktivnih i
penzioniranih radnika poduzea Tramvaj - otii na posljednju kratku vonju do
remize.


RASTANAK

U posljednjih ezdeset godina godina Dubrovani su se dva puta masovno okupljali
na ulicama zbog tramvaja. Prvi put to je bilo 22. prosinca 1910. godine kad je
ovo prijevozno sredstvo puteno u redovan saobraaj, a drugi put 20. oujka ove
godine kad je tramvajski saobraaj u naem gradu definitvno i potpuno ukinut.





[You must be registered and logged in to see this image.]

Kakve li razlike izmeu ta dva dogaaja! Sudionici onog prvog, tada jo djeaci

i djevojice a danas ljudi u poodmaklim godinama, prisjeaju se da je tramvaj
okien cvijeem doekan na Pilama s neopisivim veseljem, to nije bilo nimalo
udno kad se zna da su supermoderna tramvajska vozila, tek izgradena u
ehoslovakoj tvornici "Kriik", trebala da zamijene onih nekoliko
koija i tronih omnibusa sa konjima koji su do tada prevozili putnike od Grua
do Dubrovnika. U proli petak, meutim, mnotvo od oko 5.000 naih g raana
okupilo se na Stanici Lapad da starom i u dugogodinjoj neumornoj vonji
isluenom tramvaju kau svoje posljednje zbogom i hvala. Bili su to trenuci
koliko sveani toliko i tuni, ispunjeni nekom udnom i tihom sjetom zbog jo
jednom potvrenog saznanja o neminovnoj prolaznosti svega pa tako i stvari koje
su ovjeku u dugotrajnoj korisnosti postale veoma drage i - gotovo
nenadoknadive.

Mnoge generacije Dubrovana prema tramvaju gaje jedan poseban odnos. Zato su se
meu mnotvom svijeta nali bivi i sadanji radnici poduzea Tramvaj, i djeca iz
kola i vojnici, i domaice s torbama u rukama i ljudi koji su nali neku
izliku da prekinu redovan posao, ak i osamdesetgodinjaci koji su ustali iz
bolesnikih postelja da bi posljednjim pogledom na uta vozila jo jednom
obnovili u sjeanju
uspomene na davno minule dogaaje iz djetinjstva i rane mladosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako je vonja tramvajem dva sata prije njegovog ukidanja besplatna, djeaci uskau
na tramvajske papuice i iskau sa njih da bi tako utaili elju za pasiranjem,
inae velikoj strasti mnogih, zbog koje su kod kue znale pasti i batine od
roditelja ili ukori u koli. Poneka ena i poneki ovjek kriom maramicama
briu suze. Poneki se primiu da tramvaj dotaknu rukom. Netko na sva tramvajska
kola to nailaze u koloni stavlja granice lovorike. Na mnogim mjestima
"kljocaju" fotoaparati i zuje filmske kamere; netko e jednom iz
obiteljskog albuma izvui poutjelu fotografiju i objanjavati svojim
sugovornicima kako su se nekad davno, sve do 1970. godine, dubrovakim ulicama
vukle nekakve dotrajale ute kutije. Tko zna kakvim li e se vozilima ljudi
prevoziti za dvadeset, trideset ili ezdeset godina.

Bez obzira kakva e to vozila biti, ona nikad ljudima nee moi pruiti sve ono
to im je pruao ovaj tramvaj. I zadovoljstvo to u polaganoj vonji mogu da
uivaju u velianstvenom pogledu na morsku puinu i horizont sa Boninova. I
to, dok vonja traje, mogu mirne due da se napriaju o svemu i svaemu i da
saznaju sve dnevne novosti. I mladi da ugrabi priliku i priblii se voljenoj
djevojci. Tramvaj je bio velika atrakcija i, pored spomenika, najfotogeniniji
objekt za strane turiste. Tramvaj je bio mjesto gdje su se djeca uila
skladnosti a odrasli strpljenju. Starih se tramvaja, sve to to se oko njih
zbiva nimalo ne tie. Poteno odradivi svoje, postrojeni na Stanici Lapad, bili
su spremni za posljednju i ujedno najkrau vonju - do remize.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posljednji pozdrav tramvaju prilika je da se o njemu kae i poneto to svi ne
znaju.
Jedan od najstarijih i prvih radnika "Tramvaja", vitalni 70-godinjak
Antun Orli, ve deset godina u penziji, kae izmeu ostalog u svom govoru okupljenom
svijetu: - "Prvi osniva i akcioner tramvaja bio je Luko Bona iz
Dubrovnika. Tramvaj je tada poslovao pod nazivom "Dubrovaka elektrina
eljeznica", a puten je u saobraaj 22. prosinca 1910. godine rijeenjem
tadanje opine Dubrovnik
broj 228LDZ. Bio je to prvi tramvaj u Dalmaciji. Sada, na oprotaju, prisjeamo
se da je na stari Tramvaj za est decenija svoga rada u naem gradu prevezao
preko 100 milijuna putnika i da je dubrovakim ulicama preao preko 20 milijuna
kilometara.
Generacije Dubrovana provele su svoj radni vijek na tramvajima, a generacije
graana sluile se svakodnevno njime. Mi Dubrovani navikli smo na tramvaj.
On je, iako u posljednje vrijeme star i spor, uvijek bio dio nas i na ponos.
Stranci koji su dolazili u Dubrovnik
gledali su ga sa simpatijama, a moda zbog njega jo i vie cijenili nau
gostoljubivost i kulturu. Vrijeme oprotaja je dolo. Zbogom stari, dobri
drue...."


