Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

2 of 4 Previous  1, 2, 3, 4  Next

      Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by wolf sagash on Wed Nov 25 2009, 03:28

Malo bi raspravljao o nedoumici da li je crkva posvecena Svetom Knezu Lazaru ili Lazarevom Vaskrsenju.Sa jedne strane ,mislim da kult Lazarevog Vaskrsenje nije toliko postovan u Humu.Poznato je da su vlaska plemena,naravno mislim vlaska u socijalnom smislu najvise slavila kult Svetog Ilije.Sa druge strane imamo rod Sarenaca koji je po predanju generacijama obavljao svestenicke poslove u vlahovicima pritom slaveci Lazarevu Subotu.Mozda u tom grmu lezi zec.Ovu dilemu doticao je pokojni Doktor Ljubo Mihic

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by zagor on Wed Nov 25 2009, 03:34

Kome je danas crkva posveena?

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by wolf sagash on Wed Nov 25 2009, 03:36

Knezu Lazaru a mislim da smo u dosadasnjoj prepisci negdje spomenuli da je sluzba u 19 vijeku odrzavana na Lazarevu Subotu

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Wed Nov 25 2009, 05:25

wolf sagash ::Malo bi raspravljao o nedoumici da li je crkva posvecena Svetom Knezu Lazaru ili Lazarevom Vaskrsenju.Sa jedne strane ,mislim da kult Lazarevog Vaskrsenje nije toliko postovan u Humu.Poznato je da su vlaska plemena,naravno mislim vlaska u socijalnom smislu najvise slavila kult Svetog Ilije.Sa druge strane imamo rod Sarenaca koji je po predanju generacijama obavljao svestenicke poslove u vlahovicima pritom slaveci Lazarevu Subotu.Mozda u tom grmu lezi zec.Ovu dilemu doticao je pokojni Doktor Ljubo Mihic

Колико ја знам и Кашиковићи са Влаховића, такође славе Лазареву Суботу.

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by wolf sagash on Wed Nov 25 2009, 09:34

NE.Kaikovii slave urevdan.

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Wed Nov 25 2009, 09:52

wolf sagash ::NE.Kaikovii slave urevdan.
Мислим да си само дјелимично у праву, Кашиковићи које ја знам су славили Лазареву Суботу, а тек задњих година су прешли на Ђурђевдан, ако ме сјећање не вара. Бар је то лако провјерити, ти људи живе у Љубињу...

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by zagor on Wed Nov 25 2009, 21:11

Slagah wolfa neki dan pa da se ispravim, dio povelje u kome se spominju peati, svjedoci i to u koliko primjeraka se radi zove se koroboracija, a radi vadione postavljam dio povelje Stefana po milou Bojom bana Bosni i Usori i Soli i gospodina Humskoj zemlji, o ustupanju Stona i Peljeca Dubrovniku 15.03.1333.godine, kao dokaz tvojoj tvrdnji.
...i za to stavlju ja (gospodin) ban Stefan svoju zlatu peat, da je verovano, svaki da znaet i vidi istinu.a tomu su 4 povelje a dvie latinsci a dvi srpscie, a sve su peakene zlatniemi peati...
MONUMENTA SERBICA, Franjo Mikloi, Be 1858. str 105,106 i 107.

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Sun Nov 29 2009, 10:24

Црква на Влаховићима је тренутно на привременој листи националних споменика, тј. постоји петиција за проглашење за национални споменик. Симпатично што је чак и на сајту комисије за очување националних споменика је погрешно написано име ктитора "357. Ljubinje Vlahovii - Grobna crkva kneza Vlada Bijelia posveena sv. Knezu Lazaru" [You must be registered and logged in to see this image.]




Привремена листа националних споменика

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by wolf sagash on Mon Nov 30 2009, 05:38

space ::
wolf sagash ::NE.Kaikovii slave urevdan.
Мислим да си само дјелимично у праву, Кашиковићи које ја знам су славили Лазареву Суботу, а тек задњих година су прешли на Ђурђевдан, ако ме сјећање не вара. Бар је то лако провјерити, ти људи живе у Љубињу...
Vule je slavio Lazarevu subotu jer mu se ed kao mali obreo na arenevini pa je uzeo slavu doma gdje obitavao.Kad je ed umro,oni su se u novoj kui u Ljubinju vratili predakoj slavi.

nijedne vie....

