Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ńňđŕíŕ 1 of 4 1, 2, 3, 4  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Go down

Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Mon Nov 23 2009, 12:41

Црква Св. Великомученика Лазара у Влаховићима је већ поменута у теми културно-историјских споменика на подручју општине, ал ми се чини да заслужује посебну тему. Пронашао сам на нету занимљив текст из 1890 који описује цркву и народна предања везана за њу па сам мислио да би било занимљиво то прокоментарисати из данашње перспективе, те сам зато поставио и једини (бар мени до сада познати) доступни текст о овој цркви и то са званичног епархијског сајта.
Оно што ме је фрапирало је детаљност и прецизност извора старог 120 година у односу на данашње, и поред све технике и технологије коју имамо. Да не помињем да сам оригинални ионако мали текст са сајта епархије морао да сређујем јер се, вјероватно приликом copy/paste команди особе која уређује сајт, текст измјешао скоро до неразумљивости. Има овдје још занимљивих тема ал за сад толико...
Надам се да ће неко имати снаге прочитати ово до краја [You must be registered and logged in to see this image.] и још боље да ће неко имати још података и фотографија цркве и прикључити се разговору.

[You must be registered and logged in to see this image.]
СА епархијског сајта....

Црква Св. Лазара је по постанку стара; по народном предању саграђена је у периоду између 1370. год. и 1389. год. Познато је да се трупама Кнеза Лазара у Косовској бици придружио са босанским трупама и војвода Влатко Вуковић. Међу војводама који су учествовали у битци са Турцима на Косову, тешко је рањен војвода Вукосав Влаћевић. Војвода Влаћевић, по народном казивању, заклео је своје другове да га донесу у родни крај и сахране га у очевој Цркви. Жеља му је испуњена а и данас се у Херцеговини прича о гробовима јунака који су учествовали у Боју на Косову, били тешко рањени и донесени у свој родни крај и ту сахрањени.
У својој прошлости црква је неколико пута дограђивана док није добила данашњи облик. У под данашње цркве уграђене су двије велике плоче, једна испред Олтара, а друга на улазу у цркву са натписом црквенословенској ћирилици. Плоча испред олтара има дужину 190 цм. и ширину 128 цм. Њен натпис говори да је ту сахрањен њен ктитор – Асе лежи Вукосав воевода Влаћевић смом друговах дружином и загибох на размирној краине ко (са) мога господина и донесоше ме дружина на своју племениту баштину и да е проклет тко ће ме такнути. Црква је озидана финим клесаним каменом и врло је висока и прекривена каменим плочама. У њој се служи два пута годишње.
ИЗВОР: [You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Прије 120 год...
Два старобосанска натписа у Влаховићима

У селу Влаховићима, које је 3 сата од Љубиња удаљено, има једна стародревна источно-православна црква.
у овој су цркви два гроба, од којих је један пред олтаром, и то пред самим царским дверима, а други одмах при улазу у цркву.
Обадва гроба покривају камене плоче, на којима се виде још сасвим читљиви натписи.
Плоча, која је на гробници пред царским дверима, вјерно је приказана у овој слици.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ово је надгробна плоча 1.90 мтр. дуга, а 1.21 мтр. широка.
Вјероватно је да је Влаћ ову цркву посветио Воскресенију Лазареву; јер судим да је томе најбољи доказ, што се је храм ове цркве на воскресеније све до задње буне славио - и тек је у то вријеме на Видовдан пренесен.
Натпис плоче на гробници при улазу у цркву показује друга слика.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Плоча је дугачка 2.14 мтр. а широка 1.90 мтр.
Слова обију натписа велика су 6-6½ мтр. и почињу од крста па иду према олтару те даље около плоче, и то код цркве у једном реду, а код друге у два и три реда, т.ј. по три су ретка на сјеверној и источној страни.
Колико је свака ова плоча дебела, то се без откопавања око њих установити не може, - но људи причају, да су по прилици до листова (35 цмрт.) дубоко око њих земљу откопали, кад су послије задње буне цркву плочили, али да нијесу још сву дебљину нашли.
На Вукосављевој плочи попријеко су исјечене насјекотине, које су по прилици пред 30-40 година људи са чекићима учинили за то, јер је врло клиска била и јер су многи улазећи у цркву и прелазећи преко ње у вријеме кишовито, па и зимних дана падали. Причају, да је овому највише то дало повода, јер се никако нијесу могле извидатио озлиједе, нанесене падом на ову плочу.
Црква у којој су, ова два гроба, направљена је дијелом по Влаћу а дијелом по Вукосаву. По Влаћу саграђени дио сачињава са олтаром 7.73 мтр., а онај по Вукосаву саграђени дијел 4.64 мтр. дуљине. И данас се још види на дувару доклен је Влаћев дио допирао, и доклен је Вукосављев продужен.
Парох Лазар Шаренац, муктар Махмуд Зечић и Шћепан Чолић, као и некоји други приповједаху ми, да је слуга Вукосављев, овог из бојног поља смртно рањена довео до Влаховића, до такозване Плоче. Дошавши овдје, наредио је Вукосав своме слуги, нека иде у војвоткиње и нека, за војну потребу новаца затражи, не казајући јој, да је смртно рањен и у каквим је приликама.
Кад му је слуга новац донио, Вукосав му заповједи, да очеву т.ј. Влаћеву цркву за толико продужи, колико ће његов и његових погинулих другова гроб заузимати, и да га тамо скупа са погинулим друговима сахрани. Одмљах иза овијех ријечи Вукосав испусти душу.
Вријеме, кад су Влаћ и Вукосав у данашњим Влаховићима живјели, и по томе кад је црква, - како онај дио по Влаћу тако и онај по Вукосаву - саграђена, тешко би било установити.
Потражи ли се пак то по приповједању речених људи, који веле да је Влаћ са Браћом Радом и Вуком у оно вријеме из Србије у Херцеговину пребјегао, кад су властела, један против другог војевала; даље ако се узме, да су пребјегли одмах послије пада на Косову пољу, као што некоји веле, пошто је све то од године 1370-1389 бивало; и рачунајући на пошљетку још и то, да је Влаћ одмах при својему доласку онај по њему саграђени дио цркве подигао; то би онда томе дијељу данас било около 500 година.
Као што нам натпис на Вукосављевој надгробној плочи показује, може се узети, да је Вукосав био син Влаћа, и за то се Влаћевић назвао.
Приповједаху ми, да је Влаћ са своја горе речена два брата дошао на брдо, којке се данас зове Радимље (откуда се не само данашње село Влаховић добро видјети, већ цијела оближња околица прегледати може), те кад су цијелу околицу са истога брда прегледали, да им се је сасвиме свидјела и да су одлучили, да се ту населе. Влаћ се је по томе населио у мјесту, које се по његовом имену Влаховић назва, Раде у оно по њему названо Радић, а Вук се настани у ономе, које се по њему назва Вуковић.
Ова су три мјеста по прилици један сат хода једно од другог удаљена, а сачињавају данас свако за се засебну махалу, које све потпадају опћини Влаховић. Махала Влаховић готово је средина цијеле општине, којој осим поменутих припада још више махала.
Од Влаћевих потомака потекли, како народ прича, Кнежевићи и Зечићи; потоњи су мухамеданске вјере, коју су наслиједили по Зеку, Влаћеву унуку, јер је овај због некакове завадње са браћом примио мухамеданску вјеру. Оба ова племена живе још и данас у махали Влаховићима.
Од Рада су потекли Дангубићи, а од Вука Чолићи, који и данас и то први у Радићима, а други у Вуковићима живе.
Чудновато је, да су натписи на обје надгробне плоче све до сада читави остали; то је тим зачудније, што је црква уз задњу буну сасвим похарана и до зида порушена. Зечићи, и ако су мухамеданске вјере, чували су ове гробове, те и данас дају достојну пошту овијем гробовима својијех предака.
Примјетити је, да осим ова два описана гроба још много повећих и помањих гробова има дијелом у црквеном дворишту, а већим дијелом изван њега.
На једној од ових надгробних плоча, која је десно тик врата од црквеног дворишта, био је подуљи натпис, од којег је данас добро читљиво само : [You must be registered and logged in to see this image.], док је остало кроз вијекове нешто киша испрала, а нешто и тиме излизано, што се је прије преко самог гроба у црквено двориште улазило.
На једном надгробном камену, који је мало подаље од дворишних врата, нашао сам на страни прама западу насликану фигуру човјека, којем на сваком рамену по један голуб стоји.
На једном другом таквом камену мало подаље од овог, налази се лик коњаника, који десном руком држи узде, а у лијевој руци стријелу. Пред коњаником стоји један други човјек, који под коњаником коња лијевом руком држи за узде, а у десној руци дугачко копље. Овај је или момак овог коњаника, или нападач.
Допусти ли ми вријеме гледаћу кад било, да ове гробове и још некоје друге онуда проучим и опишем.

ИЗВОР:
Два старобосанска натписа у Влаховићима
Аутор: Матија Бијелић
Публикација: Гласник земаљског музеја
Датум: 01.04.1890
скен оригинала можете преузети у pdf формату овдје: [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
фотографије преузете са: [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Tue Nov 24 2009, 01:04

Iskren da budem ovaj članak čitam prvi put i vjerovatno je najstariji napisan o crkvi u Vlahovićima.
Ova tri natpisa objavljena su i u Starim srpskim zapisima i natpisima Ljubomira Stojanovića, dalje se sa crkvom i nekropolom u Vlahovićima bavio Šefik Bešlagić u Našim starinama br. X objavljenim 1963., zatim Aleksandar Ratković Ljubinje srdnjovjekovne nekropole i crkvišta, Rajko Petrov Nogo je izdao knjigu Ne tikaj u me, a izlazio mu je i feljton u Politici, gdje je između ostalog oštro kritikovao ljubinjsko rukovodstvo zbog premještanja stećaka.
Posljednji rad napisan o crkvi u Vlahovićima je kritika Nogine knjige od prof.dr Jovana Delića objavljen u Letopisu Matice Srpske.
Najvjerovatnije da ovdje ima mjesta za još radova koji su objavljeni, a mojoj malenkosti nepoznati, trenutno kod sebe nemam nijedno od pomenutih djela pa izvinite zbog mogući grešaka.
Prvo ne bih se složio sa godinom gradnje crkve 1370-1389, jer kao što i sam autor kaže on je i terminus post quem i terminus ante quem, odnosno događaje prije i poslije kojih se nešto dogodilo,odredio na osnovu legende.
Crkvu je najv., oko toga se svi slažu, gradio Vlać Bijelić, a proširio njegov sin Vukosav Vlaćević koji je navodno ranjen u kosovskom boju, ovo prosto ne može biti tačno pošto su i Vukosav i Vlać ličnosti iz XV vijeka potvrđene više puta u dubrovačkom arhivu, naime postoje priznanice po kojima su oni u Dubrovniku trgovali ljudima odnosno bili ropci kako se tamo kaže.
Moguće je da je Vukosav i poginuo na Kosovu ali ne 1389., bojeva na Kosovu je bilo i 1402. i 1444..., zna se pouzdano da je Sandalj Hranić, u sastav čijih zemalja su ulazili i Vlahovići, 1425 slao vojsku u pomoć despotu Stefanu protiv sultana Muse, i moguće je da na ovim mjestima treba tražiti razmirnu krajinu na kojoj zgibe Vukosav
Crkva je dalje posvećena sv. knezu Lazaru čiji je kult uspostavljen poslije njegove smrti dakle poslije 1389.Moguće je međutim da je kult crkve promjenjen tako da se o ovome da raspravljati, nesporno je međutim jedno legenda koju su seljaci ispričali je prelijepa i prvi put je čujem, ali su naši junaci ličnosti iz XV vijeka.
Ono što je meni jako zanimljivo su temelji od još jedne crkve u blizini postojeće koje navodi Šefik Bešlagić pa bi ovi putopisci to mogli uslikati i postaviti ovdje.

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Tue Nov 24 2009, 01:14

Sad bi kvaziprofesur Enver Imamović zavapio i zazvao dragog alaha da sprži kjafirske falsifikatore.Otkud grkoistočna crkva u bogumilskoj hercegovini...i još posvećena onom Lazaru..

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Tue Nov 24 2009, 01:33

Temelji te druge crkve nalaze se u Zadrvenici,zaseoku Vlahovića koji je udaljen od ove crkve par kilometara..Postoji mogućnost da se tu nalazi neki natpis ali je potrebno stručno istraživanje.
U Ubosku postoje temelji grobne crkve i sa natpisa na ploči unutar nje saznajemo da tu počiva Dabiživ Radovanović

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Tue Nov 24 2009, 01:35

Ne poznajem dotičnog profesora ali molim te Wolfe da obratiš pažnju na naslov Matije Bijelića Dva starobosanska natpisa, ne znam kome puku pripada ali taman u periodu kada on stvara počinje ideja bogumilstva i bošnjaštva oličenih u liku i djelu Benjamina kalaja, Bešlagić koristi termin bosanska ćirilica a danas preovladava termin bosančica čak i kod ponekog neupućenog srpskog naučnika.

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 24 2009, 01:43

@zagor
to je jedna od zanimljivih tema na koje sam mislio kad sam pocinjao topik
zanimljivo je da ovaj bijelic ili redakcija u muzeju posto se to u samom tekstu vise nigdje ne pominje ovo zove starobosanski natpis, dok ovaj izvor sa eparhijskog sajta to zove crkvenoslovenska cirilica, a i sam kazes jos min 2 tumacenja

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Tue Nov 24 2009, 01:56

Ja sam samo naveo tri termina koja služe da se od ćirilice stvori još jedno pismo, nikako ne uspijevam da kažem sve a da budem kratak, ideja stvaranja bosanske nacije stara je oko 130 godina i potiče iz ere crnožute monarhije i Benjamina Kalaja koji kada je došao za namjesnika u BiH prvo što je uradio zabranio je svoju istoriju BiH gdje on kaže da su to dvije srpske pokrajine.
Kada se stvara jedna nacija potreban je narod, prostor, jezik, pismo i istorija.
Moguće je, čak je i istina da se recimo natpisi u Hercegovini razlikuju unekoliko od onih u Makedoniji iz istog perioda, ali se isto tako razlikuju i od onih u Bosni.
Sva pisma imaju svoju savremenu i stariju formu, npr turski i staroturski, njemački i staronjemački..., latinski se u srednjem vijeku razlikuje od manastira do manastira, ali se samo ovdje teži ka stvaranju svijesti o odvojenosti od svega u mrskoj nam Rascii.


Ďîńëĺäśč čçěĺíčî zagor äŕíŕ Tue Nov 24 2009, 01:57. čçěĺśĺíî óęóďíî 1 ďóňŕ

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Tue Nov 24 2009, 01:57

zagor ::Ne poznajem dotičnog profesora ali molim te Wolfe da obratiš pažnju na naslov Matije Bijelića Dva starobosanska natpisa,
ne znam kome puku pripada ali taman u periodu kada on stvara počinje
ideja bogumilstva i bošnjaštva oličenih u liku i djelu Benjamina
kalaja, Bešlagić koristi termin bosanska ćirilica a danas preovladava termin bosančica
čak i kod ponekog neupućenog srpskog naučnika.
U dodacima ili
kako se to već zove, starih bosanskih povelja pisanih baš
tom"bosanskom ćirilicom"često nalazimo otprilike sledeći tekst...uradjene 4 povelje,dve latisci dve srpski ili at rascie ali sto puta izrečena laž postaje istina..Čak pojedini muslemanski istorici tvrde i da je miroslavovo jevanđelje napisano tom fantomskom bosančicom

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Tue Nov 24 2009, 02:06

Možda nam treba nova tema za ovo odošmo daleko od Vlahovića, ali sama činjenica, kao što Wolf spomenu i u Ubosku, da se nekropole sa stećcima uglavnom nalaze oko crkava sa apsidom okrenutom ka istoku dovoljno govori.
PS mislim da se zove indelugencija, ali podsjeti me da ti provjerim

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 24 2009, 02:11

evo da se vratimo malo na temu mislim da sam nasao fotke jednog od dva stecka koji su opisani u ovom starom tekstu.
ovo sam nasao na jednom francuskom sajtu, neki likovi su kruzili po zemlji i proucavali stecke i izmedju ostalog boravili i u Vlahovicima i u Ubosku
ovo su fotke iz Vlahovica i mozete ih naci na stranici [You must be registered and logged in to see this link.] u dijelu Les portes du temps, (27 mai 2006)
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Tue Nov 24 2009, 02:32

U pomenutm glasniku Naše starine iz 1963 koliko me sjećanje služi takođe ima rad koji se bavi upoređivanjem kamene plastike u Francuskoj i BiH, pa se između ostalog pominju i Vlahovići, Žitomislić, Boljuni...

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 24 2009, 06:19

Sitni prilog o Vlasima Vlahovićima*

Abstrakt: Kroz nekoliko novih pokazatelja autor potvrđuje liniju srodstvenog niza koji je predvodio Vlahe Vlahoviće tokom XV stoljeća. Pored zasvjedočenog Vučihne Vlahovića, to omogućavaju dosad nepoznati pokazatelji o njegovim nasljednicima Vukcu, Vukotu, Bogdanu i Bijeli Vučihniću, koji se vežu sa linijom kasnije poznatih predvodnika Vlahovića, Vlađa Bijelića i Vukosava Vlađevića. Vlasi Vlahovići su bili vazali vlastelinske porodice Pavlovića, izvjesno do 1435. godine.