[You must be registered and logged in to see this image.]

I dok Gradska glazba svira dubrovake mareve tramvaji kreu na posljednju vonju
voeni sigurnim rukama Andra Vlahuia, Karla Zamole, Antuna Orlia i drugih
penzioniranih radnika poduzea Tramvaj u ijem je dostojanstvenom dranju zbog
ukazane im poasti tog trenutka bilo mnogo ponosa.Tako je tramvaj otiao s
dubrovakih ulica. Za njega naprosto tamo vie nije bilo mjesta.




.
avatar
kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by polemospater on Sun May 18 2008, 00:04

cula sam i pre nesto malo o ovome,ja sam inace iz dubrovnika,ali ovo je bas iscrpno....hvala kumu na trudu...sad mogu da se pohvalim kako znam nesto vise o rodnom gradu.

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 31
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Mon May 19 2008, 07:48

[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Mon May 19 2008, 09:12

Достојна сахрана усташких жртава након пола века
Свети посао потомака

[You must be registered and logged in to see this link.], Рубрика [You must be registered and logged in to see this link.]
1991. година, број 573, страна 5

Ко у јаму није силазио

и у њојзи примио нафору,

обгрлио сени своје деце

целивао брата без удова

и познао мајку по осмеху,

тај се није из нишчих дигао

ни појмио нашу литургију...

Милан Комненић (Јаловница)
Протекле јесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независној Држави Хрватској, српски народ је почео да са херцеговачких јама скида бетонске оклопе, које је почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикрије хрватске злочине. Тако су се после пет деценија стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава које страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни Срби.

Мештани села Пребиловаца код Чапљине су од децембра 1989. године водили рат нерава са државним и политичким властима, не би ли добили дозволу да се отвори Шурманачка јама код Међугорја, и из ње изваде земни остаци великог броја српских новомученика, међу њима и 500 пребиловачких жена, девојака и деце. Од општине Чапљина су добили дозволу тек 12. октобра 1990. године, када су запретили да ће сви ступити у штрајк и да децу неће давати у школе. Пре овога, претежно српске општине Требиње и Љубиње, дозволиле су да се отворе јаме Ржани до (Јагодњача), Пандурица и Капавица, у које је у јуну 1941. бачен велики број Срба из Попова Поља, Љубиња са околином и других места.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Јаме су отворили и из њих мошти страдалих изнели требињски спелеолози на челу са Мирославом Куртовићем, човеком који се сав посветио овом послу. У јамама је испод гомиле камења које су усташе гурале за жртвама нађено преко 1000 костура са предметима жртава и доказима мучења и свирепости џелата: бодљикавом жицом, ланцима са катанцима, ексерима и др. У Капавици на дну јаме идентификовани су остаци свештеника Душана Манастирлића, који је први гурнут на челу низа везаних Срба, уз усташко церекање: Хајде, попе, поведи Србе у цркву. На његовој лобањи сачували су се праменови косе. Све ове јаме, које у грозоти предводи Шурманачка, сраман су жиг на лицу човечанства. Откуд се баш на овом поднебљу створише такве сподобе које највише унизише људски род и доведоше у питање смисао човековог постојања? Посебно је ужасно што су ти створови наше комшије и што говоре истим језиком као и ми.

Миленко Јахура

preuzeto sa
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by polemospater on Tue May 20 2008, 01:32

''Откуд се баш на овом поднебљу створише такве сподобе које највише
унизише људски род и доведоше у питање смисао човековог постојања?
Посебно је ужасно што су ти створови наше комшије и што говоре истим
језиком као и ми.''

otuda sto u svakom zitu ima kukolja...u svakom genu mutacija...u svakoj familiji izroda...u svakoj basti stetocina ili parazita...u svakom gradu narkomana,prostitutki i politicara....u svakom selu besposenih alapaca........u svacijoj istoriji ratova..........te spodobe isto kao i nespodobe predstavljaju ljudski rod.......koji je daleko od savrsenstva tako da nema sta da ga unizi....

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 31
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Tue May 20 2008, 09:59

[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by space on Tue May 20 2008, 10:03

[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

 by Sponsored content


Sponsored content


   Go down

4 of 19 Previous  1, 2, 3, 4, 5 ... 11 ... 19  Next

      

- Similar topics

 
Permissions in this forum: