Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ńňđŕíŕ 4 of 19 Previous  1, 2, 3, 4, 5 ... 11 ... 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by njanjoslava on Mon Apr 28 2008, 05:35

okili dokili Very Happy

njanjoslava
Postuje redovno
Postuje redovno

Female
Broj poruka : 153
Godina : 31
Lokacija : Srbija
Points : 0
Datum upisa : 07.04.2008

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon Apr 28 2008, 07:57

ne tako davno Smile


glas javnosti

02. Feb 2001 18:19 (GMT+01:00)
Ljubinje bez ijedne autobuske linije


LJUBINJE - Istočnohercegovačka opština Ljubinje verovatno je jedina u celoj Evropi bez i jedne redovne autobuske linije do bilo kog mesta u svetu.
Jedini autobus državnog preduzeća "Ljubinjeprevoz" na jedinoj redovnoj liniji Ljubinje - Trebinje - Nikšić - Podgorica, prestao je da vozi pre 30 meseci, jer preduzeće nema novca da plati popravku niti da kupi novi.
Pre izvesnog vremena preduzeće "Trebinje prevoz" iz Trebinja uvelo je redovnu liniju Trebinje - Ljubinje - Trebinje, ali zbog kvarova i drugih problema autobus vozi - od slučaja do slučaja.
Ljubinje je rubna opština prema Federaciji BiH i pre rata je imalo odlične autobuske veze, a sad se njegovi stanovnici snalaze, putujući do najbližeg mesta u RS, Trebinje, udaljenog više od 60 kilometara.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon Apr 28 2008, 08:10

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 07 2008, 10:01

dugo sam se dvoumio u koju rubriku da smjestim ovo , te zavrsi ovdje
ipak je nas covjek Smile

[You must be registered and logged in to see this image.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Wed May 07 2008, 10:16

a videla sam ovo pre na ntu bas kad sam nasla i ovaj forum Very Happy

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by katabuya on Wed May 07 2008, 22:08

space ::dugo sam se dvoumio u koju rubriku da smjestim ovo , te zavrsi ovdje
ipak je nas covjek Smile

[You must be registered and logged in to see this image.]


hahahahahhahahahahhaha
ko je ovaj lik???
Ja nikad nisam cuo za njega...
Kakav car!!!

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]

katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 34
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Thu May 08 2008, 00:05

eeeeee...guglaj malo pa ces videti sta sve ima o ljubinju....to su cari interneta Smile

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu May 08 2008, 10:54

katabuya ::


hahahahahhahahahahhaha
ko je ovaj lik???
Ja nikad nisam cuo za njega...
Kakav car!!!

Covjek je legenda ljubinjskog fudbala (zbog fizicke slicnosti zvali su ga Gulit) pored Zoke, Carica, Mitra i ostalih pregalaca malog fudbala, vatreni navijac zvezde i standardni prvotimac Zrvnja na turnirima u malom fudbalu, dok su jos imali prizvuk nadmetanja momcadi iz ljubinjskog sreza Smile. Kakvi su to bili turniri, sad je sve postalo komercijala... al o tome bi mogla posebna - neiscrpna tema Smile


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî space äŕíŕ Thu May 08 2008, 11:17. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Thu May 08 2008, 11:08

SEDAM GRANA,SEDAM VOĆKI

30.04.2008
Još kao dijete Ljubinjac Cvetko Šušić (60) važio je za kalemara srećne ruke. Iako je, za razliku od drugih, kalemio samo nekoliko dana u godini - od Vidovdana do Petrovdana - sve bi mu se primalo! Sve, bez izuzetka!
Ali, život i poslovi odveli su ga kasnije daleko od osunčane Hercegovine i behara njegovih voćaka, u Sloveniju i Njemačku - gdje je samo u Braunšvajgu kod Hanovera ostao punih deset godina, prvo radeći kao elektrovarilac, a potom kao ugostitelj. I tamo, pod olovnosivim nebom kontinentalne Evrope, gdjekad bi mu padali na pamet oni kalemi i ono još željnije iščekivanje cvjetova na novim izdancima... Jednom kad se vratim u zavičaj, pomišljao je u sebi, posadiću voćke po cijeloj okućnici. I kako je sanjao Cvetko je - i uradio.
Pokraj njegove kuće na Prebilovačkom putu, po stepenastim baštama, odavno rastu višnje, trešnje, jabuke, šljive... Većinu ih je Cvetkova ruka nakalemila na neku drugu podlogu, da budu jače i otpornije na bolesti. No, posebnost u svemu je, ipak, jedno staro stablo džanarike.
- Ova džanarika je žilava, otporna, iako je samo malo mlađa od mene - objašnjava Cvetko Šušić. - Zato sam odlučio da je učinim najraskošnijim drvetom u cijelom mom zavičaju. Prvo sam nju nakalemio badem, pa kajsiju, breskvu, nektarinu... pa ranu plavu i ranu žutu šljivu i na kraju šljivu požegaču. Sedam vrsta voća na sedam grana! I svaka grana rađa!
April odmiče, pa na granama s bademom i kajsijom već je prošao behar, dok upravo izbija na onoj gdje je breskva, a na požegačin će se najduže čekati. Nije mu to, dodaće Cvetko, bila nikakva potreba, osim da kalemarskoj mašti pusti uzde do kraja, da i on i drugi u bašti, kao u kakvoj dječjoj slikovnici, vide šta sve na jednom starom džanarikinom stablu može cvjetati i rasti! Da vide pravi sajam koštičavog voća i krunu njegove kalemarske karijere. I dok on uživa u ovih sedam cvjetova, oni praktičniji Ljubinjci, kojima je samo do plodova sve češće ga mole da im na podloge od dunja nakalemi kruške. On im je to i otkrio. Molbe im neće odbiti; samo moraće da sačekaju period od Vidovdana do Petrovdana kad je Cvetkova ruka najsigurnija - i kad on jedino to i radi.
GLAS SRPSKE (Ž.JANJIĆ)

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Thu May 08 2008, 22:50

ovo wolf sastavlja tekstove a space ih kaci ....

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun May 11 2008, 09:47

Ekološki gutljaj vode za Evropu


Iako skrhani teškim bremenom prošlih vremena, seljani Kapavice iznad Ljubinja, u Hercegovini, ne dozvoljavaju da se prošlost pohrani tamo gde se sahranjuju neznani junaci
[You must be registered and logged in to see this image.]
Gde je Bog rekao „Laku noć“ i „Dobro jutro“: Kapavica čuva svoje lice (Foto S. Sabljić)


Kapavica – Nije toliko bitno da li je Kapavica ime dobila po bunarskoj vodi koja je, odozgo niz kamene gromade, kapala i slivala se u dvadesetak čatrnja ovog sela ponad Ljubinja. Ili je nazvana po nečem drugom. Mnogo važnije je da, danas, seljani Kapavice ne daju da se ognjišta gase. Ne daju da se zaborave prošla vremena kada su ovim krajem hodili ljudi željni krvi. Mnogo važnije je da seljani Kapavice, iako skrhani teškim bremenom prošlih vremena, ne dozvoljavaju da se prošlost pohrani tamo gde se sahranjuju neznani junaci.
Ne zna se šta više obraduje namernika dolaskom u Kapavicu. Da li susret sa domaćinima ili gutljaj vode iz čatrnje koja se ničim ne može zagaditi. Ničim, jer ovde na stotine kilometara unaokolo, nema ni fabričkog dimnjaka ni bilo čega drugog što bi, sa sobom, donelo pogan modernih tehnologija.
Dragan Pecelj, mlad čovek, nije mogao bez svoje Kapavice. Familija mu je u Ljubinju, a on se sa majkom Stanom vratio na dedovinu. U kapavički zaseok Čeprusi. Jeste da je teško, ali od stada se neće. Uostalom, od stada žive i on i njegovi. Bez obzira na to koliko i kako teško vreme bilo.
– Svi moji su davno sa đedom, iz Kapavice preselili u Ljubinje. Danas se, međutim, vraćamo tamo odakle smo otišli. Jer, ovde se, i kad nemaš mesečna primanja, može živeti. I to dobro – kaže Dragan Pecelj koji čuva stado sa stotinak koza i podseća da na stotinu kilometara unaokolo nema fabričkih dimnjaka ni zagađenja.
– Sve što proizvodimo, dakle mleko, meso i sir, moglo bi odmah u Evropu. U zemlje Evropske unije koje žude za zdravom hranom. Toga i takvog bogatstva trebala bi da, pre nas, bude svesna država u kojoj smo – upozorava Dragan.
Stada je u Kapavici isto koliko i seoskih numera. A u svakoj od njih poneka priča.
U selu nikada nije bilo više od stotinak duša. Danas ih je tek dvadesetak. Uglavnom starijih. Sa šest i više desetljeća na leđima. U Kapavici je nekada bilo i cura i momaka. Bile su i dve škole, a danas samo uspomene na njih.
Malo je znano da su nedaleko Kapavice, iz Stanjevića, Gojko Đogo i Rajko Petrov Nogo, da su koreni Sergeja Barbareza poznatog fudbalera iz Ljubomišlje, a Zdravka Čolića iz Vlahovića. Neki od njih nikada nisu ni bili u rodnom kraju. Starina Milenko Đurić bio bi srećan da i oni, ali i brojni drugi, ne zaborave rodni kraj i korene urasle duboko u hercegovačkom kršu.
Spomen-ploče na lokalitetu Guvno podsećaju na vreme zla kada je, i na ovim prostorima, ustaška kama, ali u komšijskim rukama, skončavala život stotine, hiljade Srba. Samo u junu četrdeset i prve ustaše su, nakon trodnevnog mučenja, žive i vezanih ruku i očiju, na lokalitetu Guvno, u jame bacili 160 Srba Kapavice, Rđusa, Ćukovca, Vlahovića i Rankovca. Umorili su sve koje su zatekli na kućnom pragu.
– Mnogi od dželata nosili su na glavi fes iako nisu bili Turci. Bile su to ustaše iz Ravna u Popovu polju koje su mi umorile i kuma Ristu Klimentu. Bio je ponos i najlepši momak u Hercegovini. Služio je Kraljevu gardu – uzdiše starina.
Kada su napunili jame, ustaše su svoj krvavi pir nastavili streljanjem nevinih ljudi. Kosili su ih redom. Sve jednog po jednog.
– Kada je došao na red, Jovan Brkljač je zamolio svog ubicu da mu skine povez sa očiju kako bi poslednji put vidio rodno selo. Kad mu je ovaj udovoljio želji, Jovan je nad glavom ugledao Mušana Bajramovića sa kojim je pre rata radio u Dubrovniku. Upitao ga je zašto to čini, a on je odgovorio – danas ja tebe, a sutra će neko drugi mene – nastavlja Milenko svoju priču.
Kad je to zlo prošlo, u Kapavicu dođoše nova vremena. Dođoše Titovi komunisti.
– Ma koliko bili u pravu, nisu smeli ubijati žandare. Jer valjali bi nam u borbi protiv fašizma. Bili su tada jedini naoružani i obučeni za borbu. Bila je to velika greška komunista – tvrdi Milenko. I još nešto. U Kapavici nikada nije bilo crkve. A i kako bi je bilo kada su ovim krajem vekovima vladale osmanlije.

Slaviša Sabljić
[objavljeno: 05/05/2008]
POLITIKA

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Sun May 11 2008, 11:27

18. avgust 2006.

LOVAC NA UDOVICE


Hercegovci traže instruktora da ih nauči da iz smrtonosnog pauka iscede otrov, koji u Nemačkoj plaćaju 62.000 evra po gramu


[You must be registered and logged in to see this image.]

LJUBINJE - Stanovnici Istočne Hercegovine proneli su glas po celom svetu da traže lovca na crne udovice! Nakon što se Istočnom Hercegovinom pronela vest da za samo jedan gram otrova pauka crne udovice farmaceutske firme na nemačkom tržištu plaćaju 62.000 evra, oni su izračunali su da bi od tih paukova, kojih u Popovom polju ima i previše, zaradili više nego od celokupnog roda paprike, lubenice, paradajza i bresaka ... Ali, problem je što ne znaju kako se iz pauka cedi otrov.
- Ovde ima crnih udovica u izobilju, ali još nema nijedan lovac. Ne znamo kako da im izmuzemo otrov. Samo kada bi to znali možete zamisliti s kolikim bi se elanom prihvatili tog posla umesto što radimo u polju na 40 stepeni za nadnicu od svega 15 evra. Ipak, ceđenje otrova iz crne udovice traži posebno znanje i umeće, što mi nemamo. Zato nam cela priča zvuči kao bajka o dobroj zaradi - kaže agronom Danilo Jahura.
Ljubinac Zdravko Klimenta, koji je posle rata zakupio zemljište u Popovom polju i bavi se komercijalnim uzgojem povrća i proizvodnjom meda, kaže da se Hercegovci ne bave lovom na pauke jer ne znaju da to donosi novac.
- Medicinski laboratorije su primorane da kupuju otrov crne udovice po izuzetno visokim cenama da bi proizveli nove medikamente. Nedavno sam pročitao oglas u kojem vlasnik farme pauka u Arizoni prodaje otrov crne udovice u tečnom stanju po 15 dolara po mililitru. Znači da cena po gramu iznosi 75. 000 dolara što je manje ni više nego 62.500 evra, a pretpostavlja se takođe da će porasti cena na tržištu - kaže Klimenta.
On veli da su otrovi oduvek bili na ceni, samo što to naš narod ne zna.
- Evo, ja sam tek nedavno saznao od jednog Slovenca da je od svega što pčele proizvode najskuplji baš njihov otrov. Gram pčelinjeg otrova odavno vredi kao gram zlata! A ja se sve vreme bavim samo medom - kaže Klimenta.
On ne krije da je već savladao tehniku uzimanja pčelinjeg otrova i da će vrlo brzo krenuti s tim biznisom.
- Na košničinom letu, tamo odakle pčele poleću i gde sleću, postavi se dobro uglačana površina i u nju dovede naizmenična struja. Kad pčela doleti, dolazi do udara struje i pčela instiktivno ispušta otrov koji se sliva niz glatku površinu u jednu bočicu. Niko se tim još ne bavi u Hercegovini. Ali ja baš razmišljam da i to isprobam...Isto je sa ceđenjem otrova iz crne udovice - veli Klimenata i dodaje da bi radije "muzao" pčele nego crne udovice.
- U hercegovačkim medicinski ustanovama izračunali su da crna udovica ima od 0,02 do 0,03 miligrama suvog otrova, ali su zadovoljni što se niko ne upušta u tu avanturu jer nemaju protivotrov.
MITAR ĐURICA

IZVOR
KURIR

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon May 12 2008, 10:24

Вијести из парохије Љубињске


Освештани темељи звоника


[You must be registered and logged in to see this image.]

10. маја 2007. године послије свете Литургије, која је служена у новом Саборном храму, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и приморског Г. Григорија љубињски свештеник протојереј-ставрофор Драго Цвијановић освештао је темеље звоника Саборног храма Рођења Господа Исуса Христа
Освештање темеља звоника догогодило се управо на дан кад наша Православна Црква биљежи спомен на спаљивање моштију Светога Саве на Врачару у Београду, које је било 1594. године по наређењу османског великаша Синан паше.
Свечаном освештању су присуствовали предсједник Одбора за изградњу начелник Општине господин Веско Будинчић, представници извођача радова, директор ЈП »Комуналац« господин Неђо Турањанин са сарадницима и невелик број вјерника.
Према пројектној визији, звоник ће имати висину од 25 метара и биће највиша грађевина у Љубињу. У завршној куполи биће смјештена три звона од којих је једно тежине 500 кг, друго 300 кг, а треће 150 кг. Према уговору Одбора и извођача радова, очекује се да звоник буде изграђен током љета ове године, а изградња ће се финансирати средствима приложника, међу којима се истиче ктитор-задужбинар Саво Ћоровић из Београда. Према предрачуну радова градња ће коштати 100.000 КМ.
Одбор за изградњу позива вјерне да својим прилозима помогну изградњу звоника и рјешавање других питања у вези са уређењем и опремањем новог Саборног храма.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Овом приликом подсјећамо да је у истом храму 26. јануара ове године, постављен ИКОНОСТАС који је израдила столарско-дуборезачка радионица при Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској, средствима Републичког секретаријата за вјере у Републици Српској.


Помен погинулим борцима

18. маја 2007. године у 11.00 часова, поводом 15-огодишњице формирања Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, пред спомен-плочом у Саборном храму Христова Рођења, свештеник љубињски протојереј - ставрофор Драго Цвијановић служио је помен погинулим и умрлим борцима Отаџбинског рата за Републику Српску.
Помену су присуствовали представници руководства Борачке организације Љубиња, представници Општине Љубиње и други грађани.
Централна свечаност поводом годишњице формирања Херцеговачког корпуса одржана је 19. маја ове године у Билећи.

протојереј - ставрофор Драго Цвијановић
preuzeto sa
http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon May 12 2008, 10:32

ВИЈЕСТИ ИЗ ЉУБИЊСКЕ ПАРОХИЈЕ
Звоник нове цркве
Радови на звонику Саборног храма Христова Рођења ближе се завршној фази. Према садашњем стању и активностима може се очекивати да ће бити благовремено завршени. Очекује се да се звона нове цркве огласе 21.септембра 2007.године, на дан Рођења Пресвете Богородице.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Гради се манастирски конак
Одбор за изградњу објекта метоха Тврдошког манастира на Рђусима обавјештава да су ових дана изведени значајни радови адаптације и оправке грађевине гдје ће бити манастирски конак. Грађевина је димензија 24x8 м. Ускоро ће се обавити радови покривања, а након тога ће се извршити остали занатски радови и уређење и опремање конака.
Одбор позива вјерне да својим прилозима помогну изградњу, уређење и опремање конака и простора манастирског метоха.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Уређење црквишта у Крајпољу
Током јула и августа ове године изведени су главни радови проширења и уређења црквеног дворишта у Крајпољу. Радове на уређењу црквишта је финансирао Душан (Пере) Козић и они ће ускоро бити приведени крају.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Сабор у Крајпољу
Традиција Преображењског сабора у Крајпољу се наставља. И ове године празничним богослужењима је присуствовао велики број вјерника. По завршетку Свете Литургије литијом око цркве и читањем четири Јеванђеља завршена је молитва на Преображење Господње у Крајпољу. Освећен је и преломљен крсни хљеб, и благословено преображењско грожђе је подијељено вјерном народу након Литургије.
Дводневно саборовање ове године је окупило близу три хиљаде људи из Љубиња и из осталих херцеговачких крајева.

[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Обрен Цвијановић





preuzeto sa
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 14 2008, 06:08

ВИЈЕСТИ ИЗ ЉУБИЊСКЕ ПАРОХИЈЕ

Освештан звоник Саборног храма у Љубињу

[You must be registered and logged in to see this image.]
У оквиру свечаности крсне славе Општине Љубиње и Црквене општине, на празник рођења Пресвете Богородице, малу Госпојину, с благословом епископа Захумско-херцеговачког и приморског г.Григорија, игуман Тврдошки Сава обавио је у Љубињу чин освештања новоизграђеног звоника Саборног храма Христова Рођења, уз саслужење свештеника љубињског Драге Цвијановића и требињског свештеника Миленка Спреме, и уз учешће сестринства Петро-Павловог манастира, а у присуству више стотина вјерних.
Како је познато, освештање темеља звоника обављено је 10. маја ове године, а грађевинско-занатске радове извело је љубињско предузеће «Комуналац». Звоник, који је висок 26 метара, представља круну напора изградње Саборног храма у Љубињу, а висином је доминантан у граду. Управо на дан освештања, први пут су се током свете Литургије огласила звона, која је Храму даровао кум Саво Ћоровић.
Литија поводом крсне славе је кренула из цркве Рођења Пресвете Богородице и прошла Светосавском улицом. У новом Саборном храму служена је света Литургија, освештан је и нови иконостас, потом и спомен плоча на којој су уписана имена српских бораца Отаџбинског рата, који нису из Љубиња, а погинули су на Љубињском ратишту. Освештане су и спомен плоче на којима су урезана имена ктитора-задужбинара, великих добротвора и утемељивача овог Саборног храма.
Спомен-плоче је израдио Одбор за изградњу храма, у складу са уговорном обавезом која је утврђена почетком градње храма. Међу приложницима се истиче највише ктитор-кум Саво Ћоровић, затим: Министарство вјера РС, Милан Пешут, Лука Ђурић, Душан Кољибабић, Вељко Бокић и други.
Поводом завршетка радова изградње Саборног храма, Одбор за изградњу је објавио посебну публикацију, «Споменицу», на чијих 80 страна су саопштене све битне информације од одлуке о градњи, именовању и раду Одбора, о току и проблемима изградње, о прилозима и приложницима. «Споменица» објављује и пригодне ријечи Епископа Григорија, Епископа Атанасија, кума Саве Ћоровића, Милана Пешута, Јове Турањанина и ријеч захвалности предсједника Одбора за изградњу храма - издавача «Споменице» - Веска Будинчића, начелника Општине Љубиње.


Ďîńëĺäśč ďóň čçěĺíčî space äŕíŕ Wed May 14 2008, 06:17. čçěĺíčî óęóďíî 2 ďóňŕ.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 14 2008, 06:14

Освештан звоник Саборног храма у Љубињу

У оквиру славске свечаности у Љубињу је освештана и отворена робна кућа предузећа «Маркет 99» из Требиња. Грађевина великих димензија, површине од 1500 м2, налази се у центру Љубиња на локацији некадашњег задружног омладинског дома. Овај савремени супер-маркет купцима из Љубиња, али и из Стоца, Берковића и Попова, нуди 20 000 артикала, што представља велики искорак у односу на досадашњу трговачку понуду Љубиња.
У пригодној поруци, коју је приликом ломљења славског колача изрекао начелник Веско Будинчић, он је казао да је Љубиње и ове године показало да је стабилно на путу успјеха, да има визију свог развоја, да има вриједне људе и да треба слиједити познату и провјерену развојну политику.
Међу најважнијим активностима за наредни период, начелник је означио бројне пројекте привредног развоја и наставак процеса привлачења инвестиција, а све у складу са програмом развоја Општине за 2007. и 2008. годину, који су на иницијативу и приједлог начелника једногласно подржали и одобрили одборници Скупштине општине Љубиње. Иначе, Одлуком о спровођењу програма развоја, Скупштина је одобрила примјену система подстицајних мјера, којим ће органи Општине подржавати извођење пројеката од јавног значаја, а то су сви пројекти усмјерени на унапређење стања и капацитета комуналне инфраструктуре, урбано-привредне структуре, јачања и развоја јавног сектора, а посебно пројекти усмјерени на економски развој, предузетништво и запошљавање радника.
Поводом Крсне славе, начелник Општине је донио одлуку о додјели признања и новчаних награда за појединце, и организације, који су током претходне године дали истакнути допринос стварању и афирмацији вриједности од значаја за Љубиње. Ове године признања Општине и награду од 500 КМ добили су: Јово Турањанин, свештеник Драго Цвијановић, Средња школа «Светозар Ћоровић», Општинска ватрогасна служба, Предузеће «Маркет 99» - Требиње, Неђељко Буквић, Радислав Шијаковић, Миливоје Ћоровић и Богдан Сорајић.


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî space äŕíŕ Wed May 14 2008, 06:22. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 14 2008, 06:15

Освештан звоник Саборног храма у Љубињу
Одржане су 9. традиционалне уличне трке «Љубиње 2007», на којима су, осим најбројнијих ученика љубињске основне и средње школе, и ове године учествовали такмичари из Требиња, Никшића, Љубушког и Широког Бријега. Љубињско Удружење добровољних давалаца крви окупило је своје пријатеље из Требиња, Угљевика, Лопара и Вишеграда на акцију добровољног даривања крви. Први пут је новоосновани клуб «Шкорпион» из Љубиња приредио ревијално-промотивне борбе у кик-боксу, што је изазвало пажњу бројне публике. У дневном програму културно-забавних активности, своје могућности публици су представили чланови фолклорне групе «Просвјета» као и чланови секције основне школе. У вечерњем термину, на базенима СРЦ «Боровик» концерт је одржао млади и популарни пјевач Никола Роквић.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
богослов Обрен Цвијановић
preuzeto sa [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Wed May 14 2008, 06:24

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Posljednji vozač dubrovačkog tramvaja - Ljubinjac !

Ďîđóęŕ by kum on Sat May 17 2008, 20:27

RASTANAK
S TRAMVAJEM


20. ožujka 1970. tramvaj je zauvijekotišao
iz Dubrovnika. Točno u podne, kao na filmu, uz prugu se skupio špalir građana,
rastuženo mnoštvo kao najbolji epitaf na tramvajskoj zadnjoj vožnji.





[You must be registered and logged in to see this image.]





Bilo je tu i suza i lijepih riječi...Grad se oprostio sa
jednim od svojih simbola. Možda i nije umjesno tramvaj zvati simbolom grada
pored njegovih povijesnih i kulturnih spomenika, ali tramvaj jest bio upravo
to, simbol tehničke kulture grada i njegovog puka. Bio je nešto staro i lijepo,
a ujedno korisno, te nadasve dostupno - isto kao da ste svaki dan pošli u
muzej. Listajući arhive Dubrovačkog Vjesnika iz 1970. g. pronašao sam mnoge članke
iz dana ukidanja tramvaja, a koje je potpisao g. S. Ahmetović. Mišljenja sam da
će Vam neki od tih članaka mnogo bolje nego ja dočarati te događaje, te ih stoga
prenosim u cijelosti, skupa sa izbljedjelim fotokopijama fotografija sa
rastanka...


NESREĆA
NA PILAMA



[You must be registered and logged in to see this image.]


U subotu, 7. ožujka oko 9 sati, došlo je do jedne od najtežih saobraćajnih
nezgoda koje su se s dubrovačkim tramvajem dogodile u posljednjih 60 godina od
kad se ovo prijevozno sredstvo pojavilo na našim gradskim ulicama. Tramvaj broj
5 što je saobraćao na relaciji Pile - Lapad spustio se velikom brzinom Ulicom
Maršala Tita na posljednju tramvajsku stanicu gdje je iskočio s tračnica a
zatim pojurio 27 metara s jedne na drugu stranu ceste, srušio ogradni zid i
survao se sa 4 metra visine u gradski park neposredno kod ulaza kroz zidine u
stari dio grada.

U ovoj neobičnoj ali i teškoj saobraćajnoj nezgodi izgubio je život 56-godišnji
radnik poduzeća "Auto-Dubrovnik" Hamdija Ovčina, dok je 14 osoba
povrijeđeno od kojih teže 12-godišnja Snježana Zovko iz Dubrovnika, 51-godišnja
Kate Musladin iz Gromače, 52-godišnja Ana Bogdan iz Dubrovnika i 20-godišnja
Marija Mihaljević, a lakše Zlatko Račić, Obren Milat, Čedo Mičeta (vozač
tramvaja), Martin Prkačin, Anka Knežević i Stevo Korda, (trojica lakše povrijeđnih
nakon ukazane liječničke pomoći odmah su otpušteni kućama).

Tramvajska kola potpuno su uništena, tako da je pričinjena i velika materijana
šteta. Uzroci ovog teškog saobraćajnog udesa još nisu poznati. Prema izjavama
očevidaca tramvaj broj 5 dobio je iznenada ubrzanje nakon što je prošao zavoj
kod zgrade rodilišta. Jedan dio od dvadesetak putnika koliko ih se tada vozilo tramvajem
sve do dolaska na Pile nije primjećivao da se nešto čudno događa, dok su neki
uvidjevši u posljednji čas opasnost uspjeli iskočiti iz zahuktalog vozila. - Kad
se tramvaj velikom brzinom počeo spuštati prema Pilama a uz to još i tresti
pomislili smo da je to zbog neiskustva vozača. Kad smo se našli na Pilama iskočio
sam iz tramvaja.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Zbog panike medu putnicima i gužve koja je tom prilikom nastala nisam uspio izvući
i svoju ženu koja je u nezgodi zadobila teže povrede - rekao nam je neposredno
poslije udesa službenik s Lopuda Ivica Mihaljević. Nesreća je mogla imati
daleko teže posljedice da se tramvaj nakon iskliznuća s tračnica nije nagnuo na
desnu stranu umanjivši donekle brzinu s kojom se do tada kretao. Da je,
međutim, kojim slučajem tramvaj skrenuo na autobusno ili taksi stajalište gdje
obično ima mnogo ljudi moglo je doći do katastrofe veće od one što se dogodila
1921. godine na zavoju kod zgrade rodilišta kada je 5 putnika poginulo, a mnogo
drugih teško ranjeno. Čim se saznalo za saobraćajnu nezgodu na Pilama 40
učenika srednjih škola i građana dobrovoljno se prijavilo u bolnicu da dade krv
za unesrećene. Na lice mjesta odmah su izašli i službeni organi. Sudac
istražitelj Općinskog suda Anto Rusković dobio je od Okružnog javnog tužilaštva
nalog da provede istragu protiv vozača tramvaja Čeda Mičete s tim da se posebno
ispita tehnička ispravnost vozila. O saobraćajnoj nezgodi razgovarali smo sa
saobraćajnim inžinjerom Dragom Vukovićem koji je bio pozvan da istražnim
organima dade svoje stručno mišljenje: - Prema onome što se moglo zaključiti
prvim površnim pregledom vozač tramvaja je pokušao kočiti električnom kočnicom.
Takozvane pakne na mehaničkoj kočnici takoder su stisnule, osim jedne za koju
će se naknadno utvrditi da li je zatajila odnosno pukla prilikom samog udesa
ili je bila neispravna od ranije. Tek kad se izvadi i stručno ispita motor
tramvaja moći će se nešto određenije reći o uzrocima nezgode. U upravi poduzeća

Tramvaj saznali smo da je 43-godišnji vozač tramvaja Čedo Mičeta, rođen u selu
Ubosko kod Ljubinja, raspoređen na mjesto kvalificiranog vozača tramvaja 1.
kolovoza 1968. godine. Tramvajska kola broj 5 (koja se nalaze u upotrebi od
1910. godine, od uvođenja tramvajskog saobraćaja u Dubrovniku) generalno su rekonstruirana
18. svibnja 1963. godine, a nakon toga su na njima obavljene još i dvije
generalne reparature (posljednja 1968. godine).

Iako smo svijesni činjenice da će se tramvaj u najbližoj budućnosti ukinuti i
dalje redovno poduzimamo generalne reparature tramvajskih kola - rekao nam je
direktor Tramvaja inžinjer Nikola Luznik, osvrćuči se na neke komentare prema
kojima je poduzeće gradskog saobraćaja zanemarilo brigu o redovnom održavanju
tramvajskih kola i tračnica nakon što je Skupština općine odredila da se tramvajski
saobraćaj mora uskoro ukinuti. Baš nedavno imali smo reparature tramvaja broj
10 i broj 7, a svi ostali su dotjerani i obojeni za nastupajuću turističku
sezonu. Također
normalno radi služba održavanja tračnica (2 čistača pruge i 4 pružna radnika) koji
redovito popravljaju i održavaju prugu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Specijalna komisija u čijem se sastavu nalaze stručnjak Zavoda za kriminološka vještačenja
i kriminološka istraživanja iz Zagreba ing. Ivan Babić, stručnjak Republičkog sekretarijata
za unutrašnje poslove SRH inž. Stipo Lozić, stručnjaci Zagrebačkog električnog
tramvaja inž. Zvonko Koščica i elektrotehničar Božidar Tušan, te inž. Drago
Vuković iz Dubrovnika počela je jučer s pregledom slupanih
tramvajskih kola i drugim ispitivanjima važnim za utvrđivanje uzroka ove nezgode.
U toku jučerašnjeg prijepodneva na dijelu tramvajske trase u Gružu vršena su
ispitivanja efekata kočenja električnim i mehaničkim kočnicama na tramvajima
broj 3 i broj 7 koji su u upotrebi od kad i tramvaj broj 5. Kako sada stoji
stvar, komisija će po svoj prilici predložiti donošenje mjere zabrane odvijanja
saobraćaja na relaciji od Pila do Boninova.

Jučer oko 17 sati na mjesto udesa stigla je velika dizalica Garnizona JNA iz
Trebinja pomoću koje je tramvaj broj 5 podignut iz parka i odvučen u tramvajsku
remizu. U meduvremenu, tramvajski saobraćaj je obustavljen na relaciji od stajališta
kod Medicinskog centra do stajališta na Pilama kako zbog eventualne
neispravnosti tračnica ne bi došlo do nove saobraćajne nezgode.

ODLUKA O UKIDANJU

Oproštaj s tramvajem

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao što je već poznato, nedavno su u Savjet za narodnu obranu i savjet za urbanizam
i komunalne poslove Skupštine općine Dubrovnik
usvojili zaključak da se ukine tramvajski saobraćaj u Dubrovniku koji je uveden
1910. godine. Zaključak dvaju savjeta se počeo provoditi obustavljanjem
tramvajskog saobraćaja i dizanjem tramvajskih tračnica na relaciji od Boninova
do Pila. Dvadesetog travnja u 12 sati tramvajski saobraćaj biti će obustavljen.


Tim povodom poduzeće Tramvaj odlučilo je upriličiti poseban program sa starim
isluženim tramvajem za kojega mnoge generacije Dubrovčana vežu uspomene. Kako
smo obaviješteni, na dan ukidanja tramvajskog saobraćaja, od 10 do 12 sati,
vožnja tamvajem bit će besplatna. Točno u 12 sati sva tramvajska kola postrojit
će se na Stanici Lapad, a odatle će - ispraćeni od građana i svih aktivnih i
penzioniranih radnika poduzeća Tramvaj - otići na posljednju kratku vožnju do
remize.


RASTANAK

U posljednjih šezdeset godina godina Dubrovčani su se dva puta masovno okupljali
na ulicama zbog tramvaja. Prvi put to je bilo 22. prosinca 1910. godine kad je
ovo prijevozno sredstvo pušteno u redovan saobraćaj, a drugi put 20. ožujka ove
godine kad je tramvajski saobraćaj u našem gradu definitvno i potpuno ukinut.





[You must be registered and logged in to see this image.]

Kakve li razlike između ta dva događaja! Sudionici onog prvog, tada još dječaci

i djevojčice a danas ljudi u poodmaklim godinama, prisjećaju se da je tramvaj
okićen cvijećem dočekan na Pilama s neopisivim veseljem, što nije bilo nimalo
čudno kad se zna da su supermoderna tramvajska vozila, tek izgradena u
Čehoslovačkoj tvornici "Križik", trebala da zamijene onih nekoliko
kočija i trošnih omnibusa sa konjima koji su do tada prevozili putnike od Gruža
do Dubrovnika. U prošli petak, međutim, mnoštvo od oko 5.000 naših g rađana
okupilo se na Stanici Lapad da starom i u dugogodišnjoj neumornoj vožnji
isluženom tramvaju kažu svoje posljednje zbogom i hvala. Bili su to trenuci
koliko svečani toliko i tužni, ispunjeni nekom čudnom i tihom sjetom zbog još
jednom potvrđenog saznanja o neminovnoj prolaznosti svega pa tako i stvari koje
su čovjeku u dugotrajnoj korisnosti postale veoma drage i - gotovo
nenadoknadive.

Mnoge generacije Dubrovčana prema tramvaju gaje jedan poseban odnos. Zato su se
među mnoštvom svijeta našli bivši i sadašnji radnici poduzeća Tramvaj, i djeca iz
škola i vojnici, i domaćice s torbama u rukama i ljudi koji su našli neku
izliku da prekinu redovan posao, čak i osamdesetgodišnjaci koji su ustali iz
bolesničkih postelja da bi posljednjim pogledom na žuta vozila još jednom
obnovili u sjećanju
uspomene na davno minule događaje iz djetinjstva i rane mladosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako je vožnja tramvajem dva sata prije njegovog ukidanja besplatna, dječaci uskaču
na tramvajske papučice i iskaču sa njih da bi tako utažili želju za pasiranjem,
inače velikoj strasti mnogih, zbog koje su kod kuće znale pasti i batine od
roditelja ili ukori u školi. Poneka žena i poneki čovjek krišom maramicama
brišu suze. Poneki se primiču da tramvaj dotaknu rukom. Netko na sva tramvajska
kola što nailaze u koloni stavlja grančice lovorike. Na mnogim mjestima
"škljocaju" fotoaparati i zuje filmske kamere; netko će jednom iz
obiteljskog albuma izvući požutjelu fotografiju i objašnjavati svojim
sugovornicima kako su se nekad davno, sve do 1970. godine, dubrovačkim ulicama
vukle nekakve dotrajale žute kutije. Tko zna kakvim li će se vozilima ljudi
prevoziti za dvadeset, trideset ili šezdeset godina.

Bez obzira kakva će to vozila biti, ona nikad ljudima neće moći pružiti sve ono
što im je pružao ovaj tramvaj. I zadovoljstvo što u polaganoj vožnji mogu da
uživaju u veličanstvenom pogledu na morsku pučinu i horizont sa Boninova. I
što, dok vožnja traje, mogu mirne duše da se napričaju o svemu i svačemu i da
saznaju sve dnevne novosti. I mladić da ugrabi priliku i približi se voljenoj
djevojci. Tramvaj je bio velika atrakcija i, pored spomenika, najfotogeničniji
objekt za strane turiste. Tramvaj je bio mjesto gdje su se djeca učila
skladnosti a odrasli strpljenju. Starih se tramvaja, sve to što se oko njih
zbiva nimalo ne tiče. Pošteno odradivši svoje, postrojeni na Stanici Lapad, bili
su spremni za posljednju i ujedno najkraću vožnju - do remize.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posljednji pozdrav tramvaju prilika je da se o njemu kaže i ponešto što svi ne
znaju.
Jedan od najstarijih i prvih radnika "Tramvaja", vitalni 70-godišnjak
Antun Orlić, već deset godina u penziji, kaže između ostalog u svom govoru okupljenom
svijetu: - "Prvi osnivač i akcioner tramvaja bio je Luko Bona iz
Dubrovnika. Tramvaj je tada poslovao pod nazivom "Dubrovačka električna
željeznica", a pušten je u saobraćaj 22. prosinca 1910. godine riješenjem
tadašnje općine Dubrovnik
broj 228LDZ. Bio je to prvi tramvaj u Dalmaciji. Sada, na oproštaju, prisjećamo
se da je naš stari Tramvaj za šest decenija svoga rada u našem gradu prevezao
preko 100 milijuna putnika i da je dubrovačkim ulicama prešao preko 20 milijuna
kilometara.
Generacije Dubrovčana provele su svoj radni vijek na tramvajima, a generacije
građana služile se svakodnevno njime. Mi Dubrovčani navikli smo na tramvaj.
On je, iako u posljednje vrijeme star i spor, uvijek bio dio nas i naš ponos.
Stranci koji su dolazili u Dubrovnik
gledali su ga sa simpatijama, a možda zbog njega još i više cijenili našu
gostoljubivost i kulturu. Vrijeme oproštaja je došlo. Zbogom stari, dobri
druže...."


[You must be registered and logged in to see this image.]

I dok Gradska glazba svira dubrovačke marševe tramvaji kreću na posljednju vožnju
vođeni sigurnim rukama Andra Vlahušića, Karla Zamole, Antuna Orlića i drugih
penzioniranih radnika poduzeća Tramvaj u čijem je dostojanstvenom držanju zbog
ukazane im počasti tog trenutka bilo mnogo ponosa.Tako je tramvaj otišao s
dubrovačkih ulica. Za njega naprosto tamo više nije bilo mjesta.




.

kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 526
Godina : 44
Points : 521
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Sun May 18 2008, 00:04

cula sam i pre nesto malo o ovome,ja sam inace iz dubrovnika,ali ovo je bas iscrpno....hvala kumu na trudu...sad mogu da se pohvalim kako znam nesto vise o rodnom gradu.

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon May 19 2008, 07:48

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Mon May 19 2008, 09:12

Достојна сахрана усташких жртава након пола века
Свети посао потомака

broj 962, Рубрика Поводи
1991. година, број 573, страна 5

„Ко у јаму није силазио

и у њојзи примио нафору,

обгрлио сени своје деце

целивао брата без удова

и познао мајку по осмеху,

тај се није из нишчих дигао

ни појмио нашу литургију“...

Милан Комненић (Јаловница)
Протекле јесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независној Држави Хрватској, српски народ је почео да са херцеговачких јама скида бетонске оклопе, које је почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикрије хрватске злочине. Тако су се после пет деценија стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава које страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни Срби.

Мештани села Пребиловаца код Чапљине су од децембра 1989. године водили рат нерава са државним и политичким властима, не би ли добили дозволу да се отвори Шурманачка јама код Међугорја, и из ње изваде земни остаци великог броја српских новомученика, међу њима и 500 пребиловачких жена, девојака и деце. Од општине Чапљина су добили дозволу тек 12. октобра 1990. године, када су запретили да ће сви ступити у штрајк и да децу неће давати у школе. Пре овога, претежно српске општине Требиње и Љубиње, дозволиле су да се отворе јаме Ржани до (Јагодњача), Пандурица и Капавица, у које је у јуну 1941. бачен велики број Срба из Попова Поља, Љубиња са околином и других места.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Јаме су отворили и из њих мошти страдалих изнели требињски спелеолози на челу са Мирославом Куртовићем, човеком који се сав посветио овом послу. У јамама је испод гомиле камења које су усташе гурале за жртвама нађено преко 1000 костура са предметима жртава и доказима мучења и свирепости џелата: бодљикавом жицом, ланцима са катанцима, ексерима и др. У Капавици на дну јаме идентификовани су остаци свештеника Душана Манастирлића, који је први гурнут на челу низа везаних Срба, уз усташко церекање: „Хајде, попе, поведи Србе у цркву“. На његовој лобањи сачували су се праменови косе. Све ове јаме, које у грозоти предводи Шурманачка, сраман су жиг на лицу човечанства. Откуд се баш на овом поднебљу створише такве сподобе које највише унизише људски род и доведоше у питање смисао човековог постојања? Посебно је ужасно што су ти створови наше комшије и што говоре истим језиком као и ми.

Миленко Јахура

preuzeto sa
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by polemospater on Tue May 20 2008, 01:32

''Откуд се баш на овом поднебљу створише такве сподобе које највише
унизише људски род и доведоше у питање смисао човековог постојања?
Посебно је ужасно што су ти створови наше комшије и што говоре истим
језиком као и ми.''

otuda sto u svakom zitu ima kukolja...u svakom genu mutacija...u svakoj familiji izroda...u svakoj basti stetocina ili parazita...u svakom gradu narkomana,prostitutki i politicara....u svakom selu besposenih alapaca........u svacijoj istoriji ratova..........te spodobe isto kao i nespodobe predstavljaju ljudski rod.......koji je daleko od savrsenstva tako da nema sta da ga unizi....

polemospater
Jet Set Foruma

Female
Broj poruka : 2172
Godina : 30
Lokacija : srbija
Points : 400
Datum upisa : 25.11.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Tue May 20 2008, 09:59

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by space on Tue May 20 2008, 10:03

[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Ďîđóęŕ by Sponsored content Today at 11:20


Sponsored content


Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Ńňđŕíŕ 4 of 19 Previous  1, 2, 3, 4, 5 ... 11 ... 19  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Íŕçŕä íŕ âđő

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Íĺ ěîćĺňĺ îäăîâîđčňč íŕ ňĺěĺ ó îâîě ôîđóěó