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Mon Nov 30 2009, 06:04

@wolf sagash
Ok, ja se sjeam da mi je priao da slavi Lazarevu Subotu, prije toga nisam uo za tu slavu. Ne znam te detalje, zato sam se odmah i ogradio...

...nego evo jo par super fotki unutranjosti crkve.
[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]



fotografije preuzete sa [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Leksikon steaka - . Belagi

 by space on Mon Nov 30 2009, 22:19

174. Vlahovii - Vlahovii su selo u iroj okolini Ljubinja. Na njegovom podruju su steci naeni na dva lokaliteta kod pravoslavne crkve i u zaseoku Drvenice. U svemu je evidentirano 111 steaka, od ega tri ploe i 108 sanduka. Spomenici su dobro obraeni, ali su danas prilino oteeni, a neki primjerci su ugraeni u zid crkve i crkvenog dvorita.

Ukraeno je dvadeset primjeraka. Njihovi najbrojniji reljefni motivi su bordure i frizovi od obinih linija i od kosih paralelica, kao i od povijene lozice sa trolistovima, a u po jednom primjerku se pojavljuju motivi polumjeseca, krsta, tita, arkada i niza rozetica u krunim vijencima. Ima i figuralnih predstava. Tako su pojedinano predstavljeni jelen, ena u plesu, jaha na konju, a na dvije predstave vidimo jahaa na konju, i enu uz to, i dva jelena u hodu. Neobina je predstava sa etiri ene izdignutih ruku, zatim scena lova na jelena u kojoj lovac na konju i upravo odapinje luk sa strijelom, a originalna je predstava zmaja koji hoe da proguta kozu. (sl. Br. 76)

Crkvu sv. Lazara podigao je knez Vla Bijeli kao svoj mauzolej. U podu te crkve danas i danas postoje dvije nadgrobne ploe sa irilikim natpisima. U jednome natpisu se kae da tu lei knez Vla Bijeli, a u drugome njegov sin vojvoda Vukosav Vlaevi. Trei natpis Vlahovia je na steku koji je iskorien kao dovratak dvorinog ulaza. On se odnosi na Vukca Vuinia, takoer lana ove ugledne vlake porodice Vlahovia.

Po natpisima (vojvoda Vukosav se u historijskim izvorima spominje 1470. Godine kao katunar Velikih Vlaha) i analogiji nekih reljefa, steci Vlahovia su mogli poeti u XIV vijeku, u XV su intenzivnije klesani tavljani, a izvjestan broj primjeraka je mogao nastati i u XVI vijeku.

Lit. . Belagi, 1965., 144-168, 160-161; 1971., 376 i tu navedena literatura

M. Vego, 1964.a, br. 94-96


[You must be registered and logged in to see this image.]


133. Vlaevi Vukosav U Vlahoviima, selu u okolini Ljubinja, kod crkve sv. Lazara, situirana je nekropola sa sedamdeset steaka, preteno ugraenih u zgradu crkve i u dvorine zidove.

Na jednoj ploi u podu crkve, u dva odnosno tri reda unaokolo periferijom ploe, uklesan je iriliki natpis u kome se kae da tu lei Vojvoda Vukosav Vlaevi. Nadalje, sam pokojnik kae da je zajedno sa svojim gospodinom i sa svojom druinom poginuo na Razmirnoj krajini I ZAGIBOH NA RAZMIRNOJ KRAINE KOD MOGA GOSPODINA, te da ga je dtuina otuda donijela i sahranila na njegovoj plemenitoj batini.

U dubrovakim arhivskim dokumentima iz 1470. Godine vojvoda Vukosav Vlaevi se spominje kao katunar Velikih Vlaha. Odmah do nadgrobne ploe ovog vojvode nalazi se jo jedna ploa sa natpisom koja pripada Vlau Bijeliu, ktitoru crkve sv. Lazara, vjerovatno ocu vojvode Vukosava. Nije poznato ko su bili Veliki Vlasi, niti gdje je Razmirna krajina u kojoj je poginuo Vukosav, kao ni kome je on sluio, odnosno ko mu je bio GOSPODIN. Izgleda da se radi o vremenu neto prije definitivnog zauzimanja ovih krajeva od strane Turaka, a gospodin je mogao biti neko od lanova porodice Hrania Kosaa, koja je upravljala ovim krajevima, a pogibija je mogla biti ne tako daleko od Vlahovia, vjerovatno izmeu 1470. i 1482. Godine.

Ovaj epitaf iz Vlahovia je viestruko vrijedan epigrafski spomenik, veoma je zanimljiv za paleografa i lingviste, a svojim sadrajem historiografima prua dragocjen materijal, ali istovremeno postavlja i vie pitanja. Natpis odaje vjetog majstora i, po svim svojim obiljejima, potjee iz druge polovine XV vijeka.

Lit. M. Vego, 1962., 225 226; 1970., br. 222

. Belagi, 1965., 144-1149 i 161.



140. Vuihni Vukac U Vlahoviima, selu u okolini Ljubinja, kod crkve sv. Lazara, nalazi se nekropola sa sedamdeset steaka, preteno ugraenih u zgradu i u zidoev dvorita. Meu njima petnaest primjeraka imaju reljefne ukrase, a na tri primjerka su uklesani iriliki natpisi. Jedan od tih natpisa nalazi se na steku oblika vee ploe koja slui kao dovratak ulaza u crkveno dvorite. U njemu se kae da tu lei VUKAC VUHINI. A nadalje se u tekstu kae VIDI SE ZLAMENIJE, a potom se poziva tila da pomene (TIOE POMENI) i kae A VAS BOG BLAGOSLOVIO. Na kraju se saoptava da spomenik SJEE I PISA PRIBISAV.

Ovaj natpis je poznat jo od 1890. Godine, ali je tano proitan tek u novije vrijeme. Zbog oteenja, prezime je itano i kao VUINI.

O sahranjenom Vukcu nemamo podataka. Vjerovatno pripada uglednom gornjovlakom rodu Vlahoviima.

Po paleolokim osobinama, jezikim izrazima i drugim okolnostima, ovaj natpis potjee iz XV vijeka.

Lit. M. Vego, 1962., 223-224; 1964.a, br. 94

. Belagi, 1965., 161


Izvor: Leksikon steaka / efik Belagi - Sarajevo : Svjetlost 2004 g. str. 67-68, 154-155, 157

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Good evening, Many interesting information in this forum.

 by PIERRE-HENRI on Wed Dec 02 2009, 11:06

Good evening,

Many interesting information in this forum.

I will want to inform you of some reflections which came to me at the time of my various visits on the site of Vlahovici:
Many stecci was re-used in the enclosing walls cemetery as in those the enclosure church. According to what I could see at the time of my various voyages, it is exceptional in this part of Herzgovine; indeed it is much more traditional in the catholic cemeteries.
Among the reasons which are on the stecci it is necessary to make the distinction between those which are engraved in hollow and those which are in relief.
It appears obvious to me that the latter were carried out at the time of the manufacture of the stecak. They are of origin.
For the others engraved in hollow, it seems to me that they are posterior. That could mean re-employment of the stecak. And that particularly for the inscriptions.

For example for the flagstone being used as arch with the door of the enclosure of the church, the date 1864 in hollow indicates the year of creation of this door.
The stecak having been used would have its symbols of origin in relief.
The presence of the Latin cross me leave perplexed.
Marian Wenzel in his book Ukrasni motivi Na steccima (1965) does not index it in the symbols. However it seems to be come in Vlahovici.
The only drawing comprising a Latin cross, which I found in his book is on a stecak with Slivno Ravno (raised by A.Benac 1953).
Sefik Beslagic in its book Leksikon stecaka does not count any cross of this site nor this stecak.

I unite you also 2 boards of drawings of the book of Mr. Wenzel.

Cordially.

PierreBonsoir,

Beaucoup de renseignements intressants dans ce forum.

Je voudrai vous faire part de quelques rflexions qui me sont venues lors de mes diverses visites sur le site de Vlahovici:
Beaucoup de stecci ont t rutiliss dans les murs d'enceinte du cimetière comme dans ceux de l'enceinte de l'glise. D'après ce que j'ai pu voir lors de mes diffrents voyages, c'est exceptionnel dans cette partie de l'Herzgovine; en effet c'est beaucoup plus classique dans les cimetières catholiques.
Parmi les motifs qui se trouvent sur les stecci il faut faire la distinction entre ceux qui sont gravs en creux et ceux qui sont en relief.
Il me parait vident que ces derniers ont t raliss au moment de la fabrication du stecak. Ils sont d'origine.
Pour les autres gravs en creux, il me semble qu'ils soient postrieurs. Cela pourrait signifier un remploi du stecak. Et cela particulièrement pour les inscriptions.

Par exemple pour la dalle servant d'arche à la porte de l'enceinte de l'glise, la date 1864 en creux indique l'anne de cration de cette porte.
Le stecak ayant t utilis aurait ses symboles d'origine en relief.
La prsence de la croix latine me laisse perplexe.
Marian Wenzel dans son livre "Ukrasni motivi na steccima" (1965) ne la rpertorie pas dans les symboles. Pourtant elle semble être venue à Vlahovici.
Le seul dessin comportant une croix latine, que j'ai trouv dans son livre est sur un stecak à Slivno Ravno (relev par A.Benac 1953).
Sefik Beslagic dans son livre "Leksikon stecaka" ne recense aucune croix de ce site ni ce stecak.

Je vous joins aussi 2 planches de dessins du livre de M. Wenzel.

Cordialement.

Pierre


**************************************
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] Добро вече,


Пуно занимљивих информација на овом форуму.


Ја бих да поделим са вама неке мисли које су се десиле за мене током мојих неколико посета сајту Влаховић:

Многи Стецца су коришћени у зидовима гробља као они у изборних јединица цркве. Из
онога што сам видела током свог путовања, је изузетан у овом делу
Херцеговине, у ствари, то је много више традиционалне у Католичком
гробљу.

Међу разлоге који леже на Стецца мора да се прави разлика између оних који су угравиран урезивати и оних у олакшање.

Изгледа да је јасно да су се приликом стецак. Они су оригинални.

За остале угравираним урезивати, чини се да су после. Ово може да значи поновно стецак. И то посебно за апликације.


На пример за плочице лука на улазу у прилогу цркве, 1864 у Датума је година стварања врата.

Стецак користи би била првобитна симбола у олакшање.

Присуство Латински крст слагалица мене.

Венцел Маријан у својој књизи "Украсни мотиви на стеццима" (1965) није у листи симбола. Ипак, чини се да долази Влаховић.

Само дизајна са Латински крст, који сам нашао у књизи је стецак на Сливно Равно (за А. Бенац 1953).

Шефик Бешлагић у својој књизи "Лексикон стецака" није било идентификовати крст овог сајта или шта стецак.


Такође сам приложити 2 плоче цртежа из књиге г-Венцел.



Пуно поздрава.



Пјер[You must be registered and logged in to see this image.][img][You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]


PIERRE-HENRI Wed Dec 02 2009, 12:09. 2 .

PIERRE-HENRI
Tek stigao
Tek stigao

Broj poruka : 7
Lokacija : Le Mans (FR)
Points : 8
Datum upisa : 24.11.2009

http://stecci.com

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Wed Dec 02 2009, 11:24

@PIERRE ...ne vide se crtei. iz knjige Vencel Marijan ...
Ako ja dobro shvatam, svi autori se uglavnom bave natpisima na stecima, poto je prilina rijetkost imati toliko natpisa iz tog vremena na tako malom prostoru, pogotovo unutar jedne crkve i vezano za nju.
Ono oko ega se svi slau je da je crkva posveena Sv. Velikomueniku Lazaru


space Wed Dec 02 2009, 12:41. 2 .

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Problème/ Problem

 by PIERRE-HENRI on Wed Dec 02 2009, 11:41

Problem,
Ne mogu ih skinuti ...

