Stećci

Ńňđŕíŕ 1 of 2 1, 2  Next

Go down

Stećci

Ďîđóęŕ by kum on Tue Dec 08 2009, 12:19




Стећци уједињују балканске државе

[You must be registered and logged in to see this image.]
Некропола Радимља, Херцеговина

Министри културе Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе договорили су се око заједничког наступа поводом уписа средњовековних надгробних споменика на Унескову листу културне баштине

Стећци уједињују балканске државе

Стећци, средњовековни надгробни споменици, као део светске културне баштине, недавно су стигли на дневни ред за упис у Унескову листу материјалних културних добара. Поводом тога, почетком новембра у Сарајеву је одржан и састанак министара културе Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе, који су потписали писмо о намерама, како би свака од земаља заједнички номиновала надгробне споменике на својој територији за престижну Унескову листу.

Стећци су, према проценама стручњака, подизани од 13. до 16. века, махом на територији Херцеговине. Највише их је сачувано на територији БиХ, око 66.000, док их у Србији има 2.000, у Хрватској око 4.000, а у Црној Гори око 3.000. А расправе, које су се и раније водиле око порекла ових споменика велике културне вредности, могле би да буду разрешене на основу најновије, територијалне поделе.

Поводом потписивања писма о намерама, министар културе Небојша Брадић изјавио је да се у региону преплићу културе и цивилизације, што охрабрује на реализацију пројекта. Божо Бишкупић, министар културе Хрватске, рекао је да је култура стећака постала саставни део све четири државе, па је зато и пројекат уписа у Унескову листу обавеза свих држава.

Према речима Весне Марјановић, начелника одељења за проучавање народне културе при Етнографском музеју у Београду, стећци и даље представљају непознаницу у нашој култури, јер им у Србији до сада није посвећивано довољно стручне пажње. Једна од ретких књига које се озбиљно баве овом темом штампана је далеке 1971. године, под називом „Стећци и њихова умјетност”, аутора Шефика Бешлагића.

– Озбиљно су се овом тематиком бавили и Марјан Венцел и Алојз Бенац, док у Србији није било свеобухватнијег рада на проучавању стећака. Етнографски музеј се од 1955. године бави том проблематиком – каже Весна Марјановић.

Стећци се, по једној од теорија, везују за богумиле, средњовековну босанску секту и махом су настајали пре доласка Турака. У Србији их највише има уз Дрину. Углавном, има их свуда на потезу од далматинског залеђа до западне Србије, где је било кречњачке стене, погодне за прављење споменика.

– Стећци често немају урезан текст, тако да је до сада углавном проучавана орнаментика на њима. Угравирани су призори играња кола, лова, турнира, као и мачеви и штитови – објашњава Весна Марјановић.

На стећцима, за које се претпоставља да су прављени у другој половини 14. века, појављују се словенски и старословенски натписи. Наша саговорница каже да је интересантна и теорија да су стећци, као нека врста маузолеја, били мода тадашњег доба, резервисана за имућне, феудалце вишег реда. О томе говоре и сами стећци, на којима се, примера ради, може виде гравира кафеџије, а многи међу њима приказују професију којом се покојник бавио.

С обзиром на то да су стећци настајали махом на територији Римског царства, није искључено ни да су саму идеју за ову врсту погреба балканска племена преузела од Римљана – каже наша саговорница.

Расправе око порекла стећака су се и раније водиле у босанским, хрватским и српским стручним круговима. Једна од „помирљивијих” теорија, из пера Мирослава Крлеже, гласи да су Словени, својим доласком на Балкан, из прапостојбине донели са собом и културу стећака, јер постоје сличности са скулптуром Балтика и Кавказа.

Izvor: Politika
avatar
kum
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 506
Godina : 45
Points : 501
Datum upisa : 02.09.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Fri Dec 25 2009, 00:56

Шта мислите да ли да за сваку некрополу у и око Љубиња отворимо посебну тему (типа Љубиње, Убоско, Премилово поље, Дубочица...) , или у једној да пишемо о свим.
Ово што је кум покушао у овој теми је за похвалу, али чини ми се ипак мало превелик залогај Smile, поготово ако се узму у обзир разноразни фалсификати који круже по нету. Када се ради о околини Љубиња, бар то се може тркнути на лице мјеста и фотографисати....у сваком случају мислим да је свеукупна тематика стећака мало већи залогај и за професионалце а не за нас ...
Ја сам за посебне теме о локалним некрополама, волио бих чути и ваше мишљење па да оплетемо по истим Smile
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by zagor on Fri Dec 25 2009, 01:35

Stećci su svakako zanimljiva tema, ali su bili zanimljivi i mnogima prije nas, tako da je uglavnom sve objavljeno.U svakom slučaju niko nas ne sprječava da malo pretresemo stare radove i vidimo ima li kakvih grešaka, ja sam za posebne teme iz razloga što je dosta preglednije.
Of topic
Stećci jesu najzanimljiviji, ali nisu jedini spomenici na teritoriji Ljubinja, ilirski tumuli (gomile) su jako neistraženi, a naučnicima koji se bave arheologijom neolita bilo bi od velike koristi kada bi se izradile mape poznatih tumulusa.
Meni lično je najzanimljiviji Gradac i rimsko nalazište u njemu, kao i rimski limes (utvrđenje) na Vrsniku, koje vj. potiče iz rimskih ratova sa Ilirima kraljice Teute, gdje su izgleda rađena iskopavanja kojom prilikom nije pronađen pokretni arheološki materijal.
Predlažem da se sve ove teme smjeste u Kulturnoistorijsku baštinu, pa npr. podtema stećci gdje bi bila ponaosob svaka nekropola,
avatar
zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 37
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Fri Dec 25 2009, 01:45

ок, и ја сам мислио због прегледности да се раздвоје (нпр. и теме о влаховићима и миљановићима имају додирне тачке - стећке, али ипак су посебне цјелине) и да се о свакој понаособ непише понешто, наравно не само о стећцима
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sun Feb 21 2010, 01:04

Izgleda po svoj prilici da smo zagor i ja pronasli jedan stari,dosad neobradjeni niti objavljeni natpis na krstaci u Gracu.Cheka se transkripcija.Vjerujte mi na rijec,to bi moglo biti senzacionalno otkrice.
avatar
wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 42
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by djedov do on Fri Apr 09 2010, 01:14

ispod samog Grablja na putu Ograda Krajpolje nalazi se jedan stecak po predanju se zove
Grebacev kamen
Srbi kazu da je Grubacev a da su mu Turci promjenili ime??
Na Stitu postoje slicne ploce a u Rapinama (deo brda prema Kunku ispred Dolinica je mjesto
gdje su klesane )
Mozda i tu ima nesto interesantno
Pozdrav svima

djedov do
Napreduje

Broj poruka : 71
Points : 29
Datum upisa : 25.05.2008

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by katabuya on Fri Apr 09 2010, 01:20

wolf sagash ::Izgleda po svoj prilici da smo zagor i ja pronasli jedan stari,dosad neobradjeni niti objavljeni natpis na krstaci u Gracu.Cheka se transkripcija.Vjerujte mi na rijec,to bi moglo biti senzacionalno otkrice.

Sad vidjeh da si ovo postavio u februaru...
Jel ima išta od toga, jeste uspjeli išta da uradite???

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 35
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Mon Jun 28 2010, 11:59

Фотографије стећака

Datum: 28.06.2010 20:00
Autor: Глас Српске

ТРЕБИЊЕ - У депандансу Музеја Херцеговине, у задужбини Дубравке Кујачић на Ушћу, отворена је изложба фотографија новооткривених стећака и крстача љубињског краја, коју је приредио Бојан Турањанин, професор историје из Љубиња.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Указујући на значај активности које је Бојан Турањанин предузео у откривању више некропола стећака и више стотина усамљених стећака, археолог Ђорђе Одавић је рекао да је срећа што постоје млади стручњаци, ентузијасти који откривају читав низ некропола што је велики допринос афирмацији културе уопште.

.......................................................................

svaka cast, sve pohvale momci [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]

... nego, mogli biste malo ekskluzive da okacite na forum, nije u redu da iz trece ruke saznajemo ovakve stvari [You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by katabuya on Tue Jun 29 2010, 01:22

Konačno ste nešto konkretno uradili i svaka vam čast za to! I što Space veli, manite se skromnosti, nego na sav glas da se ovo objavi, i svaki sledeći projekat naravno!

_________________
Beer lover since 1982

Admin knows best... [You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
katabuya
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 2672
Godina : 35
Lokacija : Serbia
Points : 389
Datum upisa : 25.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by zagor on Tue Jun 29 2010, 05:16

Ha, ha ni tebi nista ne promice, hvala na pohvalama.
Nvj. cemo istu izložbu prirediti i u Ljubinju za M.Gospu.

Na ovoj temi sam ranije napisao da je o stećcima uglavnom sve napisano, kakve li greške.
U proteklih pola godine, poznata ekipa je istražila 23 do sada nepoznate lokacije sa preko 200 spomenika i tako podigla broj stećaka u Ljubinju na preko 900, a procenat ukrašenosti na oko 20% što je izuzetno.
Otkrivena i pročitana su i četiri natpisa iz XV vijeka.
Radovi se pišu, štampanje se čeka, ali niko da pogura, sve do sada je bilo o svom ruhu o svom kruhu.
Za sada toliko. Very Happy
avatar
zagor
Postuje redovno
Postuje redovno

Male
Broj poruka : 190
Godina : 37
Lokacija : Ljubinje
Points : 221
Datum upisa : 23.11.2009

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Tue Jun 29 2010, 07:30

^ pa dobro bem mu misha zasto ne osvjezite bar postojece teme o nekropolama na forumu svjezim fotografijama, pa polako otvarajte nove teme o novopronadjenim primjercima. Teme o nekropolama u Miljanovicima, Ubosku, Premilovom polju recimo nemaju nijednu fotografiju, samo skenove ...

Hocu da kazem, valjalo bi malo za pocetak ozivjeti one teme, malo su zamrle, a ipak je sve od njih krenulo ... sta ste se stisli [You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sat Jul 24 2010, 23:00

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svakako jedan od najljepših primjeraka koji smo pronašli.Ovo je istočna čeona strana gdje na vrhu vidimo plastično izveden friz od povijene loze sa trolistovima a u plastično izvedenom okviru od kosih paralelnih linija predstavljeno je muško kolo.Inače sve vertikalne plohe ovog spomenika pri vrhu imaju borduro od povijene linije sa trolistovimaNa suprotnoj čeonoj strani takođe u okviru od kosih paralelnih linija je plastično izvedena scena gdje konjanik uz pomoć psa lovi jelena.Odmah uz ovaj spomenik nalazi se nešto niži stećak na čijoj se zapadnoj čeonoj strani nalazi reljefno izvedena figuralna predstava lova gdje pješak sa lukom i strijelom lovi jelena.Blizina ova dva spomenika i ukrasi na njima navode na zaključak da su tu sahranjeni feudalac i njegov štitonoša
avatar
wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 42
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Sun Jul 25 2010, 01:46

^ gdje se nalaze?
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sun Jul 25 2010, 05:33

space ::^ gdje se nalaze?
U jednopm djelu Vlahovića.
avatar
wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 42
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Fri Aug 13 2010, 04:46

Otkriven u prošlu nedelju uz dosta muke

[You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 42
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Fri Aug 13 2010, 04:55

wolf sagash ::Otkriven u prošlu nedelju uz dosta muke

...a detalji, ovo ono...
skrti ste na rijecima, ne valja vam to [You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Thu Sep 02 2010, 05:00

Otkriće od 29. avgusta 2010, stećak sa figuralnom predstavom konjanika. I to na lokaciji koja je navodno obrađena u stručnoj publikaciji i tamo stoji da ta nekropola broji 15 stećaka bez ukrasa.Mi našli 27 komada i 3 ukrašena

[You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 42
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Wed Sep 08 2010, 02:14

"ase leži dobri Radoje sin vojevode Stjepana na svojoj baštini na Batnogah. Si bilig postavi na me brat moj vojevoda Petar"
Ovo je natpis sa jednog stećka na Radimlji kod Stoca. I šta sad!.Pa ovdje se nesumnjivo spominju Batnoge, lokalitet odnosno zaselak Ošanića koji je od Radimlje udaljen nekoliko kilometara.Upravo u tom zaseoku,znači u Batnogama je crkva Sv.Petra i Pavla inače zadužbina Hrabrena koji se spominju u gore navedenom natpisu.
Može li se ovo smatrati dokazom da se u Stocu nešto prčkalo oko stećaka sa nekom skrivenim razlozima?Ja mislim da može.
avatar
wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 42
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Fri Sep 24 2010, 00:23

честитке на изложби на домаћем терену, видим била је посјећена...

[You must be registered and logged in to see this link.]

...дајте неких детаља, фотки из прве руке, утисака са изложбе, за нас који нисмо у прилици да видимо изложбу уживо ... Шта се се стисли Smile
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Trebinjski župan Medulin pročitan drugačije

Ďîđóęŕ by space on Sun Jan 15 2012, 07:28

MEDULIN NIJE RIZIKOVAO

Mnogo puta pisano je o srednjovjekovnom grobnom spomeniku župana Medulina koji leži u polju pod selom Vrpoljem u Ljubomiru.

Župan Medulin poslednji put se pominje 1412. godine, pa je tako bilo moguće približno datovanje spomenika oko ove godine. Spomenik je sagrađen u formi stećka - manjeg sanduka i nalazi se u istočnom dijelu manje nekropole u ravni polja.

Ovo selo čuva i znameniti visoki sanduk sa natpisom Olivera Pokrajčića koji leži u porti crkve Sv. Joakima i Ane u Vrpolju. Razlog za moje skretanje pažnje na ovaj ćirilični natpis je dosta velika pogreška u njegovom čitanju od strane uvaženih prethodnika koji su izvodili opsežna terenska istraživanja u istočnoj Hercegovini.

Ova pogreška se dogodila i pored jasnih i velikih slovnih znakova, uslijed nedovoljnog morfološkog raščlanjivanja na terenu. Takođe, želim još jednom podvući da je natpis urezan ćirilicom, te da ne može biti govora o nekom drugačijem sistemu pisma, kako se to obično uzima („bosančica“).

To je razlog što sam tokom ove jeseni započeo ciklus predavanja o pismu srednjovjekovnih spomenika Hercegovine koja održavam u svim istočnohercegovačkim opštinama. Do ovoga časa, održana su predavanja u Bileći (Narodna biblioteka), Banja Luci (Akademija Nauka Republike Srpske), a planirano je predavanje u Gacku i Ljubinju.

Trebinjska oblast obiluje vrlo starim, čak najstarijim, ćiriličnim natpisima (Police, Petrovo Polje, Šuma...). U budućnosti biće neobično važno zaštiti sačuvane spomenike koji su u prošlosti odnošeni u Zemaljski muzej u Sarajevu.

Natpis župana Medulina koji ovdje donosim, objavljen je nedavno u nikšićkom časopisu „Slovo“ (br. 34-35, 1911).



Natpis na stećku u polju kod ljubomirskog sela Vrpolje.



ASEI LEŽI ŽUPAN

MEDULIN NIKADA

MNOGO NE IMAHЬ A NI

KADA NIŠTA NE STRADA




Čitanje natpisa glasi: „Ovdje leži župan Medulin. Nikada mnogo ne imah, a nikada ništa ne stradah.“

Pomno raščlanjivanje poslednje riječi natpisa sa jasnom intencijom ispisivanja slova „D“ vodilo je konačnom čitanju natpisa koji je na taj način, čitanjem poslednje riječi: „stradah“, dobio punu logiku.

Župan Medulin saopštava da nikada nije mnogo imao, ali da nije ni rizikovao. Teškoće koje su se kod tumačenja natpisa javile kod M. Vega došle su uslijed tvrdog uvjerenja da je treće slovo u ovoj, poslednjoj riječi natpisa, obavezno slovo „A“. To je, međutim „R“ sa trbuhom okrenutim ulijevo. Ovaj natpis je nastao poslije 1412. godine.

Goran Ž. Komar

[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Sat Feb 11 2012, 04:53

STEĆCI - DA LI JE ONIM NAJREPREZENTATIVNIJIM MJESTO U MUZEJIMA ILI U SLOBODNOM PROSTORU

VRIJEME ZA “KONTRAPROPAGANDU”

Doline hercegovačkih reka Trebišnjice i Neretve poslužile su u srednjem veku kao magistralni putevi rasprostiranja hrišćanstva u dubinu Humske zemlje. Uz obale ovih reka položeni su ugledni i stari manastiri i crkve koje pripadaju pravoslavlju, a koje su srpski vladari obnavljali i ukrašavali.

Međutim, pored ovih pravoslavnih središta, u oblasti Hercegovine, posejani su brojni grobni spomenici srednjega veka poznati kao stećci. Njihova očigledna koncentracija leži upravo u istočnoj Hercegovini, a, takođe, u ovome području leže neki od najstarijih spomenika koji nose ćirilične natpise.

Budući da se prostor popunjen stećcima širi i na predjele Bosne, Hrvatske i Crne Gore, a uočeno je da Hrvati i muslimani u Bosni nastoje na vezivanju ovog spomeničkog nasleđa za sopstvene etnicitete, valja podsetiti na obavezu poštivanja najelementarnijeg naučnog principa određenja oblasti najveće koncentracije kao jezgrovne oblasti, iz koje se, ka perifernim ekspozicijama, širio uticaj i praksa gradnje ovih monumentalnih spomenika. Tako ćemo, pravilno, postupiti u sagledavnju svakog istorijskog fenomena i procesa?

Osim toga, treba ukazati na očigledno vezivanje stećaka za recentna pravoslavna groblja i srpska naselja, rečju, srpsko katastarsko tlo. Oni se u pretežnom delu nalaze u portama pravoslavnih crkava i grobljima pravoslavnih u Hercegovini i Bosni, ili neposredno uz ova groblja i sela.

Na ovim spomenicima, poznato je, gotovo da nema natpisa van ćiriličnog pisma. Izuzetno retko, javljaju se glagoljska pismena. Izučavanjem stećaka bavili su se odavno stručnjaci Zemaljskog muzeja u Sarajevu, da pomenem samo Hermana, Bešlagića i Vega. Ovi terenski istraživači, prema kojima gajim duboko poštovanje, učinili su napor da sa svih strana osvetle fenomen gradnje monumentalnih grobnika u Bosni i Hercegovini i na tom putu učinili su određene pogreške koje u naše dane nastojimo ispraviti.

Svi ovi naučnici prišli su raščitavanju natpisa, a da prethodno nisu stekli iskustvo u čitanju starih ćiriličnih rukopisa. Međutim, nakon istraživačke kampanje Marka Vega, rođenog Čapljinca, teologa po osnovnom obrazovanju, zatim profesora i direktora nikšićke gimnazije (završio Filozofski fakultet u Zagrebu), koja je uslijedila početkom šezdsetih godina 20. veka, stigla je, po direktivi iz državnog vrha, kampanja odnošenja reprezentativnih spomenika u vrt Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu.

Ovi „reprezentativni spomenici“ su uglavnom bili oni sa raskošnijom dekoracijom ili, zanimljivo, krstovi. Krstovi sa bogatim ukrasnim detaljima i natpisima. Neki čak sa imenima ktitora hercegovačkih crkava. Tokom mojih terenskih istraživanja u oblasti istočne Hercegovine (2004-2011), načinio sam, krećući se od nekropole do nekropole, evidencije odnešenih ili uništenih spomenika. Tokom jeseni 2011. godine započeo sam jedan krug predavanja u opštinama istočne Hercegovine kojim nastojim na razobličavanju političkog projekta zvanog „bosančica“ kojim se još u vrijeme austrougarske okupacije nastojalo na razbijanju celovitog ćiriličnog sistema pisma kojim su ispisani natpisi na stećcima, a koji je identičan pismu starih srpskih rukopisa ma gde da su nastajali.

Konstruktor „bosančice“ je arhivist u tadašnjem Arhivu Dubrovnika Ćiro Truhelka koji je radio i u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Ovaj falsifikat ne bi bio vredan pažnje da austrougarska propaganda, kasnije srpska službena istoriografija, državne politike Srbima susednih naroda i brojni drugi činioci, nisu prihvatili i udomili „bosančicu“, pa se dogodilo da i naš narod u zabačenim delovima Hercegovine dozna o „bosančici“ i nekritički prihvati ovaj termin. No, vratimo se odnošenju i uništavanju stećaka.

Svim mojim sagovornicima, pa i publici na predavanjima u Hercegovini, iznenađujuće je da je tako veliki broj spomenika odnešen ili uništen. Primera radi, u selu Simijova u predelu Vranjske kod Bileće, odnešen je 1964. veliki krst sa natpisom, čime je srednjevekovna nakropola koju su krasila tri krsta, osiromašena za jedan.

Meštani Simijove, Delići i ostali, videvši nameru ekipe Zemaljskog muzeja, pružili su otpor, ali se ekipa sutradan vratila u pratnji policije sa upozorenjem da se ometa naučno-istraživački rad. Meštani govore da je tačno na mesto na kojem je stajao krst kasnije udario grom koji je spržio veliko stablo koje i sada, sasušeno, stoji na svome mestu.

Iz čuvene nekropole u Radmilović dubravi u selu Baljci kod Bileće odnošeni su spomenici i tom prilikom je jedan izuzetni stećak polomljen. Parčad ovog stećka se i sada vide u groblju. Tako su odnošeni spomenici iz sela Milavići u Dabru (kod Stoca) i to upravo krst sa natpisom (Lazarev krst) o kojem se čulo da je u Sarajevu polomljen.

Milavići inače čuvaju ogromnu nekropolu, drugu po veličini u Hercegovini. I iz nekropole na Krekovima u Nevesinju, koja je najveća u Hercegovini, odnošeni su spomenici, zatim iz niza nekropola u Popovom polju, Ljubinju i Gacku (Zborna gomila kod Stepena). Kod sela Bijele Rudine u blizini Bileće (Seline), odnešena su tri krsta od kojih dva nose natpise, a da seljani ovog sela o tome ne znaju ništa. Kada je posle Drugog svetskog rata stigao predlog za odnošenje dva izuzetno stara stećka sa natpisima iz okoline Trebinja, meštani sela Police su pokrenuli sudski postupak i sačuvali svoje nasleđe koje je danas izloženo u Muzeju Hercegovine u Trebinju. Ova dva ćirilična natpisa spadaju među najstarije na prostoru Balkana.

Drugi problem koji se javio, leži u navici Srba u Hercegovini i Bosni da zabacuju i uništavaju stećke jer su upornim propagandnim delovanjem naučeni da oni pripadaju tuđem etničkom krugu.

Na žalost, brojni su primeri uništavanja spomenika sa natpisima čime se seče realna nit koja naš narod veže sa njegovim srednjevekovnim trajanjem na ovim prostorima.

U selu Žakovo kod Trebinja sklonjena su ili uništena dva stećka sa ćiriličnim natpisima prilikom obnove srednjevekovne crkve. Nesumnjivo je potrebno puno „kontrapropagandnog“ rada u ovim srpskim zemljama kakao bi se preokrenuli regresivni tokovi koji vode u zatiranje srednjevekovnog spomeničkog nasleđa Hercegovine.

Osim toga, u poslednje vreme, sve češće upućujem predloge političkim vlastima Republike Srpske za promišljanje inicijative za upućivanje zahteva za vraćanje ovih spomenika u zemlju kojoj pripadaju i narodu kojem pripadaju.

To je apsolutno obaveza ustanova u čijim se depoima ili vrtovima nalaze ovi spomenici, pa i tada kada su spomenici odnešeni u Beograd (Vojni muzej na Kalemegdanu).

Na taj način srpski narod bi putem svojih političkih predstavnika iskazao odgovarajuću meru poštivanja sopstvenog verskog i kulturnog nasleđa i ispunio dug prema precima i njihovoj nadasve mučeničkoj istoriji.

Piše: Goran Ž. Komar

[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by kremanac on Sun Feb 12 2012, 04:07

zanima me,koliko mi je potrebno vremena.da obidje sve ove znamenitosti.nekada letos kada dodjem u te krajeve
avatar
kremanac
Tek stigao
Tek stigao

Male
Broj poruka : 3
Godina : 47
Lokacija : svajcarska
Points : 5
Datum upisa : 14.04.2010

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by space on Mon Feb 13 2012, 05:17

kremanac ::zanima me,koliko mi je potrebno vremena.da obidje sve ove znamenitosti.nekada letos kada dodjem u te krajeve

šta misliš obići?
kako misliš da ti neko kaže koliko vremena treba kad nisi rekao gdje bi išao Smile
avatar
space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1037
Godina : 41
Lokacija : Srbija
Points : 871
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sun Mar 25 2012, 04:18

Danas bili u akciji otkrivanja stećaka. Izuzetno uspješan dan.Dvojica drugara i ja krenuli na lokaciju ( za sada je nebi imenovao, nek ostane tajna zbog njene izuzetne atraktivnosti ) koju smo već pretraživali i našli značajan broj stećaka koji u relevantnoj naučnoj literaturi nisu obrađeni, ne bili slučajno otkrili još koji primjerak. Pored standardne opreme ovaj put smo ponjeli trimer i motornu testeru ali avaj nismo ponjeli krampu koja bi nam danas itekako valjala.Nije bio baš bog zna kako lijep dan, ono oblačno a vidiš da neće padati kiša. Neki vjetar udara i po glavi a bogami i po bubrezima.To se pokazalo vrlo bitnim jer po lijepom sunčanom vremenu zbog velikog upada svjetlosti teško možeš primjetiti plitko isklesane reljefe na stećcima.
Ispočetka smo se malo razočarali jer u gustišu punom kupine,sitnog graba i bršljana nismo našli ni jedan primjerak medievalnog mramorja a nije da se nismo nadali nekim novim otkrićima. Ajde da džaba nismo dolazili pošaljem jednog drugara inače velikog majstora sa stilovkom da ispila rastinje oko jednog predivnog primjerka za koji smo od ranije znali. Radi se o stećku izvanredne izrade na čijim se svim bočnim stranama nalaze vanredno lijepo isklesane arkade sa romaničkim interkolumnijama, dok na njegovoj horizontalnoj plohi imamo heraldički simbol štita i mača.Na štitu se nalazi i osmolisna rozeta, što je čest simbol na našim terenima.
Netom posle toga dok je jaran sa stilovkom dovršavao posao a kum fotografisao jedan spomenik iz prve polovine dvadesetog vijeka, čiju fotografiju moram poslati nekom tipu u Los Anđeles, ja sam u jednom gustišu obratio pažnju na jedan dobro nageti sanduk već evidentiran i primjetio izvjesnu figuralnu predstavu koju ranije nismo zapazili. Odmah sam naložio Kumu i Stil majstoru da prekinu posao i da svoje aktivnosti usresrede na ovaj motiv.Dok je jaran sa stilovkom vrlo vješto uništavao hrastove i jasenove izdanke oko stećka, kum je nanosio prve slojeve krede na kako će se pokazati, lijep i prilično rijedak motiv srednjovjekovnog ratnog okršaja. Motiv se nalazi na južnoj bočnoj strani spomenika a prizor predstavlja borbu trojice konjanika sa kopljima.Jasno je da je centralni ratnik napadnut od konjanika i sa lijeve ali i sa desne strane.Na zapadnoj čeonoj strani primjećuje se prikaz srne na sjevernoj polovini dok je južni dio oštećen pa scenu ne vidimo u potpunosti.Pogledao sam i južnu bočnu stranu spomenika i ugledao također izvjesni figuralni prikaz za će se kasnije ustanoviti da prikazuje procesiju četiri životinje. Ja sam stava da se radi o srnama, međutim drugar sa testerom tvrdi da je riječ o konjima.Naše razmimoilaženje u stavovima vješto je iskoristio kum koji nas je pokušao dovesti u još veću konfrotaciju čas podržavajući moj iskaz a čas je klimanjem glave jaranu sa stilovkom potvrđivao njegove navode.Da je riječ o konjima bio bi to prvi takav motiv otkriven u Bosni i Hercegovini i plus toga ja sam ipak neki hebeni autoritet u ovoj oblasti.
Da se više prođem ovog intelektualnog sukoba i ne zamaram vas njegovim detaljima nastaviću pripovjedanje o današnjim otkrićima. U trenutku kada sam otkrio gore spomenuti motiv procesije srna, gotovo istovremeno na susjednom spomeniku, na njegovoj bočnoj strani zapazio sam borduru od povijene loze sa trolistovima.Ispostavilo se da bordura okružuje sve četiri vertikalne strane ovog primjerka a čak je utvrđeno da isti motiv uokviruje i vodoravnu plohu.Obrativši pažnju na južnu bočnu stranu,te sa nekom drvežinom kopajući dosta utonuli stećak ukazao mi se ponovo figuralni motiv procesije četiri životinje.Ovoga puta nije bilo sumnje da se radi o srnama i niko u pitanje nije dovodio moju konstataciju. Vjerovatnoća je velika da je i na suprotnoj bočnoj strani isklesan neki motiv ali sem bordure nisam mogao ustanoviti postojanje drugih ukrasa zbog parožaka i panjčića koji rastu uza sami stećak.Za to nam je trebala krampa ko žarko sunce.
Otkrićima tu nije bio kraj. Gotovo pokraj već opisanih spomenika nalazi se takođe utonuo stećak okružen korijenjem drveća, bez sumnje riječ je o sanduku a na njegovoj gornjoj ploči također sam ustanovio postojanje bordure od povijene loze sa trolistovima. Ni tu nije bilo završeno otkrivanje novih motiva koji su nam ranije promakli.Samo par metara na drugu stranu, ka zapadu na jednom reklo bi se grubo klesanom sanduku, na njegovoj istočnoj čeonoj strani, dosta oštećenoj, ustanovljeno je postojanje prizora konjanika sa kopljem. Nažalost druga polovina istočne bočne strane oštećena je pa nemožemo vidjeti kakvu kakvu je figuralnu predstavu srednjevjekovni umjetnik osmislio i isklesao. I ovaj spomenik ke pri vrhu svih vertikalnih strana imao borduru od povijene loze sa trolistovima. Ali prava poslastica čekala nas je na zapadnoj bočnoj strani stećka.Vanredno izvedena scena lova,znalački i sa istančanim umjetničkim ukusom uklopljena sa bordurom od povijene loze sa trolistovima, prikazuje Jelena u sredini, sa jedne strane napadnutog od konjanika koji drži koplje dok sa druge strane lovac pješak napinje luk, i strijelu uperuje na nesrećnu životinju.
Tik kod opisanog spomenika, malo prema zapadu nalazi se primjerak koji je sa vertikalnih strana okružen tordiranom vrpcom.Na njegovoj zapadnoj čeonoj strani otkrili smo prisustvo figuralnog prikaza mješovitog kola izrađenog u dosta plitkom i teško vidljivom reljefu.
Nema sumnje da bi dodatnom analizom lokacije i ponovnim rekognosciranjem iste,otkrili još još motiva i ukrasa što bi ovu nekropolu možda stavilo u sami vrh po značaju.Prisustvo devet figuralnih predstava na grobištu ove veličine svojevrsni je kuriozitet u državnim okvirima.Dvije scene lova,košuta, dvije procesije srna dva kola,ratni okršaj,scena konjanika, arkade,tordirane vrpce,povijene linije sa trolistovima,dva heraldička motiva mača i štita kandiduju ovu nekropolu za titulu jedne od ukrasima najbogatijih lokacija ljubinjskog kraja te same ljubinjske stećke stavlja na prvo mjesto po kvalitetu umjetničkog izraza uopšte.Oni mahači rukama na Radimlji mogu se istim pokriti po ušima.Po momom skromnom mišljenju ova nekropola po kvalitetu stoji rame uz rame sa lokalitetom kod crkve na Vlahovićima a ispred nje je samo nekropola Pod dubom u Ubosku.
Sramota je da ljubinjske nekropole, bogate i brojem i orginalnošću izvedbe nemaju svog predstavnika u projektu sstavljanja stećaka pod zažtitu UNESCO.
Gospodo iz komisije, stidite se i nekla vas je sram
avatar
wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 42
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by wolf sagash on Sun Mar 25 2012, 06:39

Novootkriveni motivi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
wolf sagash
Legenda Foruma
Legenda Foruma

Male
Broj poruka : 1013
Godina : 42
Lokacija : mejdani
Points : 243
Datum upisa : 28.06.2007

Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Re: Stećci

Ďîđóęŕ by Sponsored content


Sponsored content


Íŕçŕä íŕ âđő Go down

Ńňđŕíŕ 1 of 2 1, 2  Next

Íŕçŕä íŕ âđő


 
Permissions in this forum:
Íĺ ěîćĺňĺ îäăîâîđčňč íŕ ňĺěĺ ó îâîě ôîđóěó