Ključne riječi: Vlasi Vlahovići, naselje Vlahovići, Vučihna Vlahović, Vukac, Vukota, Bogdan i Bijela Vučihnić, Vlađ Bijelić, Vukosav Vlađević, vojvoda Radoslav Pavlović.

U dosadašnjim historiografskim radovima Vlasi Vlahovići imali su vrlo zapaženo mjesto.(1) Obrisi napisanog i poznatog, suprotstavljeni sa nekim šturo poznatim i neobjavljenim arhivskim pokazateljima na ovom mjestu pokazuju informaciju više i pravdaju polazište. Historijat vlaha Vlahovića svakako je širok vremenski raspon i u svome zaokruživanju zahtijeva temeljitiji istraživački pristup i daleko više prostora nego je to učinjeno na ovome mjestu. Po svemu, upravo je ovdje prezentirano, 20-te i 30-te godine XV stoljeća, ona sredina koja je kao karika bila nešto tanje obrađena i poznata u njihovoj dosadašnjoj historiji. U pitanju su, prije svega, informacije o Vučihni Vlahoviću i njegovim nasljednicima.
Katun Vlahovića spominje se 1368, a na njegovom čelu kao starješine, katunari, u strogoj, direktnoj izvornoj potvrdi, duže vrijeme su bili Ostoja Vlahović (1368, 1379, 1391), Vučihna i Stjepko Vlahović (1420, 1423).(2) Osim navedenih i niz drugih indirektnih izvornih pominjanja mogao bi se odnositi i na katun i na njegovog katunara u krilu Vlahovića. Poznatijem slijedu Vlaha Vlahovića pripada druga polovina XV stoljeća.(3)

Bez namjere za iscrpnošću, naročito s obzirom na poznato i u mnogim segmentima problemsko u vlaškoj problematici, izdvajamo prikupljeno o Vlahovićima u jednom suhom hronološkom nizu. U priličnoj mjeri ono jeste takvo, fragmentarno, teško spojivo i ne dozvoljava stvaranje jasnije historijske slike.Omogućuje barem identificiranje aktera.

Decembra 1368. Vlah Ratman iz katuna Ostoje Vlahovića otvorio je privatni depozit kod Petra berberina sa iznosom od 100 perpera.(4) Aprila 1391. spomenut je Gojsav Stjepojević, Vlah iz katuna Ostoje Vlahovića u vezi sa jednim konjem u Dubrovniku.(5) Početkom juna 1404. zabilježeni su Stojak Radmanić i Rakoje Bogčić “de Vlacouich”. Oni su se obavezali Bartolomeju Marinu iz Ulcinja prevesti 180 modija soli do Ustikoline, uz cijenu od polovine prevezene soli.(6) Po uzoru na druge, pitanje je može li se već tada raditi o vezama Vlaha Vlahovića i naselja koje nosi njihovo ime (“de Vlacouich”). U svakom slučaju, nasljednici prvih poznatih katunara, očito srodnika, i njihovi Vlasi, članovi njihovog katuna, preuzimaju prezime Vlahović kao oznaku katuna bez obzira što se linija prezimena među predvodnicima katuna s vremenom, kasnije, mijenja. Po strani od te opservacije, koliko se može primijetiti, vodstvo jedne porodice ili roda u katunu održava i veze lične zavisnosti prema vladaru ili vlasteli, što je kvalitet kojim se pokazuje koliko je feudalni sistem sredine utjecao na profiliranje kod Vlaha.(7) Još nema odgovora na pitanje čiji je čovjek katunar Ostoja Vlahović. Primjer Ugaraka i Burmaza iz 1419. godine pokazuje da geografija vlastelinskih posjeda i stanje na terenu, gdje se obično drži da su pojedini katuni ili Vlasi, ne može davati precizne okvire. Naime, veze lične zavisnosti se kreću, a za Vlahe kao “posebnu društvenu skupinu” to ne znači i seobu sa posjeda na posjed.

Vlasi Vlahovići su prevoznici robe između Dubrovnika i zaleđa. Krajem maja 1417. Vučihna Vlahović se obavezao trojici dubrovačkih trgovaca prevesti svojim konjima robu do Podvisokog i Prače po cijeni od pet perpera i četiri groša.(8 ) Vlahovići se, nerijetko, susreću i među optuženima za pljačku i razbojništvo. U njihovom slučaju radi se o nizu kvalitetnih informacija koje potječu upravo iz tužbi. Marta 1420. podignuta je tužba protiv Bogdana Miolšića, Vukasa Kovilovića, Vukašina Radojkovića i drugih ljudi Grgura Nikolića, Vukasa Kovilovića i pripadnika katuna Vučihne i Stjepka Vlahovića. Vlasi Vlahovići kao učesnici pljačke ipak nisu tužiocu bili poznati.(9)Početkom maja 1420. godine Miljen Budečević optužio je Vučihnu Vlahovića i Stjepoja koji je pripadao katunu Vučihne Vlahovića zato što su tih dana (“his diebus propelapsis”), možda na samom kraju aprila ili početkom maja “u mjestu zvanom Stolac” oteli tri krave i jednog vola koji su bili na čuvanju i uzgoju kod Stočanina Gojka Tihosalića.(10) Juna 1420. registrirana je tužba protiv Vukoslava Bogavčića i Radoslava Tolisalića iz Dubavske (Dubalescha), te protiv dva čovjeka Vučihne Vlahovića u Buelskoj (možda isto Dubavska: in Buelscha) kojima imena nisu poznata, a zbog pljačke u Dubavskoj (in Dubasca).(11) Jako razbojništvo ljudi iz katuna Vučihne Vlahovića desilo se i oktobra 1421. godine. Ono je registrirano u tužbi od septembra 1422. Radovan Utješinović i Vlatko Radosalić iz Gromača optužili su Bogdana Milošića i njegovog oca Vukašina iz katuna Vučihne Vlahovića i petericu (šestericu) Žabičana kojima su imena dodali nešto kasnije.(12) Optuženi je, najvjerovatnije, ranije navedeni Bogdan Miolšić u tužbi iz marta 1420. godine.

U jednoj tužbi iz samog kraja novembra 1423. izuzetno značajnoj po materijalu kojeg je proizvela, spomenut je veći broj osoba, među kojima i Vučihna Vlahović i njegovi nasljednici. Opljačkan je bio Prvoje Radosalić “in Crasteno” kod Stona na putu prema Dubrovniku. Od njega je otuđeno čitavo stado stoke. Njegova žena Bijelna je 30. novembra 1423. podnijela tužbu protiv Vučihne Vlahovića, te njegovih sinova braće Vukca, Vukote i Bijele (“Biegliam”) Vučihnića. U isto vrijeme Bijelna je podigla i tužbu protiv braće Radivoja i Bjelana Rajkovića i njihovih ljudi jer su bili saučesnici u preuzimanju opljačkanog stada. Uz to je Pervoje bio teško ranjen.(13) Sam Pervoje Radosalić već sutradan dodao je niz imena kojima je imenovao pljačkaše. Navedeni su Bogdan Vučihnić, Pribil Radojković, Križa Božićković, Mileta Vukić, Radovin Velihnić, Vukašin Stipković “de Podçernich”, Vitas Radeljić, Vitko Radeljić, Milatko Radosalić, Radosav Gojaković, Branko Gojaković, Vlatko Gojaković, Milorad Radosalić, Veličko Bogosalić, Stanac Goinić.(14) Optuženi Vukašin Stipković ‘de Podçernich’ dao je svoju izjavu augusta 1424. godine.(15) U viđenju dvojice svjedoka, pokrenutih tek marta 1425. spomenuta je manja cifra ukradene stoke, ali i jasan iskaz da su Rajkovići (Bjelan Rajković) bili ljudi porodice Pavlovića i da su sinovi Vučihne Vlahovića povezani sa istima u pljački.(16) U vezi s ovom pljačkom kasnije je naveden Radonja Milošević, pripadnik katuna Vučihne Vlahovića, Bogdan Vučihnić, koji je očito pripadao užem krugu srodnika Vučihne Vlahovića i još nekoliko osoba koji su bili povezani za ovu pljačku. Među njima Pribil Ozernić, Oplan Stojković, Mileta Vukašinić, od onih koji ranije nisu bili spominjani. Slučaj nije bio zatvoren ni maja 1425. godine.(17)

Tužba obiluje pokazateljima o Vlahovićima o kojima će se voditi računa u budućim pristupima. Istaknut ćemo najvažnije. Vučihna Vlahović imao je zasigurno tri sina Vukca, Vukotu i Bijelu Vučihnića (Volcichnam Vlachouich et Vulchaç et Vuchotam fratres Volcichnich et Bieglam eorum tertium fratrem cum tota catuna eorum), a vjerovatno je i spominjani Bogdan Vučihnić bio njegov četvrti sin. Kao svojevrsno upozorenje, ne možemo se oteti utisku da se i brojni drugi Vlasi Vlahovići, ranije, tada i kasnije navođeni, linijom patronimika kao osnove prezimena, mogu prepoznavati u tužbi iz 1423. godine. Pa čak i od same predvodničke loze katunara Vučihne i Stjepka Vlahovića. Na kraju, katun Vlahovića je pripadao kao seniorima, porodici vojvode Radoslava Pavlovića.

Vučihna Vlahović i njegov sin Bijela Vučihnić spominju se i početkom augusta 1424. godine. Oni su imali dugove prema Dubrovčanima koje nisu izmirili na vrijeme. Zato je njihova roba bila zaplijenjena. Bijela Vučihnić imao je dugove kod Prvoja Radosalića. Stoga mu je bilo zaplijenjeno 12 tovara soli koje je imao kod Nalka Hrankovića.(18) Naravno, radi se o istom Prvoju Radosaliću, sa kojima su Vlasi Vlahovići već imali tekući spor zbog pljačke njegovog stada. Na sličan način prošao je i njegov otac Vučihna Vlahović zbog dugova prema Brajanu Miljenoviću.(19)

Vučihna Vlahović spomenut je i maja 1432. godine. Tada je dobio dozvolu da sa turmama može doći u Dubrovnik.(20) Posebno isticanje Vlaha koji mogu tada doći u Dubrovnik povezano je sa tekućim političkim prilikama, Konavoskim ratom, u kojem su vlasi, naročito oni vojvode Radoslava Pavlovića, bili u problematičnim odnosima sa Dubrovčanima pa su bili prinuđeni da traže dodatnu dozvolu za obavljanje svoga posla.(21) Čini se da je to posljednje direktno spominjanje Vučihne Vlahovića.

Novembra 1434. spomenuti su Prenosav Branković i Stjepan Bogdanić, Vlasi Vlahovići. Oni su se obavezali Vlakoti Hrankoviću da će mu prevesti 30 tovara kože iz Podborča u Drijeva po cijeni od tri perpera i 2 groša po tovaru.(22) Pitanje je da li je tada živ Vučihna Vlahović, odnosno, ko je tada predvodnik kod Vlahovića. Da li je Stjepan Bogdanić nasljednik Bogdana Vučihnića?!

Za Vlatka Dobraševića i Vukšu Stanjevića, Vlahe Vlahoviće, zna se da su juna 1435. bili ljudi vojvode Radoslava Pavlovića. On su se obavezali na prevoz 17 tovara soli do Borča.(23) Postoji i jedno ranije spominjanje Vlatka Dobraševića, ali ne i sa pratećom oznakom da je u pitanju Vlah Vlahović. Naime, u drugoj polovini juna 1419. g. kao izvršitelji pljačke spomenuti su Vlatko i Vukac Dobrašević te Radovan i Vukosav Laloević. Njih je optužio Radoslav Sledinović zbog pljačke stoke i žita.(24)

U istom svojstvu, kao ljudi Radoslava Pavlovića, juna 1435. spomenuti su i Bijela Vučihnić, Stjepko Vukašinić, Stjepan Radonić, Prvosav Branković i Vlatko Doberković, svi Vlasi Vlahovići. Oni su ugovorili prevoz 150 tovara soli do Borča(25), a zatim su bili obavezni da prevezu robu (kože i vosak) iz Borča u Dubrovnik.(26) Cijenu njihovog prevoza ugovorio je Vukac, brat Bijele Vučihnića.(27) Bijela Vučihnić, Vlah vojvode Radoslava Pavlovića, augusta 1435. ugovorio je prevoz 53,5 tovara soli i tri tovara tkanina do Pod Borča.(28) Možda to i nije posljednja informacija o njemu. Iz navedenog nismo direktno saznali da li je Bijela Vučihnić bio predvodnik Vlahovića.

***

Navedenim pokazateljima, mada nisu rezultat detaljnijih istraživanja cjeline Vlaha Vlahovića, ipak je stvorena dobra polazna osnova za razumijevanje Vlahovića koje prati kasnije vrijeme. Skladnije ih povezuje, naročito sobzirom na natpise na kamenim spomenicima i informacije koje pruža osmanska građa. Ključno, isto pokazuje da bi liniju Vlaha Vlahovića još bolje učvrstila detaljna istraživanja iz kasnijeg perioda.

Jedan od sinova Vučihne Vlahovića, Vukac Vučihnić, zabilježen je na jednom natpisu u selu Vlahovići kod Ljubinja.(29) Marko Vego nije imao pred sobom arhivskih pokazatelja o Vučihni Vlahoviću, pa je natpis datirao širokookvirno XV-XVI stoljećem. O njemu nije imao mnogo šta da kaže i s obzirom na to da je veću pažnju posvećivao primjercima natpisa kneza Vlađa Bijelića i vojvode Vukosava Vlađevića, o kojima je i imao više poredbenog materijala iz drugihizvora.(30) Slično je učinio i Šefik Bešlagić, navodeći da je natpis Vukca Vučihnića nastao “najvjerovatnije krajem XV vijeka”, a poslije natpisa kneza Vlađa Bijelića i vojvode Vukosava Vlađevića.(31) Imajući pred sobom Vučihnu Vlahovića, kao neosporan momenat, nedavno je Đuro Tošić pretpostavljao da je Vukac Vučihnić bio njegov sin.(32) Mada to posebno ne ističe, time je predložio i veću starost natpisa Vukca Vučihnića od svojih prethodnika Vege i Bešlagića. Vidjeli smo da za Vukca Vučihnića, kao sina Vučihne Vlahovića, postoje i arhivske potvrde, da je time pretpostavka Tošića tačna, a prema arhivskim pokazateljima natpis bi kao donju granicu svog nastanka imao juni 1435, tj. vrijeme kada se posljednji put spominje Vukac Vučihnić.(33)

Za očekivati je da navedeno identificiranje Vukca Vučihnića sa pokazateljima arhivske građe profiliraju i drugi pokazatelji, i ne samo kod njega nego i kod ostalih Vlaha Vlahovića koji su zabilježeni epigrafskim natpisom, a koji detaljnije nisu istraživani. To pokazuju i primjeri natpisa koji su zahvaljujući dubrovačkoj i osmanskoj građi kontekstualizirani, kao i oni natpisi koji još čekaju na svoje preciznije kontekstualiziranje: natpis u Nekuku kod Stoca sa imenom Radoslava Vlahovića, u Radimlji kod Stoca natpis Vlađa Vlahovića, u Vlahovićima kod Ljubinja natpisi Vlađa Bijelića i Vukosava Vlađevića, u selu Miruše kod Bileće natpis Vukobrata Vlađevića, a na lokalitetu Bunčići u Baljcima kod Bileće natpisi braće Crijepa i Raška Vlahovića, dvojice Vlahovih sinova.(34)

Na osnovu ovdje iznesenih pokazatelja možemo iznijeti i jednu opravdanu pretpostavku. Djelatnost Vlađa Bijelića pripada 60-tim godinama XV stoljeća. On se spominje početkom 1466,(35) septembra 1468. i u sumarnom popisu Bosne iz 1468–1469.(36) Uzima se da je umro 1474, kada ga je naslijedio njegov sin Vukosav Vlađević.(37) Nemamo direktne izvorne potvrde, ali slijed očevih imena kao prezimena njihovih sinova i na ovom mjestu je prilično ubjedljiv da bi se moglo reći da je Vlađ Bijelić, ustvari, bio sin Bjele Vučihnića, koji se, prema zasad poznatom, zadnji put spominje augusta 1435. godine.(38) I on bi time bio unuk katunara Vučihne Vlahovića, a to bi govorilo i da je linija ‘povlaštenog statusa’ u njegovom liku, zapravo, pozicija koju je imao dijelom i prirodnom linijom ranijih porodičnih predvodnika katuna među Vlahovićima.

Na kraju, jedno od pitanja koje nije u dovoljnoj mjeri prezentirano u ranijim pristupima Vlahovićima odnosi se na njihove seniore. I inače pitanje seniora pojedinih Vlaha i njihov međusobni odnos zahtijeva posebno razmatranje. Ovdje prezentirani pokazatelji govore o tome da su Vlasi Vlahovići bili vazali vojvode Radoslava Pavlovića. Čini se sasvim izvjesnim da su to bili i do kraja onoga perioda do kada su Pavlovići imali posjede u primorskim krajevima (do 1438). Šta je dalje bilo!?

Umjesto zaključka

Ponuđeni materijal zaokružujemo intrigantno, neuobičajeno, miješanjem dokazanog i pretpostavljanog u nadi da će kao takvo pobuditi interes za detaljnije pronicanje u nizove srodstvenih linija kod pojedinih katuna i vlaha čija imena i prezimena predstavljaju nedovoljno iskorišteni materijal u praćenju vlaške problematike. U rezimeu se vraćamo dostignutim saznanjima.

Predvodnici kod Vlaha Vlahovića, očito, pripadaju liniji jedne srodstvene loze. Ona, najvjerovatnije kreće od jednog člana koji je ostavio svoje ime kao osnovu budućem katunu, Vlasima Vlahovićima, pa i modernom naselju, Vlahovićima kod Ljubinja. Ne mora baš tako biti, ali moglo bi ličiti na liniju spominjanih Crijepa i Raška Vlahovića, upravo “dvojice Vlahovih sinova”. Takvu poziciju mogli su imati i svi drugi sa prezimenom Vlahović, pa i sa natpisa poznati Radosav Vlahović ili Vlađ Vlahović, pa, na kraju, i kao katunari zasvjedočeni arhivskim pokazateljima Ostoja, Vučihna i Stjepko (Stjepoje) Vlahović. Iako to nigdje izrijekom nije zabilježeno, Vučihna i Stjepoje Vlahović su očito braća. Vremenska razlika nije velika da se pretpostavi da su Ostoja, Vučihna i Stjepoje Vlahović, ustvari, braća. Pokazatelji nisu određeni niti dovoljno jasni da je Stjepoje Vlahović ikada bio katunar, već prije da je rođeni brat katunara Vučihne Vlahovića.

Dok za Ostoju i Stjepoja Vlahovića ne nalazimo sigurne potomke, Vučihna Vlahović je imao sinove Vukca, Bijelu, Vukotu i možda Bogdana Vučihnića. Bijelu Vučihnića smo uočili češće uz oca, kao, po svemu sudeći i od ranije predviđenog nasljednika. U njemu prepoznajemo i predvodnika Vlahovića i kao mogućeg oca kasnijeg Vlađa Bijelića.

Linija predvodništva kod Vlaha ne pripada samo Vlasima. Bez obzira na karakter njihove “posebne društvene skupine” oni su, ipak, sastavni dijelovi feudalnog ustroja čitave sredine. Kao i sve drugo i oni su u sastavu feudalne hijerarhije. Oni su nečiji vazali, a time i predmetom utjecaja feudalnog sistema na širem prostoru. Navedenu srodstvenu liniju povezujemo sa normama feudalne sredine kojima pripadaju vlasi Vlahovići. Poznata sa primjera Ugaraka, Kresojevića, a mogla bi se vidjeti i kod Perutinića (Maleševaca)(39), linija lične zavisnosti kaoodraz feudalnog ustroja sredine izgleda da je i kod Vlahovića imala utjecaja na držanje i održavanje kao predvodničke, jedne uspravne srodstvene linije.

Prilog: Vlasi Vlahovići

Vlahović Ostoja (1368, 1379, 1391),
Ratman, Vlah iz katuna Ostoje Vlahovića (1368),
Stjepojević Gojsav, Vlah iz katuna Ostoje Vlahovića (1391),
Radmanić Stojak, ‘de Vlacouich’ (1404),
Bogčić Rakoje, ‘de Vlacouich’ (1404),
Vlahović Vučihna, brat Stjepko Vlahović, sinovi Bijela, Vukac, Vukota i Bogdan Vučihnić (1417, 1420, 1423, 1424, 1432),
Dobrašević Vukac (1419),
Dobrašević Vlatko (1419, 1435),
Laloević Radovan (1419),
Laloević Vukosav (1419),
Vlahović Stjepko (1420),
Miolšić/Milšić Bogdan (1420, 1421–1422),
Vukašin, otac Bogdana Milišića (1421–1422),
Vučihnić Vukac, sin Vučihne Vlahovića (1423, 1435),
Vučihnić Vukota, sin Vučihne Vlahovića (1423),
Vučihnić Bijela, sin Vučihne Vlahovića (1423, 1424, 1435),
Vučihnić Bogdan, sin Vučihne Vlahovića (1423),
Radojković Pribil (1423),
Božićković Križa (1423),
Vukić Mileta (1423),
Velihnić Radovin (1423),
Stipković Vukašin (1423),
Radeljić Vitas (1423),
Radeljić Vitko (1423),
Radosalić Milatko (1423),
Radosalić Milorad (1423),
Gojaković Radosav (1423),
Gojaković Branko (1423),
Gojaković Vlatko (1423),
Veličko Bogosalić (1423),
Goinić Stanac (1423),
Milošević Radonja (1423),
Ozernić Pribil (1423),
Stojković Oplan (1423),
Vukašinić Mileta (1423),
Branković Prenosav (1434),
Bogdanić Stjepan (1434),
Vukša Stanjević (1435),
Vukašinić Stjepko (1435),
Radonić Stjepan (1435),
Branković Prvosav (1435),
Doberković Vlatko (1435),
Bijelić Vlađ , sin Bijele Vučihnića (1466, 1468, 1468–1469),
Vlađević Vukosav, sin Vlađa Bijelića (1474).

Nekontekstualizirani natpisi

Vlah,
Vlahović Crijep,
Vlahović Raško,
Vlahović Vlađ,
Vlađević Vukobrat.

Rezime



Linija predvodnika Vlaha Vlahovića tokom XV stoljeća mogla bi biti poznata u cjelini. Novi pokazatelji o nasljednicima Vučihne Vlahovića (Vukac, Vukota, Bijela i možda Bogdan Vučihnić), predstavljaju vezivnu srodstvenu liniju sa kasnije poznatim predvodnicima Vlahovića, Vlađem Bijelićem i Vukosavom Vlađevićem. Održava je Bijela Vučihnić, mogući otac Vlaha Bijelića. Natpis Vukca Vučihnića dobio je svoju arhivsku potvrdu. Nastao je poslije 1435. godine. Odnos Vlahovića i njihovih seniora nije u dovoljnoj mjeri poznat. Vlasi Vlahovići su, izvjesno od 1423. do 1435. godine, vazali vojvode Radoslava Pavlovića.

* Prilog predstavlja prošireno saopćenje izlagano na okruglom stolu “Stolac kroz historiju”, održanom u Stocu 19.11.2005. godine u okviru kulturne manifestacije “Slovo Gorčina 2005”.
(1) Izdvajamo: Bogumil Hrabak, “O hercegovačkim vlaškim katunima prema poslovnoj knjizi Dubrovčanina Dživana Pripčinovića”, Glasnik Zemaljskog muzeja (Istorija i etnografija) 11, Sarajevo, 1956, 29-39, 30-31; Desanka Kovačević, “Srednjovjekovni katun po dubrovačkim izvorima”, “Simpozijum o srednjovjekovnom katunu”, Naučno društvo Bosne i Hercegovine, Posebna izdanja 2, Odjeljenje istorijsko-filoloških nauka 1, Sarajevo, 1963, 121-140, 124, 126; Ista (D. Kovačević-Kojić), “Učešće Vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV i XV vijeka”, “Simpozijum: Vlasi u XV i XVI vijeku”, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Radovi 73, Odjeljenje društvenih nauka 22, Sarajevo, 1983, 79-84; Đuro Tošić, “Donjovlaški rodovi Vlahović i Mirilović u istočnoj Hercegovini”, Radovi 5, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2002, 195-212, 195-203; Isti, “Prilog proučavanju Donjih vlaha u istočnoj Hercegovini”, Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 4, Beograd, 2004, 81-132, 87-94.
(2) D. Kovačević, “Srednjovjekovni katun po dubrovačkim izvorima”, 124, 126.
(3) B. Hrabak, “O hercegovačkim vlaškim katunima prema poslovnoj knjizi Dubrovčanina Dživana Pripčinovića”, 30-31; Đ. Tošić, “Donjovlaški rodovi Vlahović i Mirilović u istočnoj hercegovini”, 195-203; Isti, “Prilog proučavanju Donjih vlaha u istočnoj Hercegovini”, 87-94.
(4) D. Kovačević-Kojić, “Učešće Vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV i XV vijeka”, napomena 15 na strani 81.
(5) “Goysaus Stiepoeuich vlachus de chatono Hostoy Vlachouich facit manifestum quod ipse se obligat et promictit Radaça sorori Merioe Rosaniçich presenti et recipienti reconducere Ragussi unum equum rubeum ad presens detentum in Ragusio. Quem equum ipsam Radaça asserent esse suum usque ad festum Asscensionis proxime futuris” (04. 04. 1391. god.), Državni arhiv u Dubrovniku (dalje: DAD), Diversa Cancellariae, XXIX, 194.
(6) “Stoiach Radmanich et Rachoye Bogzich de Vlacouich faciunt manifestum habuisse et recepisse a Bartolomeo Marini de Dulcineo centum octuaginta modia sotilia salis ad mensuram subtilis salis Ragusii ... dare et consignare dicto Bartolomeo in mercato Sticholine medietatem dicti salis” (01. 06. 1404.), DAD, Diversa Cancellariae, XXXV, 76v.
(7) Uporedi, D. Kovačević-Kojić, “Obaveze na vjernost dvojice katunara vojvodi Sandalju Hraniću”, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine 19 (1970–1971), Sarajevo, 1973, 229-233 .
(8 ) Broj tovara nije preciziran: “Vucicna Vlacouich promisit et se obligauit ser Martolo de Zerieua, ser Simoni de Resti et Andrusco Nemagna ferre omnes salmas eorum et quecumque voluerint ferre cum equis suis habendo pro singula salma iperperos quinque et grossos quatuor partim in Sotouisochi et partim in Praça” (25. 05. 1417.), DAD, Diversa Cancellariae, XLI, 115.
(9) “Vlatchus Stanoeuich de Umbla ... supra Bogdanum Miolsich, Volchasium Couilouich, Volchasinum Radoicouich et alios quos non cognouit partim, videlicet homines Gregorii Nicolich, videlicet Volchasium Couilouich et alios de cathuna Volcichne et Stiepchi Vlachouich” (18. 03. 1420.), DAD, Lamenta de foris IV, 163v; Branislav Nedeljković, Mešovita porota. Dubrovačka dokumenta XIV i XV veka o pograničnoj poroti, Miscellanea XVII/6, Beograd 1978, 7-180, 40.
(10) “Milien Budezeuich coram nobili et sapienti viro domino Rectore ser Nicola Io. de Poza conquitur supra Volcichnam Vlachoeuich et Stiepoe de cathuna dicti Volcichne Vlachouich. Eo quia his diebus propelapsis predicti violenter in loco dicto Stolaç acceperunt sibi vaccas tres et I [unum] bouem quos habebat in manibus et ad custodiam Goiachi Tichosaglich qui stat in dicto loco Stolaç” (07. 05. 1420.), DAD, Lamenta de foris, IV, 190. Navedeno predstavlja prvi pisani pokazatelj o Stocu, Esad Kurtović, Vidovski, Vidovo polje i Stolac – prvi pisani pokazatelji (Uz 585-obljetnicu prvog spomena Stoca: 1420–2005), Slovo Gorčina 27, Stolac, 2005, 43-51.
(11) “supra Volchossaum Bogaucich et Radoslaum Tolisaglich de Dubalescha et supra duos homines Volcichna Vlachouich in Buelska quorum duorum nomina ad huc ignorant ... in Dubasca” (26. 06. 1420.), DAD, Lamenta de foris, IV, 210v.
(12) “Radouan Utiesenouich et Vlatchus Radosaglich de Gromaç ... conqueruntur supra Boghdanum Milsich et Volchassinum patrum suum de Volchouichia Volcichna cathuna et quinque aliorum homines de Xabiza quos ignorant “ (16. 09. 1422.), DAD, Lamenta de foris, V, 90. Tek sredinom maja 1425. godine data su imena optuženih Žabičana, ali tada ih je navedeno šest: “Radouan et Vlatcho lamentatores supradicti dixerunt istos essere illorum quinque homines de Zabiza de quibus in lamento supradicto est facto mencio, videlicet, Radouaç Bulosich, Volcosau Bogichieuich, Volcosau Vasilich, Radoe Lipouaç et Radichna Clapizich, Pribigna Miloseuich” (15. 05. 1425.), Isto.
(13) “Bielna uxor Peruoe Radosaglich ... conqueriter supra Volcichnam Vlachouich et Vulchaç et Vuchotam fratres Volcichnich et Bieglam eorum tertium fratrem cum tota catuna eorum. Eo quia his diebus propelapsis in Crasteno prope Stagnum predicti accusati ipsum Peruoe interceperunt dum veniret Ragusium et sibi violenter acceperunt capita animalium Peruoem CCXX et decem inter vaccas et boues. Item conqueriter supra Radiuoi Raichouich et Bielan fratrem suum et homines suos. Eo quia tenent in manibus eoram dictum Peruoe et animalia predicta que sibi signauerent et dederent dicti accusati. Item dixit dicta uxor sua quod audiunt dictum Peruoe virtum suum esse grauiter vulneratur” (30. 11. 1423.), DAD, Lamenta de foris, V, 234v.
(14) Dan kasnije Prvoje je napravio čitavu listu koja nije bila ista kao njegove žene: “Die ultimo nouembris 1423. predictus Peruoe principalis conquerens coram dicto domino Rectore dixit infrascriptos fuisse culpabiles et fures et latrones supra quos conquiritur: Bogdan Volcechnich [Volecchnich, Volcichnich ?, E.K.], Pribilum Radoichouich, Crixa Bosicchouich, Miletam Volchich, Radouinum Velichnich, Volchassin Stipchouich de Podçernich, Vitas Radeglich, Vitchum Radeglich, Milatchum Radosaglich, Radossauum Goiachouich, Branchum Goiacouich, Vlatchum Goiacouich, Milorad Radosaglich, Velicchum Bogosaglich, Stanaç Goinich. Testes: Peruienaç Obradouich, Iuchus Velisaglich, Bogauaç Qualchouich”, DAD, Lamenta de foris, V, 234v.
(15) “Die XIII augusti 1424 Volcassin Stipchouich unus ex inculpatis suprascriptis et Radoe Bogunouich, Liuoe Grubaceuich et Baglin Sergieuich una cum dicto Volcassino inculpato coram domino Rectoris ser Zore de Palamota et iudice sue curie domino Pasuale de Restis pro lamento supradicto voluerunt et sponte sua promiserunt quod usque ad festum sancti Martini proxime futuris, seu in die domenico proxime post festum sancti martini predicti personaliter comprare debeant coram ipso domino Rectoris et sua curia ad respondendum de iuris accusatori predicto seu sue uxori. Aliter ipsis non comparentibus personaliter, ut dictum est quod tunc dictus Volcassinus Stipchouich remaneat pro culpabili et convicto in eis contra in lamento predicto continenter presente Pribissauo Iuanouich famulo regiminis et ad predicta omnia pristauo dato”, DAD, Lamenta de foris, V, 234v.
(16) “Die II martii 1425 Peruionaç Obradouich testis predictus ... dixit quod nunc est annus et ultra quod dum ipse testis esset in Crasseno voiuode Pauli [?!, Pavle je bio knez, primjedba E.K.] et Radossaui eius filli et ibi appulisset dictus Peruoe cum animalibus circa CL inter parua et magna. Tunc Bielan Raichouich homo dicti Radossauii Paulouich et cum eo filii Volcichne et certi homines cum illis ligauerunt dictum Peruoe et dicta animalia sibi abstulerunt. Et de animalibus ipius testes nil acceperunt. Et tantum scire dixit”, DAD, Lamenta de foris, V, 234v; “Bogauaç testis predictus ... Bielan Raichouich et filii Volcichne cum eorum hominibus ligauereunt et abduxerunt dictum Peruoe et sibi abstulerunt animalia circa CL et boues tres. Et de animalibus ipsius testis nil acceperunt. Et tantum scire dixit”, Isto.
(17) “Die XV aprilis 1425 Radoghna Miloseuich de cathuna Volcichne constitutus coram domino Rectore ser Nicola de Goze confessus sponte fuit se fuisse ad istam robariam et quod iuit de mandato domini sui sie iubentis cui ipse non potuit contrastare et quod sibi venit in partem predictam una capra. Et dixit quod contra ibi fuerunt infrascripti ad istam predictam, videlicet, Bogdan Volcichnich, Pribil Osernich, Oplan Stoichouich, Mileta Volcasinich, Volcassin Stiepcouich, Milatcho Radosaglich, Vlatchus Goiacouich, Bielan Raicouich”, DAD, Lamenta de foris, V, 234v. Slučaj je raspravljan i 13. maja 1425, Isto.
(18) “ad peticionem et instanciam Peruoi Radosalich creditoris Bieglie Vochcinich sequestrasse penes eum manibus Nalchi filii Vlachote Cranchouich salmas duodecim salis dicti Bieglie” (03. 08. 1424.), DAD, Diversa Cancellariae, XLIII, 8.
(19) “ad peticionem et instanciam Braian Miglienouich creditoris Vozichna Vlachouich sequestrasse penes eum manibus Nalchi filii Vlachote Cranchouich salmas duodecim salis dicti Vozichne” (03. 08. 1424.), DAD, Diversa Cancellariae, XLIII, 8.
(20) “de dando fidem Vocichne Vlacouich vlacho et eius turme” (19. 05. 1432.), DAD, Consilium Rogatorum, V, 85; D. Kovačević-Kojić, Učešće vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV i XV vijeka, napomena 19 na strani 82.
(21) To je izvorište ranije uočene zanimljivosti. Slična situacija bila je i 1403. godine, zbog tekućeg bosansko-dubrovačkog rata, D. Kovačević-Kojić, Učešće vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV i XV vijeka, 82.
(22) “Prenossaus Brancouich et Stipanus Bogdagnich morlachi Vlachoeuich ... promiserunt Vlachote Cranchouich conducere a Soto Borazio usque Narentum salmas treginta pellium ... ad rationem yperperorum trium grossorum duorum pro qualibet salma” (08. 11. 1434.), DAD, Diversa Cancellariae, XLVIII, 263.
(23) “Vochsa Stagneuich et Vlatchus Dobraseuich vlachi Vlachouich voiuode Radossaui ad meliustendem super se et omnia cuiuslibet bona promiserunt et se obligauerunt Radoe Iagodich et Miglien Pliesich presentibus et contentatis ad omnem voluntatem ipsorum de Ragusio sub Boraç portare salmas decem et septem salis” (24. 06. 1435.), DAD, Diversa Notariae, XX, 23-23v.
(24) “Radoslau Sledinouich pellipparius ... supra Vlatchum Dobraseuich et supra Radouan Laloeuich et Volchaç Dobraseuich et Volchossaum Laloeuich. Eo quia dicti accusati violenter acceperunt accusatori predicto octo inter boues et vacchas et viginti animalia pecudina et unum sacchum frumenti” (24.06. 1419.), DAD, Lamenta de foris, IV, 16.
(25) “Biela Vocichnich, Stiepcho Vochasinich, Stiepan Radonich, Peruosau Branchouich et Vlatchus Doberchouich omnes vlachi Vlachouich voiuode Radossaui super se et omnia cuiuslibet ipsorum bona ad meliustenentem promiserunt et se obligauerunt Francho Vlachote Cranchouich ... de Ragusio sub Boraç portare salmas centum quinquaginta salis ... consignare Nalcho fratri dicti Franchi” (24. 06. 1435.), DAD, Diversa Notariae, XX, 23.
(26) “ipsi vlachi ex Boratio Ragusium portare teneantur Ragusium ... pellaminum et cere”, DAD, Diversa Notariae, XX, 23.
(27) “Et hoc precio e mercato quibus Nalchus suprascriptus se conuenit cum Vochaç fratre suprascripti Biela quas salmas pelaminum et cere conduxisse teneantur ad tardium usque ad medietatem menses iulii proxime futuris”, DAD, Diversa Notariae, XX, 23.
(28) “Biela Vocichnich vlachus voiuode Radossaui super se et omnia eius bona promisit et se obligauit ser Tripcho de Bonda presenti et conducenti ad omnem voluntatem eiusdem ser Tripchi de Ragusio portare cum bonis et cufficientibus animalibus ... sub Boraç ... salmas quinquaginta tres cum dimidio salis ... et salmas tres pannorum” (12. 08. 1435.), DAD, Diversa Notariae, XX, 58.
(29) “A se leži Vukac’ Vuč(i)hnić’ ..... Vidi se zlamenije čtio(če) (Pomni)te a vas’ b(o)g’ blagoslo(vio) (A se pisa) Pribisav’”, Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga II, Zemaljski muzej, Sarajevo, 1964, 42-43.
(30) M. Vego, “Novi i revidirani natpisi iz Hercegovine” (nastavak), Glasnik Zemaljskog muzeja 17, Sarajevo, 1962, 191-243, 223-227.
(31) Šefik Bešlagić, “Ljubinje – Srednjovjekovni nadgrobni spomenici”, Naše starine 10, Sarajevo, 1965, 113-163, 161.
(32) Đ. Tošić, “Donjovlaški rodovi Vlahović i Mirilović u istočnoj Hrecegovini”, 196; Isti, Prilog proučavanju Donjih vlaha u istočnoj Hercegovini, 87.
(33) “Et hoc precio e mercato quibus Nalchus suprascriptus se conuenit cum Vochaç fratre suprascripti Biela quas salmas pelaminum et cere conduxisse teneantur ad tardium usque ad medietatem menses iulii proxime futuris” (24. 06. 1435.), DAD, Diversa Notariae, XX, 23.
(34) “...a Vlač ‘Vlahovič’”, M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga I, Zemaljski muzej, Sarajevo, 1962, 64-65; “se leži Radosav ‘V’lahović’”; “A se leži knez ‘Vlać’ Bijelić’”; “A se leži knez ‘Vlać’ Bijelić’”; “A se leži Vukosav’ Vlaćević’”; “A se leži Vukobrat Vlađević boži rab”; “A se leži Crjep’ i Raško Vlahović’. A se ležita dva Vlahova sin’”, Isti, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga II, 14-15, 42-43, 44-45; Isti, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga III, Zemaljski muzej, Sarajevo, 1964, 16-17, 20-21.
(35) “contra Vlag Bieglich de Vlacouichi et contra homines et rusticos dicti Vlag” (20. 01. 1466.), M. Dinić, Iz dubrovačkog arhiva, Knjiga III, Srpska akademija nauka i umetnosti, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Treće odeljenje 22, Beograd, 1967, 137.
(36) Đ. Tošić, “Donjovlaški rodovi Vlahović i Mirilović u istočnoj Hercegovini”, 196-197; Isti, Prilog proučavanju Donjih vlaha u istočnoj Hercegovini, 88.
(37) Isto.
(38) “Biela Vocichnich vlachus voiuode Radossaui” (12. 08. 1435, DAD, Diversa Notariae, XX, 58.
(39) ŠE. Kurtović, ‘Slavni ljudi svoje vrste’ (Stankovići vremena vojvode Sandalja Hranića Kosače), rukopis pripremljen za zbornik posvećen dr. Ignaciju Vojeu.


izvor: Godisnjak BZK "Preporod"
autor: Esad Kurtovic
Naslov rada: Sitni prilog o Vlasima Vlahovićima
Godina: 2005
site:
[You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Link na slike Stecca Vlahović

Ďîđóęŕ by PIERRE-HENRI on Tue Nov 24 2009, 11:27

Превод на српски језик врши модул машинског превођења за Гоогле.
То није врло добро, али фауте де миеукс ...
(La traduction en Serbe est réalisé par le module de traduction automatique de Google.
C'est pas très bon, mais faute de mieux ...)

Линк на слике Стецца Влаховић
(Un lien vers des photos des steccis de Vlahovici)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ја сам уебмастеру у стецци.цом (http://stecci.com)
(Je suis le webmaster de stecci.com)

Ја сам фасциниран овом магичном месту : Црква Св Великомуценика Лазара - Влаховић
Легенде и чињенице исказане у овом форуму ме стварно интересе.
(Je suis fasciné par ce lieu magique : Église de Sv. Grande-Lazare - Vlahovic
Les légendes et faits rapportés dans ce forum m'intéresse vraiment.)

Неко би могао да је узрок Стецца налази у гробљу?
(Quelqu'un saurait-il l'origine des stecci qui se trouvent dans le cimetière ?)

Порекла, а посебно оних који су запослени у зиду око цркве и оне у зиду гробља.
(Et plus particulièrement l'origine de ceux qui sont employés dans le mur qui entoure l'église et ceux qui sont dans le mur du cimetière.)

Cordialement - Пуно поздрава

Pierre
Мислим да ћу ускоро објавити на сајту хттп://стецци.цом серију фотографија сам ја узео у јесен 2007.
(Je pense publier bientôt sur le site [You must be registered and logged in to see this link.] une série de photos que j'ai prises à l'automne 2007.)

PIERRE-HENRI
Tek stigao
Tek stigao

Broj poruka : 7
Lokacija : Le Mans (FR)
Points : 8
Datum upisa : 24.11.2009

http://stecci.com

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 24 2009, 11:48

@PIERRE-HENRI поздрав и добро нам дошао [You must be registered and logged in to see this image.]
супер је овај линк са фотграфијама који си послао, свака част

колико видим ниси имао прилике да уђеш у цркву и видиш стећке са натписима који су узидани у под цркве и говоре о ктиторима (ако сам добро схватио, твоје питање се на то односи). ево фотографије једне од плоча из унутрашњости цркве.

[You must be registered and logged in to see this image.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by PIERRE-HENRI on Tue Nov 24 2009, 11:55

Хвала ти за слику.

4 или 5 пута да сам дошао у Влаховић, нисам могао да уђе у цркву.
Надам се да се врате у пролеће.

(Merci pour la photo.

Les 4 ou 5 fois que je suis venu à Vlahovici, je n'ai pas pu rentrer dans l'église.
J'espère pouvoir y retourner au printemps.
)

PIERRE-HENRI
Tek stigao
Tek stigao

Broj poruka : 7
Lokacija : Le Mans (FR)
Points : 8
Datum upisa : 24.11.2009

http://stecci.com

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 24 2009, 12:01

Црква је још увијек активна, мораш да се обратиш православном свештенику у Љубињу, да ти допусти да уђеш.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Tue Nov 24 2009, 21:31

Svaka čast space.
A pošto pierre koristi program za prevođenje pokušaću da mu prevedem natpise na moderni srpski.

-Ovdje leži Vlać Bijelić u svojoj crkvi u svetom Lazaru.Čovječe tako da nijesi proklet ne diraj u me.

-Ovdje leži Vukosav vojvoda Vlaćević sa mojom drugovah družinom i pogiboh na nemirnoj krajini sa (ili za) moga gospodina.I donese me družina na moju plemenitu baštinu.I da je proklet ko će u mene dirnuti.

-Ovdje leži Vukac Vučinić.

Mislim da je space dokazao da je Vukosav poginuo oko 100 godina poslije boja na Kosovu pa se na ovu temu više ne treba vraćati.

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Tue Nov 24 2009, 22:31

Ako neko pronađe rad Đure Tošića donjovlaški rodovi Vlahović i Mirilović u istočnoj Hercegovini bio bih mu zahvalan da ga postavi ovdje.

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 24 2009, 23:35

zagor ::Mislim da je space dokazao da je Vukosav poginuo oko 100 godina poslije boja na Kosovu pa se na ovu temu više ne treba vraćati.

...a ja opet mislim da nista nije dokazano posto ako si pazljivo citao i sam autor ovog rada kaze...

space ::Na osnovu ovdje iznesenih pokazatelja možemo iznijeti i jednu opravdanu pretpostavku. Djelatnost Vlađa Bijelića pripada 60-tim godinama XV stoljeća. On se spominje početkom 1466,(35) septembra 1468. i u sumarnom popisu Bosne iz 1468–1469.(36) Uzima se da je umro 1474, kada ga je naslijedio njegov sin Vukosav Vlađević.(37) Nemamo direktne izvorne potvrde, ali slijed očevih imena kao prezimena njihovih sinova i na ovom mjestu je prilično ubjedljiv da bi se moglo reći da je Vlađ Bijelić, ustvari, bio sin Bjele Vučihnića, koji se, prema zasad poznatom, zadnji put spominje augusta 1435. godine.(38) I on bi time bio unuk katunara Vučihne Vlahovića, a to bi govorilo i da je linija ‘povlaštenog statusa’ u njegovom liku, zapravo, pozicija koju je imao dijelom i prirodnom linijom ranijih porodičnih predvodnika katuna među Vlahovićima.

...............................

Ponuđeni materijal zaokružujemo intrigantno, neuobičajeno, miješanjem dokazanog i pretpostavljanog u nadi da će kao takvo pobuditi interes za detaljnije pronicanje u nizove srodstvenih linija kod pojedinih katuna i vlaha čija imena i prezimena predstavljaju nedovoljno iskorišteni materijal u praćenju vlaške problematike.

mislim da i sam autor ostavlja prostora za razlicita tumacenja...

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Tue Nov 24 2009, 23:46

zagor :: Ovdje leži Vukac Vučinić.
ne znam sto se i kod tebe i u radu ovog lika stalno pominje vukac vucinic, koliko ja vidim iz reprodukcije natpisa pise vukac vulinic...

space ::На једној од ових надгробних плоча, која је десно тик врата од црквеног дворишта, био је подуљи натпис, од којег је данас добро читљиво само : [You must be registered and logged in to see this image.]

ili je u pitanju jos jedan copy/paste zajeb koji poslije preraste u pravilo, a svakog mrzi da provjeri na licu mjesta [You must be registered and logged in to see this image.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Wed Nov 25 2009, 00:27

Prviše je stvari da ne kažem dokaza da su u crkvi u Vlahovićima sahranjeni otac i sin.
Prvo prezime se dobijalo kao izvedenica očevog imena, Bijela-Bijelić, Vlađ-Vlađević..., možda je postojao još neki Vlađ na Vlahovićima, ali podudarnost je očigledna.
Dalje crkva je nadograđivana, prvo je nastala crkva u kojoj je bio smješten grob Vlađev, pa je nadograđen dio u kome se nalazi grob Vukosavov, što upućuje na to da je ovaj mlađi pa mu i godinu smrti pomjera u drugu polovinu XV vijeka.
Ponovo ponavljam da je potvrđena ličnost u dubrovačkom arhivu i da ćeš ga vj. pronaći u djelima koja sam naveo, a koja su meni trenutno nedostupna.
Što se tiče natpisa koji sam ja pogrešno pročitao, nikada nisam bio u crkvi na Vlahovićima i nisam ga ni mogao pročitati, to su umjesto mene radili drugi i ja koristim njihove rezultate, ovdje zaista piše Vulinić, ali ova verzija je prerađena i data na korištenje nama običnim smrtnicima, šta hoću da kažem, izvorni natpis u crkvi nije ovako čitak, čak nije ni pisan ovim stilom već je autor preveo ovako da je jasnije čitaocu.Svi naučnici koji su proučavali natpis prevode ga kao Vučinić i ja jednostavno njih citiram, da li griješe...?

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Wed Nov 25 2009, 00:53

@zagor
ne sporim ja da su sahranjeni otac i sin, ja samo komentarisem ono sto sam mogao procitati i uporediti.
sto se tice reprodukcije natpisa, ovo je jedina koju sam vidio i zato mi se cini najvjerodstojnija. Ovaj Bijelic koji je to pisao je sigurno bio na licu mjesta, sto za ostale koji su se bavili ovom temom nisam bas siguran Smile, kao sto rece ni ti nisi bio....

@kum super fotke,
meni je zanimljiva ova godina urezana iznad ulaza u dvoriste 1864, vjerovatno je tada obnavljana ili sta vec, a u onom starom opisu crkve iz 1890 se kaze da je crkva u "zadnjoj buni poharana i porusena ". Koliko ja znam zadnja buna je bila hercegovacki ustanak iz 1875 ... samo 11 godina poslije obnove je poharana
kum ::
[You must be registered and logged in to see this image.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Wed Nov 25 2009, 00:59

Mislim da si u pravu, a da je još jedna rekonstrukcija rađena između dva svjetska rata.I cuo sam da su tada podizane ploče i pronađena dva skeleta sa ratničkom opremom i onim čuvenim vinom.

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by space on Wed Nov 25 2009, 01:12

meni je to zanimljivo ne samo zbog toga, nego koliko u stvari znamo malo o relativno skorim stvarima, a sa "sigurnošću" govorimo o 14 i 15 vijeku.
ja sam nailazio na podatke na netu da su Vranjska spominjana u vezi sa Hercegovačkim ustankom 1875—1878. Tu je, navodno, po zamisli vojvode Miće Ljubibratića trebalo da se održi velika narodna skupština na njojoj bi se odredio pravac ustanka srpskog naroda i izabere privremena vlada , te „pozovu Srbi muslimanske vjere” u borbu protiv Turaka. Ne zna se da li je ova skupština održana i gdje.
znači još jedna pretpostavka,vezana za ovaj kraj, ovaj put iz novije istorije [You must be registered and logged in to see this image.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by zagor on Wed Nov 25 2009, 03:19

Ono što znam da je skupština održana u Dužima i da su je rasturili Crnogorci na čelu sa mislim Pekom Pavlovićem, a vezano za Ljubinje je napad ustanika na ljubinjsku tvrđavu kojom prilikom su Crnogorci ubili jedno srpsko dijete u Pupića mahali Dušana Pupića, ali o ovome ima čitava priča, prekoputa Ćorovića kuće na potoku imaju dva spomenika koja navodno pripadaju Crnogorcima koji su tada poginuli, znam da je u ovome periodu devastirana i džamija u Kotezima, a Ljubinjci su uzeli učešća i u čuvenoj bici na Vučijem dolu u sastavu Popovopoljskog odreda.
Siguran sam da ima dosta ljudi u Ljubinju koji o ovim događajima znaju dosta više pa...

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Ďîđóęŕ by Sponsored content Today at 11:21


Sponsored content


Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Ńňđŕíŕ 1 of 4 1, 2, 3, 4  Next

Ďîăëĺä༠ďđĺäőîäíó ňĺěó Ďîăëĺä༠ńëĺäĺžó ňĺěó Íŕçŕä íŕ âđő

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Íĺ ěîćĺňĺ îäăîâîđčňč íŕ ňĺěĺ ó îâîě ôîđóěó