PIERRE-HENRI
Tek stigao
Tek stigao

Broj poruka : 7
Lokacija : Le Mans (FR)
Points : 8
Datum upisa : 24.11.2009

http://stecci.com

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by zagor on Wed Dec 02 2009, 21:35

@PIERRE HENRI
Primjer ugradnje steaka u objekte novijeg datuma jako je est u itavoj BiH.I u crkvu u ljubinju ugraivani su steci tako da se na oltaru nalazi motiv polumjeseca i zvijezde, a na sjevernom zidu motiv krsta.Paljiviji posmatra primjetie ugraene steke na mnogim crkvama i u ogradama oko groblja, kako je PIERRE dobro primjetio dovratnik na grobljanskoj kapiji je preureen steak na koji je naknadno upisana godina.
Skreem panju na slijedee stvari, najvei broj pravoslavnih crkava obnavlja se pred kraj turske okupacije BiH, Ljubinje, 1866, Vlahovii 1864, ..., (ne ubrajam crkve koje se obnavljaju i grade u periodu okupacije BiH od strane Austro-maarske i u periodu kraljevine SHS).
Prema vaeem zakonu, u osmanskom carstvu se ne moe graditi nova hrianska bogomolja ve se samo moe obnoviti opustjela.Kako ste mogli da primjetite itajui radove .Belagia,M.Wenzel,M.Vega,A.Ratkovia i ostalih naunika koji su se bavili prouavanjem steaka, najvei broj nekropola, naroito u Hercegovini, nalazi se u blizini hrianskih hramova sa istonom apsidom.
Kako su obnovitelji ovih hramova u XIX vijeku, prema ivim legendama u narodu, uvijek bili vezani ili rokovima izgradnje ili dimenzijama bogomolje, dovijali su se na razne naine.
Kao to vam je poznato hriansko stanovnitvi BiH u XIX vijeku nalazi se u poloaju kmetova-zavisnih seljaka i gradnja ovakvih hramova predstavlja jako teko finansijsko pregnue.Iz navedenog razloga koristi se materijal koji je u izobilju na dohvat ruke a, to su steci, skoro po pravilu u velikom broju rasporeeni oko temelja poruenih pravoslavnih crkava.
Tako da primjer crkve u Vlahoviima nije jedinstven, nego redovan sluaj u BiH.
Unaprijed se izvinjavam ukoliko sam pogreno protumaio neke od navoda iz vaega teksta, jer je prevod na srpski prilini lo, pa sam vie koristio svoja skromna znanja engleskog jezika.
to se tie odsustva pojedinih simbola u navedenim djelima, napominjem da je najvei broj njih nastao prije pedeset i vie godina i da su se u meuvremenu pojavili novi.I ja sam prilikom pisanja rada o nekropoli u Rankovcima, a to je vrlo blizu Vlahovia, imao slinih problema jer sam se susreo sa simbolima koji nigdje nisu opisani.
Zamolio bih te da nam poblie objasni na ta misli pod terminom "latinski krst", da li moda na razliku izmeu katolikog i pravoslavnog krsta ili neto drugo.
Pozdrav.

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by wolf sagash on Thu Dec 03 2009, 03:10

zagor ::@PIERRE HENRI
Primjer ugradnje steaka u objekte novijeg datuma jako je est u itavoj BiH.I u crkvu u ljubinju ugraivani su steci tako da se na oltaru nalazi motiv polumjeseca i zvijezde, a na sjevernom zidu motiv krsta.Paljiviji posmatra primjetie ugraene steke na mnogim crkvama i u ogradama oko groblja, kako je PIERRE dobro primjetio dovratnik na grobljanskoj kapiji je preureen steak na koji je naknadno upisana godina.
Skreem panju na slijedee stvari, najvei broj pravoslavnih crkava obnavlja se pred kraj turske okupacije BiH, Ljubinje, 1866, Vlahovii 1864, ..., (ne ubrajam crkve koje se obnavljaju i grade u periodu okupacije BiH od strane Austro-maarske i u periodu kraljevine SHS).
Prema vaeem zakonu, u osmanskom carstvu se ne moe graditi nova hrianska bogomolja ve se samo moe obnoviti opustjela.Kako ste mogli da primjetite itajui radove .Belagia,M.Wenzel,M.Vega,A.Ratkovia i ostalih naunika koji su se bavili prouavanjem steaka, najvei broj nekropola, naroito u Hercegovini, nalazi se u blizini hrianskih hramova sa istonom apsidom.
Kako su obnovitelji ovih hramova u XIX vijeku, prema ivim legendama u narodu, uvijek bili vezani ili rokovima izgradnje ili dimenzijama bogomolje, dovijali su se na razne naine.
Kao to vam je poznato hriansko stanovnitvi BiH u XIX vijeku nalazi se u poloaju kmetova-zavisnih seljaka i gradnja ovakvih hramova predstavlja jako teko finansijsko pregnue.Iz navedenog razloga koristi se materijal koji je u izobilju na dohvat ruke a, to su steci, skoro po pravilu u velikom broju rasporeeni oko temelja poruenih pravoslavnih crkava.
Tako da primjer crkve u Vlahoviima nije jedinstven, nego redovan sluaj u BiH.
Unaprijed se izvinjavam ukoliko sam pogreno protumaio neke od navoda iz vaega teksta, jer je prevod na srpski prilini lo, pa sam vie koristio svoja skromna znanja engleskog jezika.
to se tie odsustva pojedinih simbola u navedenim djelima, napominjem da je najvei broj njih nastao prije pedeset i vie godina i da su se u meuvremenu pojavili novi.I ja sam prilikom pisanja rada o nekropoli u Rankovcima, a to je vrlo blizu Vlahovia, imao slinih problema jer sam se susreo sa simbolima koji nigdje nisu opisani.
Zamolio bih te da nam poblie objasni na ta misli pod terminom "latinski krst", da li moda na razliku izmeu katolikog i pravoslavnog krsta ili neto drugo.
Pozdrav.
Kao sto rece Zagor pravoslavni hramovi obnavljaju se u drugoj polovini 19 vijeka sa izuzetkom, mislim mostarske stare crkve na brankovcu koja je izgradjena tridesetih godina 20 vijeka.Izgradnja katolickih crkava znatno kasni.Pa su tako i u Capljinu,Stocu,Mostaru katolicke crkve izgradjene vise decenija posle pravoslavnih.Ovo slobodno provjerite,naravno validnim izvorima, ne trazite potvrdu u trabunjanju nekih paraistoricara o nekakvim na silu otetim crkvama.
Prije 19 vijeka u Hecegovini postoje samo pravoslavne crkve i to u popovskim selima,Gradcu kod Ljubinja,Trijebnju u Dubravama,Osanicima kod Stoca,Klepcima kod Capljine.Samo egzistiraju pravoslavni manastiri i to,Zavala,Dobricevo,Zitomislic i Tvrdos,ako dodamo jos manastire u staroj i crnogorskoj Hercegovini-Ostrog,Piva,Mileseva dolazimo do zakljucka da u Hercegovini cvijeta pravoslavlju u odnosu na katolicanstvo.
Mozda i najveci ktitori pravoslavnih hramova u hercegovini jesu Hrabreni-Miloradovici.Tako se njima pripisuje izgradnja Zitomislickog manastira,obnova Manastira Zavala kao i podizanje crkava u Klepcima,Osanicima i Trijebnju.
Ovo sve pisem jer pokusavam zatvoriti besmislene rasprave o porijeklu stecaka i etnogenezi hercegovackih Srba.
Nit su stecci bogumilski obicaj,nit su Srbi hercegovci Vlasi a bogami ni Crveni Hrvati.
Dokaz mojoj tvrdnji u svezi sa steccima jeste prethodno pobrajanje Pravoslavnih hramova koje su podigli Miloradovici-Hrabreni jer se upravo njihovo groblje na Radimlji kod Stoca najcesce zloupotrebljava pri nekim bosnjacko bogumlskim kvazinaucnim tlapnjama.Ako smo dokazali da su Miloradovici pravoslavni mozemo zakljuciti da pripadaju Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi sto naravno znaci da su Srbi.Njihovo navodno bogumilstvo je cist falsifikat
A sad malo o tim famoznim Vlasima.Davno je dokazano da Vlasi predstavljaju samo socijalnu grupaciju, niti u kom slucaju ne radi se o etnicitetu.Za razliku od danasnjih Rumuna koji su u stvari etnicki Vlasi,nekadasnjih Cincara,istarskih Aromuna,koji su i do danas sacuvali svoje jezicke i folklorne specificnosti,ovi hercegovacki nazovi vlasi jos u srednjem vijeku su potpuno slovenskog karaktera.Sta su oni bili,neki strucnjaci za strane jezike i etnolozi i odmah po dolasku slovena primaju njihov jezik,imena i potpuno se prilagodjavaju trendu koje im namece okruzenje a pritom zive u najvecim nedodjijama.
Oprostite na oftopicarenju

wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 41
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by zagor on Thu Dec 03 2009, 12:16

Mislim da smo razlozili temu na pozitrone, ali da slucajno ne bi ostali duzni da se malo pozabavimo problematikom vlaha (ne ne pisem ih greskom malim slovom).
Vlasi o kojima govorimo imaju veze sa Vlasima u danasnjoj Vlaskoj kao npr. ja sa izazivanjem velikog praska u Svajcarskoj (da ne bude zabune nemam nikakve veze).
Vlah je termin koji je evoluirao sa vremenom.
Najraniji termin pomena Vlaha vezan je za prodor Slovenskih masa na Balkan u VI i VII vijeku i bjekstvo domicijelnog stanovni[tva (Grka, Kelta, Ilira i Tracana u planine pred Slovenima, to stanovnistvo koje se sklonilo u brda Sloveni nazivaju Vlasima.Nije mi poznato da li vlah na staroslovenskom ima neko znacenje vezano za stocarstvo.Naravno da ljudi koji zive u planinama ne mogu da se znacajnije bave niti jednom drugom privrednom granom osim stocarstvom.
Vremenom su se ljudi iz planina i ravnica naravno homogenizovali, i tadasnji Iliri Tracani, Grci i Kelti su se poslovenili, ali se u srednjem vijeku zadrzao termin vlah za sve ljude koji se bave polunomadskim stocarstvom i tada su u Dusanovoj Srbiji nastali tzv. vlaski statuti a, uglavnom se radilo o porezu jer je jako tesko bilo oporezovati ljude koji su non stop u pokretu i ko im drzi svijecu da li im se ovce trojce, blizne ili vuk udara u njih i zbog toga je u srednjovjekovnoj srpskoj drzavi bio fiksni porez za vlahe, odnosno stocare.U ovome periodu termin vlaha se moze porediti sa terminom zidara, oruzara dundjera,...
Dolaskom Turaka termin vlah ponovo evoluira i posto se uglavnom Srbi bave stocarstvom Turci ih pogrdno zovu vlasi.To bi otprilike bilo kao da vam danas neko kaze cobane jedan.

Isprike na plasticnim objasnjenjima, ako smo nekome dosadili ne mogu mu pomoci ovo je jace od mene. [You must be registered and logged in to see this image.]

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by asha on Fri Dec 04 2009, 07:33

samo da potvrdim da je Wolf u pravu Wink Very Happy
wolf sagash ::Vule je slavio Lazarevu subotu jer mu se ed kao mali obreo na arenevini pa je uzeo slavu doma gdje obitavao. Kad je ed umro,oni su se u novoj kui u Ljubinju vratili predakoj slavi.

asha
Veteran

Female
Broj poruka : 1238
Godina : 32
Lokacija : BG
Points : 255
Datum upisa : 27.06.2007

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by PIERRE-HENRI on Fri Dec 04 2009, 08:52

Une croix latine est une croix dont la branche infrieure est plus longue que les autres. C'est un des symboles du christianisme et l'emblème du catholicisme (le Christianisme oriental a pour emblème la Croix de Jrusalem). On la nomme parfois croix christique ou croix de la Passion.
Croix latine
[You must be registered and logged in to see this link.]

Latinski kri je kri iji je donji grana je dui od ostalih. Jedan od simbola kranstva i znak katolicizma (istonom kranstvu je simbol kri iz Jeruzalema). To se ponekad naziva kri ili kri Kristove muke.

PIERRE-HENRI
Tek stigao
Tek stigao

Broj poruka : 7
Lokacija : Le Mans (FR)
Points : 8
Datum upisa : 24.11.2009

http://stecci.com

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Mon Dec 07 2009, 07:18

asha ::samo da potvrdim da je Wolf u pravu [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
wolf sagash ::Vule je slavio Lazarevu subotu jer mu se ed kao mali obreo na arenevini pa je uzeo slavu doma gdje obitavao. Kad je ed umro,oni su se u novoj kui u Ljubinju vratili predakoj slavi.

evo, javno se izvinjavam sto sam doveo u pitanje wolfov autoritet [You must be registered and logged in to see this image.]
........
on topic ... Wolfe, to se tie tvoje dileme kome je posveena crkva, ne znam da li je iko povezivao to sa Jelenom, kerkom Kneza Lazara i sestrom Despota Stefana, koja je otprilike u vrijeme gradnje crkve bila udata za Sandalja Hrania, gospodara Huma ....

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by zagor on Tue Dec 08 2009, 05:45

[quote="space"]
asha ::samo da potvrdim da je Wolf u pravu [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
wolf sagash ::Vule je slavio Lazarevu subotu jer mu se ed kao mali obreo na arenevini pa je uzeo slavu doma gdje obitavao. Kad je ed umro,oni su se u novoj kui u Ljubinju vratili predakoj slavi.

evo, javno se izvinjavam sto sam doveo u pitanje wolfov autoritet [You must be registered and logged in to see this image.]
........
on topic ... Wolfe, to se tie tvoje dileme kome je posveena crkva, ne znam da li je iko povezivao to sa Jelenom, kerkom Kneza Lazara i sestrom Despota Stefana, koja je otprilike u vrijeme gradnje crkve bila udata za Sandalja Hrania, gospodara Huma


Jelena je otprilike jednu generaciju prije bila zena Sandalja Hranica, nego sto je napravljena crkva na Vlahovicima.
Cerka kneza Lazara i udova Djuradja II Stratimirovica Balsica udala se za Sandalja Hranica iz politickih razloga, ali svi istoricari se slazu da je ovdje bilo ljubavi Very Happy .
Sandalj je ovim brakom stupio u rodbinske veze sa tri najznacajnije srpske kuce, postao je zet Despota Stefana, tetak Djuradja Brankovica i ocuh Balse III.
Cini mi se da sam vec negdje naveo da je Sandalj 1425, (kao i njegov stric Vlatko 1389.) slao vojsku srpskom vladaru u pomoc protiv Turaka.
Mislim da necemo pogrijesiti ako ustvrdimo da u ovim godinama treba traziti vrijeme uspostavljanja kulta sv.kneza Lazara u Hercegovini i mislim da je space dobro ukazao na ovu cinjenicu.

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Tue Dec 08 2009, 05:56

Dobro, nisam ni mislio da Jelena ima direktne veze sa crkvom, vie sa jaanjem kulta Kosova i Lazara u ovim krajevim, pogotovo ako je ona starija jednu generaciju od crkve posveene sv. Lazaru

Paralelno sa ovim, Sandalj Hrani, njen mu je koliko ja znam naslijedio posjede Vlatka Vukovia, koji je predvodio vojsku iz ovih krajeva u bitci na Kosovu ....


Nemam pojma, to su neka moja amaterska razmiljanja [You must be registered and logged in to see this image.]
...
Edit: nisam registrovao prethodni post[You must be registered and logged in to see this image.]


space Tue Dec 08 2009, 06:20. 2 .

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by zagor on Tue Dec 08 2009, 06:02

Nista sporno, sve stoji, sve se uklapa.Iz vise izvora se moze vidjeti da je Sandalj jako cijenio svoju suprugu.A ona je vj. njegovala kult svoga oca koji je vec veoma jak u moravskoj Srbiji

zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 36
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Sat Dec 12 2009, 01:36

ako nekog ne mrzi, bilo bi lijepo da fotografise reljef (sa krstom izmeu dva obrnuta polumjeseca) iznad ulaza u staru crkvu u Ljubinju (obnovljena 1866 g.), mislim da je slian kao ovaj iznad ulaza u dvorite crkve na Vlahoviima (obnovljena 1864 g.).

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by space on Sat Dec 12 2009, 07:44

Ovo sam i ja mogao uraditi, al ajd Smile
Mislio sam da se okai bolji snimak da se mogu uporediti, ali ta je tu je. S obzirom da su oba vjerovatno iz istog perioda, zna li iko o emu se radi ...

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

 by Sponsored content Today at 06:38


Sponsored content


   Go down

2 of 4 Previous  1, 2, 3, 4  Next

      

- Similar topics

 
Permissions in this forum: