Nekropola steaka u Premilovom polju

      Go down

Re: Nekropola steaka u Premilovom polju

 by space on Fri Dec 25 2009, 08:23

Ево још један опис Матије Бијелића, човјек је стварно одрадио лавовски посао у оно вријеме (поређења ради , тебе је Куме мрзило да прекуцаш мање од једне а4 стране [You must be registered and logged in to see this image.] ). Колико сам успио да схватим читајући ове гласнике, ово старобосански у наслову је вјероватно убацила редакција у Сарајеву, пошто су сви остали чланци који се баве овом проблематиком исто насловљени, а игуман Христифор Михајловић, чији чланак сам окачио у теми о крстачи Радихне, је у једном чланку озбиљно довео у питање форсирање богумилства у причи о стећцима, и тврдио да су то православни споменици. То му је био један од задњих чланака [You must be registered and logged in to see this image.] ...

Опис некрополе стећака у Премиловом пољу, са пар локалних легенди ...


Старобосански натписи у Премиловом пољу

У Премиловом пољу, које је од Љубиња удаљено скоро два сата те припада опћини Глеђевци, има стародревно гробље са многијем надгробнијем споменицима у облику равнијех плоча и огромнијех стећака.
Већи је дио овог надгробног камења без натписа или шара. Многи су стећци преврнути и оштећени, плоче пак покрива доста дебео таван земље, због чега би се могло закључити, да је то гробље доста старо и свакако из доба, прије него што је Босна и Херцеговина пала под власт отоманску.
На жалост многе је ове споменике људска рука оштетила. Народ из околине, кад би требао камена за своје грађевине, одвукао би по који комад с овог гробља; многи стећак или плочу разбише пак поједини становници, тражећи у њима или под њима сребра и злата.
Но ипак сам пронашао у овоме гробљу неколико надгробних споменика са натписима, или разним фигуралним или линеарним орнаментима.

[You must be registered and logged in to see this image.]



На стећку што га показује слика 1. налази се овај натпис: [You must be registered and logged in to see this image.] Мјере су овом стећку: дуљина 1.25, ширина 0.55, висина 1.30 м.

[You must be registered and logged in to see this image.]





У слици 2. видимо особито красан споменик; сматрам га знаменитим због тога, јер је надгробна плоча са стећком заједно издјелана од једног комада. Плоча је дугачка 3.10, широка 1.46; стећак је висок 1.10, дугачак 1.90, а широк 0.85 м. Становници из Глеђевца приписују овом споменику неку наднаравну силу и приповједају како је неки Марко Хербез, који се бавио тражењем блага, прије 40-50 година у очи Благовијести легао на стећак да чека, гдје ће се показати мави пламен, који означује мјесто гдје је новац сакривен. Једва што је Хербез легао, дуне силан вихор, који га на други стећак удаљен каквих 50 аршина, тако жестоко пребаци, да је Хербез сломио сву десну страну тијела и послије неколико дана умро. Од тада народ у страху пролази крај овог стећка.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Ова надгробна плоча (слика 3.) има у дуљину 1.86, у ширини 1.40, а у дебљини 0.52 м., стећак пак висок је 2.00, широк 1.45, а дебео 0.36 м. Натпис гласи:[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]



Слике 4. и 5. показују нам два стећка са лијепим фигуралним орнаментима. Први је висок 1.26, широк 1.35, а дебео 0.65 м; други пак мјери у висину 1.90, у дуљину 1.18, а попријеко 0.75 м. Оба су без натписа; за стећак други народ нагађа, да покрива гроб дјевојке, која се прославила као вјешта играчица.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Слика 6. показује нам надгробну плочу са шарама око руба и по сриједи.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Крст, што га показује слика 7. висок је над земљом 2.71, а дебео 0.50 м. Кракови имају дуљину од 80 цм. Натпис гласи: [You must be registered and logged in to see this image.]. Чини ми се, да је гробница, над којом је овај крст усађен, особито знаменита, јер јој је обим несразмјерно велик. Гроб је ограђен са четири стране тесаним каменом и раздјељен је у два прегратка, први је 4 м, а други 50 цм дугачак; у ширину мјери пак први преградак 2.50 м, а други 40 цм.

[You must be registered and logged in to see this image.]




На плочи коју нам предочује слика 8. видимо уз полумјесец и звијезду овај натпис: [You must be registered and logged in to see this image.]. Под натписом налазе се: у средини лик коња а десно и лијево два људска лика, један лик има на глави накит.

[You must be registered and logged in to see this image.]





Камена плоча, на којој се налази овај натпис (слика 9.) узидана је у темељ зида, којим је Селим Премиловац оградио своју њиву. Страна са натписом провирује испод зида; тај натпис гласи: [You must be registered and logged in to see this image.]. Плоча је дугачка 2м, широка 1.40 , а дебела 55 цм.




ИЗВОР:
Старобосански натписи у Премиловом пољу
Аутор: Матија Бијелић
Публикација: Гласник земаљског музеја
Датум: 01.07.1890.
скен оригинала можете преузети у pdf формату овдје: [You must be registered and logged in to see this link.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Natpisi iz Premilovog Polja

 by space on Sun Feb 21 2010, 05:05

Pored seoskog puta u Premilovom Polju lei oko 60 nadgrobnih spomenika u obliku ploa, sarkofaga i sanduka. Na nekim su izraeni simboli krsta, figura ene i drugi geometrijski ukrasi. Premilovo Polje je zaselak jednog podruja imenom Gleevci. Stanovnici zaseoka su muslimanske vjeroispovjesti i veina nosi prezime Premilovci. Premilovci su u srednjem vijeku bili vlasi stoari u nekom katunu blizu katuna Gleevaca. (41)
Na srednjovjekovnoj nekropoli u Premilovom Polju pronaena su 4 irilska natpisa. Natpisi su objavljeni, ali djelimino pogreno.

Prvi natpis odnosi se na Radosava Duia i sina mu Cvetka. Objavio ga je, pogreno Vid Vuleti-Vukasovi, a poslije njega i Stojanovi. Potekoa je bila u itanju prezimena Dui jer su neki mislili da ga treba itati kao Vui. Te greke je ispravio K. Hrmann, iako nije za to dao nikakvih objanjenja. Trebalo je najprije ustanoviti u natpisu nain pisanja slova Д ija je grafija iz XV i XVI vijeka. Kada smo to konstatovali na originalu nije bilo vie sumnje u Hrmannovo itanje. Ispravno je postupio i M. Bijeli kad je uoio da se slovo Д nalazi u prezimenu Dui. (42)

Natpis glasi: А СЕ ЛЕЖИ РАДОСАВ ДУЧИЋЬ СИНОМЬ ЦВЂТКОМЬ

Natpis u transkripciji glasi: A SE LEI RADOSAVЬ DUIЬ (SA) SINOMЬ CVЂTKOMЬ.
U Rupjelima kod Trebinja ive porodice Duia, dok jedna njihova grana ivi u Babjoj Glavi kod Nevesinja. (43)
Paleografske osobine - Pisar je napisao slovo Ж u obliku dva tapia tako da izgleda kao rimski broj X. Naroito treba naglasiti da je on napisao i slovo Ћ poput irilskog slova П s tim to je na gornjem vrhu produio vodoravnu crtu poput bosanskih kancelarija iz prve polovine XIV vijeka. Desni potez slova Ч je urezan pogreno nalijevo, mjesto nadesno.
Vrijem i postanak natpisa - Po oblikovanju slova Ћ i Д, po obliku spomenika i ukrasima na njemu natpis je vjerovatno urezan u prvoj polovini XV vijeka.

Drugi natpis iz Premilovog Polja odnosi se na Stjepka Radosalia. Urezan je na visokom sanduku. Natpis su objavili Vid Vuleti-Vukasovi, Matija Bijeli, C Hrmann i Lj. Stojanovi.(44) Oni su samo pogreno proitali poetak natpisa stavljajui А СЕ mjesto И СЕ.
Paleografska osobina se ogleda u pisanju slova Ћ u obliku slova Д s produenom crtom nad njegovim vrhom, slino pisanju toga slova u natpisu Radosava Duia. Usporeivanjem grafije drugih slova jednog i drugog natpisa utvrdili smo da je njihova grafija slova ista, naroito slova Д i K. Po tome se moe zakljuciti da je i jedan i drugi natpis napisao ili urezao isti majstor. U svakom sluaju, u natpisu treba uoiti slovo Ћ i slovo Д koje se pojavljuje u pismu kayanca Sanka i u raznim pismima dubrovake i srpske kancelarije XIV i XV vijeka. (45) Na taj nain dolazimo do uvjerenja da je natpis urezan krajem XIV ili u prvoj polovini XV vijeka.

Trei natpis iz Premilova Polja Radovia urezan je na visokom sanduku. Objavili su ga pogreno: Matija Bijeli, C Hrmann i Lj. Stojanovi (46) Oni su ispustili znak krsta u poetku teksta. Drugi dio teksta su objavili pravilno, ali nisu ulazili u vrijeme pisanja natpisa niti u grafiju njegovih slova.
Grafija slova ovog natpisa ne razlikuje se ni poemu od spomenutih natpisa iz Premilova Polja, osim po slovu Ћ. Iz toga se moe izvui vrlo vjerovatan zakljuak da je pisar ovog natpisa proizaao iz iste klesarske kole u kojoj su radili klesari prvih natpisa. Izgleda da je natpis Pavla Radovia ( A se lei Pavao Radovi) neto mlai od ona dva prethodna i da je urezan u XV vijeku.

etvrti natpis Poznana iz Premilova Polja objavili su pogreno : Matija Bijeli, C Hrmann i Lj. Stojanovi. (47)
Revizijom smo ustanovili da su pomenuti strunjaci pogreno proitali prezime Poznana, stavljajui u tekst Gorani mjesto Bogdani. Pisar je napisao jasno prvo slovo prezimena Bogdani. Prilikom urezivanja prezimena klesar je s predloka prepisao 4. slovo Д iji je trbuh, po obiaju pisara iz XIV i XV vijeka urezan nadesno. To je bio razlog zbog koga su raniji strunjaci itali Gorani mjesto Bopgdani.
Ispod natpisa je izraena interesantna figura ene s naroito izraenom kapom rairenom poput paunova repa, a uz nju figura mukarca pored konja. Po tome se moe zakljuiti da spomenik pripada bogatijem i uglednijem ovjeku kao i Ljupkov iz Troskota u Vlasniima kod Mostara.
U Dubrovakim spisima Malog vijea sauvan je spomen nekog Radoslava Bogdania koji je iz Dubrovnika izveo 1380. godine 2 tovara ulja. (48) U izvoru se ne pominje mjesto iz koga je bio trgovac Radosav Bogdani, ali se iz teksta razabire da je porijeklom s teritorija izvan Dubrovake Republike. Time se ne iskljuuje mogunost da se ovdje radi o porodici koja se spominje u natpisu Poznana Bogdania iz Premilovog Polja.
Bez obzira na gore izloeno, grafija slova А СИЕ i postojanje izraza upuuje nas da je natpis urezan vjerovatno u XV vijeku.


(41) B. Hrabak, GZM 1956, sv. za ist. i etn, 32
(42) Vid Vuleti-Vukasovi, Viestnik 1890 (XII), 43; M. Bijeli, GZM 1890, 298-299, sl.1; C. Hrmann, WMBH III, S. 495, fig. 14; Lj. Stojanovi, St. srp. zap. i nat. knj. III, br. 4826
(43) J. Dedijer, Etn. Zbor. SKA, XII, 289, 233.
(44) Vid Vuleti-Vukasovi, Viestnik 1888 (X), 73; M. Bijeli, GZM 1890, 304, sl.9; C. Hrmann, WMBH III, S. 497, fig. 22; Lj. Stojanovi, o.c. III, br. 4830
(45) GZM 1951, 82, 83.
(46) M. Bijeli, GZM 1890, 300-304; C. Hrmann, WMBH III, S. 497-498, fig. 14; Lj. Stojanovi, St. srp. zap. i nat. knj. III, br. 4827
(47) M. Bijeli, GZM 1890, 300-304; C. Hrmann, WMBH III, S. 497-498, fig. 14; Lj. Stojanovi, o.c. III, br. 4829
(48) M.J. Dini, Odluke vea Dub. rep.., knj. I, Beograd 1951, 79.




(izvor: M. Vego / "Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine" ; "Svjetlost" - Sarajevo, 1980 стр. 201-202)

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Natpis iz Gleevaca

 by space on Sun Feb 21 2010, 05:12

Na velikom krstu, dugom 275 cm, irokom 55 cm a debelom 55 cm, urezan je kratak natpis nekog Rakoja. Uz krst ne lei nadgrobna ploa nego je grob omeen manjim kamenjem. U njegovoj krsnici urezan je natpis u dva reda tako da ga dijeli jedna brazda, malo udubljena.
Natpis je prvi objavio Vid Vuleti-Vukasovi smatrajui ga istovetnim s natpisom Radosava Duia iz Premilova Polja. Uostalom, natpis je objavio netano. Njegovu pogreku su ispravili M. Bijeli, C Hrmann i Lj. Stojanovi. (49) Stojanovi je sumnjao da u imenu Rakoja dolazi spojenica ИА (ja) mjesto Ђ (jata). Mi smo, ipak ustanovili slijedei tekst: А СЕ ЛЕЖИ РАШКОИА ali se nikako ne bi mogla iskljuiti mogunost o itanju Rakoja kao РАШКОД.

Naa transkripcija natpisa glasi: A SE LEI RAKOJA.

Paleografska analiza - Treba konstatovati da su sva slova natpisa urezana vjetom rukom koja je navikla zaobljavati slova. Impozantna slova odgovaraju velikom krstu koji nije pobijen uz neku odgovarajuu plou nego uz grob, moda naknadno oivien sitnim kamenjem.
Slovo Ж je urezano poput onih na natpisima iz Premilovog Polja u obliku dva prekriena tapia. Obadva poteza slova K su izraena u obliku irilskog C, koji se pojavljuje u natpisima i pismima jo u XV vijeku. Interesantno je konstatovati da je sumnja Jagia i Stojanovia o postojanju spojenice ИА ovim natpisom malo otklonjenja, jer se taj glas vrlo izrazito pojavljuje u ovom natpisu. To se moe utvrditi na originalu i na odlijevku, jer je posljenji potez spojenice ИА savinut unutra tako da u velikoj mjeri moramo iskljuiti itanje tog slova kao Д. ini se, pored ostalih pojava spojenice ИА na hercegovakim natpisima, da je vjerovatno i ovaj sluaj eklatantan primjer uticaja crkvenoslovenskog jezika, pa, moda i klesarskih (pisarskih) kola iz Zete i Rake.
Nije lako odrediti vrijeme postanka natpisa, ali se po grafiji slova Ж i vjerovatnoj spojenici ИА natpis moe staviti u XV-XVI vijek. Tome razdoblju odgovara i nain pokopavanja mrtvih, uz krst, bez nadgrobnih ploa. Ipak e datiranje Rakojeva natpisa ostati i dalje bez konanog rjeenja, ukoliko se o tome ne pronau izvori iz arhiva.
U neposrednoj blizini je drugi kameni krst s dijelom natpisa: А СЕ ЛЕЖИ . . .



(42) Vid Vuleti-Vukasovi, Viestnik 1890 (XII), 43; M. Bijeli, GZM 1890, 302-304, sl.7; C. Hrmann, WMBH III, S. 497-498, fig. 20; Lj. Stojanovi, o.c. III, br. 4828


(izvor: M. Vego / "Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine" ; "Svjetlost" - Sarajevo, 1980 стр. 203)

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Nekropola steaka u Premilovom polju

 by space on Tue Jul 10 2012, 09:55

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

space
Administrator
Administrator

Male
Broj poruka : 1035
Godina : 40
Lokacija : Srbija
Points : 869
Datum upisa : 18.07.2007

http://mojahercegovina.com/

   Go down

Re: Nekropola steaka u Premilovom polju

 by Sponsored content Today at 06:43


Sponsored content


   Go down

      

- Similar topics

 
Permissions in this forum: